Почињу завршне речи на суђењу Младићу

По три дана имају на располагању и тужба и одбрана, после чега следе реплике. – Пресуда у новембру 2017. године

0

Изношење завршних речи на суђењу Ратку Младићу, бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске, почеће у данас пред Хашким трибуналом. Реч ће најпре добити тужилаштво које, према плану, има на располагању три радна дана, односно до среде.

Од петка ће, како је најављено из Хага, уследити аргументи одбране, као и у понедељак и уторак наредне седмице. Два дана након тога, обе стране имаће право на реплике. Изрицање првостепене пресуде претресног већа очекује се у новембру 2017. године.

Оптужница против Ратка Младића подигнута је 25. јула 1995. за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања, почињене у Босни и Херцеговини од маја 1992. до краја 1995. године. Сада му се суди по донекле измењеној оптужници из децембра 2011. године.

Младић се терети у прве две тачке оптужбе за геноцид, а у пет тачака за злочине против човечности, у шта се убрајају прогони, истребљивање, убиства, депортација и нехумана дела. Младићу се приписује и кршење закона и обичаја ратовања, односно терорисање, противправни напади на цивиле и узимање талаца.

У оптужници се наводи да Ратко Младић сноси индивидуалну кривичну одговорност кроз своје учешће у неколико удружених злочиначких подухвата. Прецизира се да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995, учествовао у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ трајно уклањање босанских муслимана и Хрвата са подручја у Босни и Херцеговини на која су босански Срби полагали право.

Приписује му се да је у јулу 1995, па све до 1. новембра 1995. године, учествовао у елиминисању босанских муслимана у Сребреници, и то убијањем мушкараца и дечака, као и присилним одвођењем жена, деце и старијих мушкараца са тог подручја. Младић је оптужен за убијање више од 7.000 мушкараца и дечака из Сребренице, укључујући и убиство више од 1.000 мушкараца у једном великом складишту у селу Кравице и погубљење још 1.000 људи поред школе у Ораховцу.

Злочини који се наводе у оптужници укључују и убиство 144 особе у Биљанима (општина Кључ), убиство више од 200 заточеника у КП дому Фоча, убиство око 150 људи у логору Кератерм, поред Приједора и убиство 140 затвореника у логору Сушица, поред Власенице.

Младић je оптужен и за кампању снајперског деловања и гранатирања цивилног становништва Сарајева, чији је циљ био ширење терора, укључујући и гранатирање пијаце Маркале, 5. фебруара 1994, када је погинуло 66, а рањено више од 140 људи.

На крају, на терет му се ставља и узимање припадника Уједињених нација као талаца, како би се спречили ваздушни напади НАТО на војне циљеве босанских Срба.

Након што је готово 16 година био у бекству, Младић је ухапшен 26. маја 2011. у Србији и пет дана касније пребачен у Хаг. Суђење је почело 16. маја 2012. године. У судници је сведочило 377 сведока, од којих је тужилаштво позвало 169, а одбрана 208. Доказни поступак тужилаштва окончан је 26. фебруара 2014. Уследио је доказни поступак одбране који је почео 19. маја 2014, а завршен 16. августа.

Младић је током суђења имао проблема са здрављем, а одбрана је тражила да га прегледа руски тим лекара. Он је одбацио све оптужбе. После саслушања последњег сведока одбране, руског пуковника Андреја Демуренка, који је тврдио да граната на Маркале у августу 1995. године није испаљена са српских положаја, адвокати су летос затражили саслушање још двојице сведока и увид у још неку документацију, али је суд то одбио. Један од њих требало је да сведочи о тачки оптужнице која се односи на гранатирање Маркала, а други у вези са оптужбом за геноцид у Сребреници.

Током процеса одбрана је оспоравала да је у Сребреници убијено око 8.000 људи, како наводи тужилаштво, оцењујући да је стрељања било, али да је у тим догађајима страдало највише 2.200 људи. Сведоци одбране из Института за нестале особе БиХ рекли су да муслиманска страна никада није дозволила да се уради верификација жртава да би се утврдио начин погибије.

Одбрана је указала да су муслиманске обавештајне агенције, војне и цивилне, добиле податак да су губици у колони били између пет и шест хиљада жртава. Адвокатски тим није спорио да је злочина ипак било, али је тврдио да генерал Младић са тим нема ништа, јер је у то време био у Београду.

Доротеа ЧАРНИЋ, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*