Поглавље 29 као бриселска замка за српско-руске односе

0

Премало је пажње крајем прошлог месеца посвећено вести да је Србија, у преговорима о евентуалном приступању Европској унији, отворила и Поглавље 29 – Царинска унија. Премало, зато што није реч о поглављу које се односи само на процедуру царињења робе из иностранства већ ће директно утицати, наравно, негативно, и на српске економске односе, а тиме и политичке, са иностранством које није Европска унија, а пре свега са Руском Федерацијом.

У критикама је међу оштријима био ДСС који је саопштио како се ,,од грађана Србије крије шта је суштина поглавља 29 и какве су последице испуњења у њему прописаних услова“.

ДСС наводи да је овим поглављем утврђена обавеза „примене заједничке царинске тарифе према земљама нечланицама ЕУ (…) коју одређује бриселска администрација. Преузимање царинске политике ЕУ подразумева раскид уговора о слободној трговини које Србија има са Русијом, Турском, Белорусијом, Казахстаном, као и стављање ван снаге Општег система преференцијала који су САД одобриле Србији“.
И заиста, како стоји у Извештају о скринингу за Поглавље 29, „кад је реч о споразумима које је Србија закључила са трећим земљама, Србија је потврдила спремност да се ови споразуми усагласе са правним тековинама (ЕУ), или да се раскину уколико нису у сагласности са њима (видети и Поглавље 30 – Економски односи с иностранством)“.

С тим у вези, у Извештају о скринингу за Поглавље 30 – које нам још није отворено – пише изричито: „Србија је изјавила да ће отказати своје споразуме о слободној трговини након приступања Европској унији и ускладити све своје друге међународне споразуме са правним тековинама ЕУ до тренутка приступања.“
Узгред, исто поглавље подсећа нас и на обавезу приступања Србије Светској трговинској организацији, која тражи „измену законодавства које регулише трговину генетски модификованим организмима (ГМО)“. Како наше законодавство, кратко и јасно, ту трговину у потпуности забрањује, јасно је какву измену законодавства захтевају Светска трговинска организација и, посредно, Европска унија. Улазак у ЕУ значи и улазак ГМО хране у нашу земљу.

ДСС се у споменутом саопштењу дотакао и Поглавља 30: „Од грађана се крије чињеница да ће то (Поглавље 29), једнако као и испуњење услова уписаних у Поглавље 30, из темеља да промени садашње добре економске и политичке односе Србије са Русијом, Кином и другим земљама ван ЕУ, који су данас, али и дугорочно, од највећег економског интереса Србије.“

И закључак, коме се нема шта додати: „Само једно је истина: наставак евроинтеграција и улазак у Европску уније није интерес Србије и грађана који у њој живе. Напротив, тиме Србија коначно прихвата позицију трећеразредне државе, економске колоније са јефтином и обесправљеном радном снагом, државе осиромашених грађана и државе изгубљеног суверенитета и трајно угроженог територијалног интегритета.“

 

 

Печат

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*