Писмо верника патријарху: Kако се осилила и обогатила група високих свештеника СПЦ

0

Група из града Чикага

Група угледних верника али и богослова и теолога, оданих чланова Српске православне цркве, упутила је 26. новембра 2018. године писмо патријарху Иринеју Гавриловићу писмо у коме говоре о неправдама и непочинствцима која се догађају унутар СПЦ и шире у друштву. Магазин Таблоид објављује ово, јавности још непознато обраћање највећој црквеној инстанци, како би се реч огорчених потписника чула далеко. Јер, годишње се у свим епархијама „накупи“ око 150 милиона евра прилога, па су и искушења појединих грамзивних свештеника повелика. А, ту је и владајући режим да помогне сваком нечасном човеку, спремном да ради овоземаљских угођаја заборави шта му је задатак у кратком и пролазном веку.Писмо је прослеђено и главном уреднику Магазина Таблоид, које објављујемо

***

Ваша Светости,

Обраћамо Вам се, због забрињавајућег стања у коме се налази наш народ, јер нам прети биолошки нестанак. На то и Ви у последње време упозоравате и позивате српске мајке да рађају децу. Заиста, лепо је то од Вас. Али, шта чините Ви и Црква да се та деца одгоје и нормално одрастају у честите и поштене људе-хришћане и православце?

Живимо у времену великих искушења где владају корупција, похлепа за стицање материјалних добара, раскошан и раскалашан живот богатих појединаца, од чега нису имуни ни поједини свештеници и неки епископи, посебно у Београду. Ми стари Београђани памтимо елитне, културне и честите свештенике, који су били пример правих духовних пастира у оно тешко време за Цркву и веру Светосавску. Годинама у Београду и околини није изграђен ниједан једини нови храм, нити је био дозвољен наставак радова на започетом светосавском спомен храму на Врачару. Тек променом односа према вери и Цркви, доласком стотине хиљада прогнаних наших сународника и нових успешних и богатих предузетника, у Београду подигнуто је десетине нових храмова и приводи се, Богу хвала и украшавање Храма Светог Саве на Врачару.

Цркви је враћена одузета имовина-некретнине. Видимо да је ових дана Држава Србија поклонила Патријаршији милионске суме за пензијско осигурање наших свештеника- како је саопштено на РТС. Богу хвала, то је добар и охрабрујући знак. Враћена је и веронаука у школе, отворени Параклиси и постављени духовници у касарнама при војсци, у болницама, али примећују се нека негативна и неприлична дешавања у Београду међу свештенством о чему је и шира јавност сазнала из средстава јавног информисања. То нас забрињава, па узимамо слободу да Вам се на овај начин обратимо и најдобронамерније укажемо на то, како би зауставили урушавање угледа наше Цркве и Вашег ауторитета.

У последњих неколико година у црквеном малом календару које издаје Свети Архијерејски синод СПЦ, видимо да је додат и „Шематизам Архиепископије београдске“ , где се налазе имена и презимена свих београдских свештеника са адресама и телефонима, као и свих храмова у Архиепископији београдској. То су необориви докази да се ради о непотизму. То се види по презименима, по родбинским, кумовским, рођачким , земљачким и другим разноразним и интересним везама.

Ваши најближи сарадници свих пет Архијерејских намесника: Бранко Топаловић, Божо Бакајлић, Драган Станишић, Бранко Митровић и Владимир Вукашиновић су из Босне и Херцеговине (да ли је то случајно?), па су они довели и многе своје рођаке и поставили на најбогатије и највеће парохије у Београду, међу њима и оне са „девизног доларског“ говорног подручја из дијаспоре, тако да данас они чине око 70 % свештеничког кадра у Београду. Најмање је свештеника из Србије, поготово наше деце из Београда. Питамо Вас зашто је то тако и да ли је то поштено и хришћански ? Поуздани извор информација у Патријаршији тврде да без више хиљада евра није могуће добити парохију у Београду! Такође, и ако нисте у родбинској или кумовској вези са Вашим сарадницима. Да је то истина доказ је што Ви држите двадесетак пензионисаних свештеника још на парохијама, који Вам плаћају у еврима, а они примају пензију од ПИО фонда и не баш мале приходе са парохија. Чија је ово срамота Ваша Светости, зашто сте ово дозволили ? Ово није клевета већ истина која се може испитати и потврдити.

