Почивај у миру, либерални светски поретку!

0

Одлука Америке да напусти улогу коју је играла више од седам деценија представља прекретницу

Након маратона од близу хиљаду година, нашалио се француски филозоф и писац Волтер, нестајуће Свето римско царство више није било ни свето, ни римско, ни царство. Данас, неких два и по века касније, проблем је што, да парафразирамо Волтера, нестајући либерални светски поредак није ни либерални, ни светски, ни уређен.

СAД, сарађујући тесно са Уједињеним Краљевством и другима, успоставиле су либерални светски поредак по окончању Другог светског рата. Циљ је био да се обезбеди да услови који су довели до два светска рата више никад неће моћи да се понове.

У ту сврху, демократске земље су се латиле посла стварања интернационалног система који је био либералан у смислу базирања на владавини права и поштовању суверенитета и територијалног интегритета држава. Људска права су морала да буду штићена. Све ово је требало применити на целу планету истовремено, а учешће је било добровољно и отворено за све. Изграђене су институције за промоцију мира (Уједињене нације), економски развој (Светска банка) и трговину и инвестиције (Међународни монетарни фонд и оно што ће годинама касније постати Светска трговинска организација).

Све то и више од тога било је подржано економском и војном моћи САД, мрежом савезништава преко Европе и Азије, као и нуклеарним оружјем, које је служило да одврати агресију. Либерални светски поредак стога није био грађен само на идеалима које су усвајале демократије него и на тврдој моћи. Ништа од тога није поражено пред одлучно нелибералним Совјетским Савезом, који је имао фундаментално другачији поглед на то шта је конституисало поредак у Европи и широм света.

ЕФЕКТИ РАСТУЋЕГ ПОПУЛИЗМА
Окончањем Хладног рата и колапсом Совјетског Савеза, либерални светски поредак деловао је робусније него икад. Али данас, четврт века касније, његова будућност доведена је у питање. Заиста, ради се о три компоненте – либерализму, универзалности и очувању самог поретка – које су пред изазовима пред каквим нису биле никада за својих 70 година историје.

Либерализам је у повлачењу. Демократије осећају ефекте растућег популизма. Партије политичких екстрема стекле су упориште у Европи. Глас Уједињеног Краљевства за одлазак из ЕУ посведочио је о губитку утицаја елите. Чак и САД трпе нападе без преседана, и то од свог председника против својих медија, судова и институција реда и закона. Ауторитарни системи, укључујући Кину, Русију и Турску, постали су вођени још чвршћом руком. Државе попут Мађарске и Пољске делују незаинтересовано за судбину својих младих демократија.

Постаје све теже говорити о свету као целини. Сведочимо израњању регионалних поредака – или, како је то најупадљивије на Блиском истоку, нереда – од којих сваки има своје карактеристике. Покушаји да се изграде глобални оквири пропадају. Протекционизам је у порасту, а последња рунда преговора о светској трговини никад није успела да роди плодове. Постоји сасвим мало правила која уређују употребу сајбер простора.

Истовремено, ривалство великих сила се враћа. Русија је повредила темељну норму међународних односа кад је употребила оружане снаге да промени границе у Европи, а повредила је и амерички суверенитет настојањима да утиче на изборе 2016. године. Северна Кореја се ругала јаком међународном консензусу против пролиферације нуклеарног оружја. Свет је немо стајао по страни док су се хуманитарни кошмари одвијали у Сирији и Јемену, радећи мало преко УН или другде како би одговорио на употребу хемијског оружја сиријске владе. Венецуела постаје пропала држава. Једна од сто особа на свету данас је или избеглица или интерно расељено лице.

Постоји неколико разлога зашто се све ово дешава и зашто се дешава сад. Раст популизма је делом одговор на стагнирајуће приходе и губитак посла, углавном захваљујући новим технологијама, али широко приписаним увозу и имигрантима. Национализам је алат који лидери све више користе како би ојачали ауторитет, нарочито услед тешких економских или политичких услова. А глобалне институције нису успеле да се прилагоде новим балансима моћи и технологијама.

ЗА СВЕ ЈЕ КРИВ ДОНАЛД ТРАМП
Али до слабљења либералног светског поретка дошло је, више него услед било чега другог, због промењеног става САД. Под председником Доналдом Трампо САД су одлучиле да буду против придружења Транспацифичком партнерству и да се повуку из Париског климатског споразума. Запретиле су да ће напустити Северноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA), као и ирански нуклеарни дил. Унилатерално су увеле царине на челик и алуминијум, ослањајући се на оправдање (националну безбедност) које би и други могли да користе, у процесу довођења света у опасност од трговинског рата. Отвориле су питања о својој посвећености НАТО и другим односима савезништва. А ретко и говоре о демократији или људским правима. „Америка на првом месту“ и либерални светски поредак делују некомпатибилно.

Моја поента није да издвојим САД за критику. Друге данашње велике силе, укључујући ЕУ, Русију, Кину, Индију и Јапан, могле би да буду критиковане за оно што чине, не чине, или обоје. Али САД нису било која земља. Оне су биле главни архитекта либералног светског поретка и његов основни спонзор. Биле су и његов основни добитник.

Одлука Америке да напусти улогу коју је играла више од седам деценија стога представља прекретницу. Либерални светски поредак не може да преживи сам јер другима недостају или воља или средства да га одрже. Резултат ће бити свет који је мање слободан, мање просперитетан и мање миран, како за Американце, тако и за друге.

Ричард Н. Хас је председник Савета за спољне односе, претходно је радио као директор планирања политике при Стејт департменту (2001-2003), а био је и специјални изасланик председника Џорџа В. Буша за Северну Ирску и координатор за будућност Авганистана. Аутор је књиге „Свет у нереду: Америчка спољна политика и криза светског поретка“

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

Извор Project Syndicate, 22. март 2018.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*