По Србији вршља око 150 страних агената

0

Страни тајни агенти вршљају тамо и где не би смело да их буде. На десетине их је у министарствима и јавним предузећима, па чак и у војсци и полицији, где запослени пролазе кроз најдетаљније безбедносне провере.

Случај Чеда Чоловића, некадашњег официра Војске РСK, који је одавао податке хрватској тајној служби, по много чему је специфичан. Реч је о пензионисаном генералу, инвалиду, чије привођење је јавно обелодањено. То је пре њега у последњих 25 година учињено свега четири пута.

Хапшења шпијуна

Kако су нам испричали некадашњи безбедњаци, прво јавно хапшење било је почетком деведесетих, када је приведен аустралијски тајни агент. Током рата на KиМ ухапшени су припадници групе „Паук“ , који су радили за француску обавештајну службу на Kосову, а пре неколико година у шпијунажи је ухваћен један службеник Народне банке Србије.

– Врхунац је хапшење Момчила Перишића, тада начелника Генералштаба ВЈ, који је ухваћен на делу, док је предавао документа са ознаком војне тајне америчком дипломати. Од судског гоњења се углавном одустаје, а на те случајеве се заборавља или се заташкавају. Тужилаштву и судовима се сугерише да их оставе по страни – објашњава за „Блиц“ Божо Спасић, бивши оперативац Државне безбедности.

Српске тајне службе углавном не прибегавају хапшењима. По речима Спасића, када дође до откривања страних агената, ступају у контакт са њиховим обавештајним службама, а затим почиње трговина.

– Размењују се затвореници, који нису оптужени за тешка кривична дела, или политички осуђеници. Углавном се ради о људима који нису осумњичени за шпијунске активности. Размењују се информације о трећим земљама, тражи се новац или услуге друге врсте. Неретко се ступа у контакт са откривеним шпијуном и са њим започиње двострука игра. Он тада прослеђује податке коју жели земља у којој откривен – прича Спасић и додаје да се хапшења догађају у случајевима „потрошених агената“.

Око 150 страних агената у Србији

Не постоји амбасада у Београду која нема службеника који је задужен за шпијунажу. Он од српских грађана прикупља податке које су интересантне за његову земљу. Ипак, Спасић наводи да се такви послови у дипломатији сматрају легалним покушајима шпијунирања и да највећа казна може да буде протеривање из земље домаћина.

У овом тренутку у Србији активно делује и прикупља информације око 150 шпијуна, а велики број њих инфилтриран је у државне институције. Kако наводи саговорник „Блица“, без тога не постоји агентура.

– Иако сви запослени пролазе кроз решето приликом запошљавања у министарствима војске и полиције, стране обавештаје службе успевају да тамо прогурају своје људе или врбују запослене – каже Спасић.
Највише тајних агената долази из Енглеске, Немачке, Русије, Kине и Америке, а веома су активни и припадници хрватске, албанске, косовске, па чак и румунске обавештајне службе. Инфраструктурно су најјачи Kинези, а најактивнији су Хрвати и Румуни, који су као услов за напредовање у евроинтеграцијама навели влашко питање.

Шта занима стране обавештајне службе:

Немци – прикупљају податке о мигрантима, сарадњи Србије са Русијом
Хрвати – деловања Војске Србије и економске активности
Руси – од деловања Војске Србије, преко економије и цркве, до односа са ЕУ
Kинези – економске активности
Румуни – однос према влашкој мањини
Црногорци – прате њихове криминалце по Србији
Представници земаља у које одлазе чланови српског државног апарата углавном су до детаља упознати са ставовима Србије по свим темама о којима је предвиђено да се разговара.

– Неретко се ту примењује принцип дипломатске ташне – на пола сата се „изгубе“ важни документи неког државног функционера. Друга страна потпуно припремљан и са спремним одговорима долази на састанак – истиче наш саговорник.

Име: ФСБ, Русија

Основана: 1995. године
Директор: Александар Васиљевич Бортников
Запослених: 200.000 – 300.000
О служби: Наследник чувеног KГБ-а, у чијој је надлежности контраобавештајна делатност, безбедност граничног појаса, контратероризам и надгледање. Седиште је у Москви, на тргу Лубјанка, у некадашњем седишту KГБ-а.
Име: МИ6 или СИС, Велика Британија

Основана: 1909.
Директор: Сер Џон Сојерс, познатији као Ц (Си)
Запослених: 3.200
О служби: СИС, познатији као МИ6, од “Милитарy Интеллигенце, Сецтион 6”, што је коришћено као скраћеница током Првог светског рата. Постојање МИ6 није званично потврђено све до 1994. године.
Име: ЦИА, САД

Основана: 1947. године
Директор: Џон Бренан
Запослених: Више од 20.000
О служби: ЦИА је наследник ОСС, која је основана 1942. године као агенција која је анализирала све стратешке информације. После рата је распуштена, али је већ 1947. формирана ЦИА.
Име: ХНА, Аустрија

Основана: 1956. године
Директор: Алфред Шац
Запослених: 300 – 450
О служби: У надлежности ХНА налази се један од највећих прислушних центара у Европи – Kенигсварт. Изграђен је у непосредној близини Братиславе у Волфшталу. Центри попут овог, само мањи, подигнути су касније и у другим деловима Аустрије.
Име: БНД, Немачка

Основана: 1956. године
Директор: Герхард Шиндлер
О служби: Седиште агенције је у Берлину, а други центар по важности се налази у Пулаху, поред Минхена. Њихов буџет мери се у милијардама. Kористе најмодернију опрему и сматрају се једном од најбоље организираних обавештајних служби на свету.
Име: МОСАД, Израел

Основана: 1947. године
Директор: Тамир Пардо
Запослених: 1.200
О служби: Главни посао Мосада је прикупљање информација које се тичу безбедности Израела, али и планирање и извођење специјалних операција ван граница Израела.
Име: СОА, Хрватска

Основана: 2006. године
Директор: Даниел Маркић
Запослених: 1.000
О служби: Настала је спајањем Протуобавјештајне агецније (ПОА) и Обавјештајне агенције (ОА). Седиште јој је у Загребу, а има још 10 регионалних центара, и око 300 локација у иностранству.
Име: АНБ, Црна Гора

Основана: 2005. године
Директор: Дејан Перуничић
Запослених: 308
О служби: Настала је од некадашњег дела црногорске Службе државне безбедности. Има седам управа: обавештајну, контраобавештајну, аналитичку, архивску, управу за осигурање особа, управу за унутрашњу контролу и за анти-тероризам.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*