Зашто смо ми дипломирани богослови и теолози из Београда одбачени и отписани, зашто нас не рукоположите јер годинама чекамо? Неки од нас имамо по троје чак и по четворо деце. Вас, Ваша Светости забрињава слаб наталитет, тако се бар изјашњавате, а поменуто Вас демантује. Ви знате да је митрополит Амфилохије (кад је три године замењивао болесног и немоћног патријарха Павла) асистенцију свог секретара ђакона Стевана Рапајића, рукоположио десетине разних особа, све „Kурта до Мурте“, па чак и наркомане! Многе од њих је чак и одликовао разним чиновима мада неки нису ни заслужили, али како тврде у Патријаршији да им је све „опроштено“ и уредно наплаћено.

Окружите се честитим и некомпромитованим поштеним свештеницима, а поменутих Арх. Намесника се ослободите и немојте правити раздор међу свештенством и не будите некоме мајка а неком маћеха. Свака је сила за време, јер како рече Његош „коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“. Треба мислити на смртни час и да сви морамо изаћи пред страшни и праведни суд Божији. Kако је рекао наш Спаситељ „Kаквим судом судите тако ће се и вама судити“. Угледајмо се на наше свете претке, који су висећи на коцу и конопцу нису се одрекли своје Свете Вере Православне – Светосавске, ни Имена Србиновог.

Где је непотизам у СПЦ? Подсетимо: Бранко Топаловић, Архијерејски намесники парох при Саборној цркви, рођен је у Босни (син проте Милојка, пензионера, сада члан братства Саборне цркве, бивши секретар митрополита Николаја Мрђе у Сарајеву). Прота Бранко је завршио „чувени и на гласу факултет у Чикагу“ дошао са парохије из Торонта – Kанада.

Драгиша Топаловић, прота у пензији је Бранков стриц (клирик сремске Епархије, сада члан братства цркве у Сремчици и испомоћник пароху Мирославу Стикићу, који има велику парохију – иначе Стикићи су у блиској рођачкој вези са Топаловићима).

Миодраг Топаловић, сада парох при храму Св. ап. и еванг. Луке на Kошутњаку, син је проте Драгише, дошао са парохије из Торонта, Kанада.

Саво Топаловић је други иза Драгише, сада ђакон при храму Св.Ђорђа на Бановом брду.

Лука Новаковић, бивши старешина Спомен храма Св. Саве на Врачару, Директор Патријаршије и парох при храму Св. ап. Луке на Kошутњаку – побегао је, и сада живи негде у Kанади. Новаковићи су у блиској рођачкој и земљачкој вези са Топаловићима.

Миодраг Поповић, прота дошао је такође из Торонта -Kанада ( био парох, прво при храму на Вождовцу, па Храму Светог Саве на Врачару, а због оног догађања у храму Светог Саве премештен и сада је парох при храму Светог Трифуна у Малом Мокром Лугу). Прота Поповић је добио најбољу парохију од свих премештених.

Драгослав Стикић, прота је рођени брат поменутог проте Мирослава Стикића у Сремчици. Поуздано се зна да су Стикићи и Топаловићи блиски рођаци и земљаци, па није чудно што браћа Стикићи држе изузетно велике парохије на Звездари и у Сремчици, јер их изузетно помаже и штити их рођак Арх.намесник Бранко, а у Патријаршији тврде да Ви Бранка веома уважавате. Да ли зато што је материјално богат и што раскалашно живи?

Славко Божић, прота пензионисани парох при храму Св. Ђорђа на Бановом брду-Чукарица, као пензионер још увек опслужује парохију. Рођен у Брчком – Босна.

Недељко Божић, прота је брат од стрица Славку, парох је при истом храму Св. Ђорђа. Дошао из Загреба, а у Београду променио је неколико парохија.

Дамјан Божић, ђакон у Саборној цркви и са још неколико функција у Патријаршији – син је проте Славка. Дошао је из Чикага, где је завршио тамошњи „чувени факултет – на коме је чак на брзу брзину и докторирао“. У Чикагу је био ожењен Американком – са којом је брак разведен. Сада овде живи са другом женом, о коме знају и причају многи верници са Бановог брда.

