ПОЛ КРУГМАН: ХИЛАРИ КЛИНТОН, НАТПРОСЕЧНО ЉУДСКО БИЋЕ И РОЂЕНИ ПОБЕДНИК

Она побеђује зато што има истинске квалитете које медији игноришу

0

Од почетка ове бескрајне предизборне кампање медији нас убеђују да је Хилари Клинтон лоша кандидаткиња, пре свега зато што је неубедљива као особа. Последњи на тај начин оспоравани кандидат је био Ал Гор у кампањи 2000. Али госпођа Клинтон је освојила демократску номинацију, победила свога противника у све три председничке дебате и велики је фаворит за победу на председничким изборима 8. новембра. Како је све то успела ако је толико лоша? Неки кажу да она просто има среће: да републиканци нису номиновали Доналда Трампа, она не би успела. Ево и контра-аргумента: можда она побеђује зато што има истинске квалитете које медији игноришу.

И ко би био тај бољи кандидат Републиканске партије? Господин Трамп је освојио номинацију јер је партијској бази говорио оно што она жели да чује, каналишући расно питање које је већ деценијама рецепт за успех код тог гласачког тела. Он је само изговорио оно што његови ривали мисле и зато је био толико успешнији од њих. Сви они су много сличнији Трампу него што то признају заговорници алтернативне историје у којој је кандидат републиканаца Марко Рубио. Сећате га се како три пута рефренски понавља „Не заносите се тиме да Обама не зна шта ради; он тачно зна шта ради“ током једног од својих наступа. Ова изјава је покренула лудачку теорију завере да председник Обама намерно урушава углед САД у свету. Па да ли је он заиста бољи од Трампа?

Неаутентичност је основни проблем републиканских лидера. Ниједан од њих не верује у магичне моћи смањивања пореза, или да су климатске промене велика превара, или да ће понављање фразе „исламски тероризам“ поразити ИСИС. Али морате се претварати да све то мислите да бисте били примљени у републикански клуб. Са Трампом се ова неискреност оголила и постала јасна већини људи.

И још нешто о господину Рубију: зашто неко мисли да би човек који се сломио од Трамповог задиркивања победио жену које је остала прибрана током 11 сати тешког испитивања због Бенгазија, при чему су њени иследници испали приличне будале? То нас доводи до квалитета госпође Клинтон. Када коментатори хвале нечији политички таленат, они пре свега мисле на ограничени скуп архетипова: херојски лидер, момак са којим бисте попили пиво, запаљив говорник. Госпођа Клинтон је превише жена да би била тај просечни мушки говорник са предвидивим репликама.

Али она је ове јесени у дебатама импресионирала милионе гледалаца: самоуверена, смирена, савршено припремљена, убедљива. И њене победе у дебатама су расле како је време пролазило а утисци јавности се слегали. Врлине које је показала током дебата имаће и као председница. Исказивање стручности и смирености у стресним ситуацијама су врхунски квалитети, иако се не уклапају у стандардне обрасце харизматичности. Госпођа Клинтон је у кампању унела још нешто што нема ниједан републикански кандидат: она заиста брине о важним питањима и верује у решења која предлаже.

Знам да она многима изгледа преамбициозно и хладно срачунато и да је оптужују да о макроекономским питањима говори без правог жара. Али о женским правима, расној неправди или подршци породици она говори посвећено и са страшћу. Уверљивија је од свих републиканских лидера. Крање је време да признамо: Хилари Клинтон није успела зато што има среће, већ зато што је натпросечно људско биће.

The New York Times/Пешчаник

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*