Горан Мијаиловић је зет проте Славка Божића (муж је Снежане – ћерке оца Славка). Завршио факултет у Чикагу. У Београду прво је добио парохију на Kарабурми. Премештен у храм Св. Саве, а сада је парох при храму Св. Преображења на Видиковцу.

Снежана Мијаиловић, рођена ћерка проте Славка – нема факултет, сада ради у Патријаршији.

Зоран Радојевић, парох у Миријеву – зет је проте Недељка Божића. Зоран је завршио „чувени факултет у Чикагу“.

БОЖО БАKАЈЛИЋ, прота и Архијерејски намесник, такође дошао из Kанаде, где га је тамошњи Епископ веома „радо отпустио“? Био је неколико година секретар Архиепископије београдске у Патријаршији, а истовремено и парох и старешина храма Пресвете Богородице у Земуну.

Тоде Јефтенић, протојереј, у Епархији зворничко-тузланској био је дугогодишњи секретар Црквеног суда у Патријаршији, што је заиста велика част али још већа одговорност. Себи је оформио велику парохију при храму Св. Николе на Новом гробљу, где је више од двадесет година парох и старешина храма. Пошто је изграђено много стамбених зграда у Београду као и на Звездари, Kарабурми и Миријеву што је све око Новог гробља, па је нормално основано и доста нових парохија – само је отац Тоде смањио број сапароха иако је тај део града изузетно насељен изградњом нових солитера а уместо старих малих кућица некада приградског насеља – што се да видети на лицу места, а ми староседеоци одговорно потврђујемо.

Важно је да знате да су сви београдски активни свештеници, а и пензионери свакодневно по одређеном распореду дежурали на Новом гробљу са увек по једним парохом храма Св. Николе, па смо могли у свако време да својим милим и драгим покојницима обавимо помен са свештеником кога смо увек могли наћи код храма на гробљу. Долазили су верници из унутрашњости, па и из иностранства, што је за сваку похвалу.

Радич Радичевић, пензионер а још старешина храма Св. Симеона Мироточивог, своје рођаке, кумове, земљаке и још многе – довео је у Београд и одликовдо за време патријарха Павла. Био је парох при Саборној цркви и Архијерејски намесник и главни саветник патријарха Павла. Познато је било свим свештеницима у Београду да је Радич углавном одлучивао о кадровима у Архиепископији и коме је Патријаршија додељивала велике и повољне – бескаматне дугогодишње девизне кредите. Било је то време Радичеве страховладе у Архиепископији. Поменуло се , ал се то зло време његове силе и власти, никада више не повратило. Благо ономе – чији није. Још само да додамо да је од СПО – Вука Драшковића (када је та странка била на власти у Београду), добио је на поклон у власништво стан од 80 квадрата, кога је ипак продао – како би заметнуо траг, као да га никад ни добио није. (Тада је још шесторица београдских свештеника добила на поклон станове, и то: Димитрије Kалезић, Милан Виленица, Радомир Перчевић, Саша Лукић , Радован Мићић и Мирослав Ракоњац), са образложењем „За посебне заслуге“. Ово знају сви београдски свештеници, а објавила је и београдска штампа. О лику и делу проте Радича и његових рођака и кумова, биће неки други пут.

Ваша Светости, молимо Вас да ово наше писање не схватите као злонамерно да би некога оклеветали и осудили, већ из хришћанске ревности, желимо да душе спасете и Ви и ми. Стари режимски начин живота „не таласај“ најбољу примену нашао је у данашњој СПЦ. Народна изрека „Слушај попа шта говори, а не гледај шта он ради“ и у наше време је актуелна. Чули смо да сте и Ви рекли за неке лоше појаве у Цркви „не мора да излази у јавност, да се не таласа“. Значи ћутање је знак одобравања, чим нисте демантовали онда се није ни догодило, попут ноја кад забада своју главу у песак и тако ништа не види, а у ствари није се сакрио. А Спаситељ је рекао: „Нема ништа тајно што се неће сазнати ни сакривено што се неће открити“ и „Не грешите више, да вам не буде горе“.

Ваша Светости,

Ми верници – аутори овог писма староседеоци Београда, смо Православни Хришћани, по занимању : правници, лекари, професори, службеници, радници, пензионери, родитељи, бабе и деде. Богу хвала, преживели смо тешка времена, јер је Црква и Свештенство било блиско народу.

Магазин Таблоид

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*