Policijski sindikat PSP: Napadi na policiju su učestali a kazne su blage!

0

Povodom napada i brutalnog prebijanja žandarma i njegove supruge u Novom sadu u ulici Kisačkoj u noći 24/25.01.2017.god. kojima su nanešene teške telesne povrede od strane dva napadača, POLICIJSKI SINDIKALNI POKRET se pridružuje najoštrijim osudama već izrečenim gotovo od svih sindikalnih organizacija zaposlenih u MUP R.Srbije, uz sledeće

S A O P Š T E NJ E

Naime, sagledavajući ovaj događaj kao jedan u dugom nizu napada na pripadnike MUP-a, što prilikom direktnog vršenja službene dužnosti, što van dužnosti, te sagledavajući svakodnevne strahove članova porodica napadnutih policajaca a što u ovom konkretnom slučaju dostiže sam vrhunac obzirom da je izvršen i direktan napad i na suprugu napadnutog žandarma, pa uporedo sa svime sagledavajući izrazito blagu kaznenu politiku nadležnih sudskih organa prilikom odmeravanja kazni za takve i slične napade, priča o nekakvom „napadu na državu“ gubi svaki smisao i postaje izlizana, milion puta izrečena fraza. Kako je javnost u više navrata upoznavana, putem novinskih članaka, o ometanjima policajaca u vršenju službene dužnosti pa potom i napadima na policiju, pa kako su osude takvih nemilih događaja izrečene od strane samih zaposlenih u MUP preko svojih sindikalnih predstavnika, postale gotovo svakodnevnica i više se ne trebaju tretirati kao apeli, već kao vapaji za pomoć onih koji, svakodnevno noseći na sebi obeležija naše države, ne napuštaju poslednju liniju odbrane ne samo bezbednosti građana i ustavnog poretka u celini, već i suštinski odbranu društva, odnosno zdravog razuma odlučno konfrontiranog totalnoj sistemskoj anarhiji.

Kako su do sada ostali policijski sindikati već reagovali svojim saopštenjima, da ovo predmetno saopštenje ne poprimi zvuk upravo još jednog takvog apela odnosno vapaja za pomoć, mi ćemo celu stvar koncepirati na činjeničnom sagledavanju stvari kroz prizmu jednog policajca kako bi javnosti približili našu-policijsku svakodnevnicu.

Dakle, građani verujući u ceo sistem sasvim logično i opravdano veruju i u odlučnost, volju i istrajnost policajca da izađe na kraj sa svim zadatcima i profesionalnim izazovima koji mu se svakodnevno stavljaju na izvršenje, sa ciljem naravno da se građanima obezbedi ustavom garantovana bezbednost i sigurnost u odnosu na kriminalce. I to je sasvim logično naravno. Ali nelogično je ono što vidi, primećuje i neretko konstantuje policajac a što očigledno široj javnosti nije poznato a to ćemo oslikati kroz sledeći ogledan primer:

~ Policajac biva upućen na intervenciju narušavanja javnog reda i mira po prijavi građana. Dolaskom na lice mesta policajac pristupa vršenju svog posla gde se izgrednici oglušavaju o njegovo upozorenje, pa potom se oglušavaju i o njegovo naređenje i nastavljaju sa remećenjem javnog reda i mira pri tome naravno, kao što to uglavnom biva, koriste i razne pogrdne nazive za policajca koga psuju i vređaju na sav glas i na očigled mase ljudi na javnom mestu čime privlače simpatije na sebe kod prisutnih jer tobož oni su hrabri buntovnici ili kako ih već okarakterisati. Policajac potom, u skladu sa svojim ovlašćenjima naravno sa ciljem da obezbedi mir i sigurnost ostalih, pristupa upotrebi fizičke sile, odnosno propisanih zahvata nad tim počiniocima prekršaja koji su, uzgred rečeno, samim oglušavanjem o naređenje policajca već zakoračili iz radnje klasičnog prekršaja u izvršenje krivičnog dela. Dakle policajac te izgrednike savladava, oni mu pružaju naravno aktivan otpor pokušavajući da se otrgnu (navodimo primer blaže forme bez direktnog napada) ali on ih nekako, sa najmanjim mogućim posledicama po sebe, njih i okolinu, udaljava sa lica mesta i dovodi u policijsku stanicu. Naravno ta lica i uz put nastavljaju sa omalovažavanjem policajca uglavnom vođeni hrabrošću ulivenom alkoholom. Obično potom biva obavešten nadležni javni tužilac o takvom događaju koji neretko ukaže da „nema elemenata krivičnog dela u radnjama privedenih lica“, ali isto u dobrom broju takvih primera epilog bude kvalifikacija krivičnog dela „ometanja“ u zavisnosti od slučaja do slučaja – naravno o „napadu“ gotovo da nikada nema reči ~

E sada dolazimo do onoga što javnost tj. građani neznaju, ili čemu ne pridaju veći značaj, a što gotovo svaki policajac doživi. Pošto u takvim slučajevima svaki policajac zna da će biti, bez obzira na svoje radno vreme, uslovno rečeno „zadržan“ na poslu i satima nakon isteka smene u kancelariji radi sastavljanja i podnošenja pismena čiji rok ne trpi odlaganje, neretko se dešava da dok onako umoran sedi za stolom pred računarom i popunjava sve te formulare i obrasce i piše sve te izveštaje i službene beleške, kroz prozor kancelarije uočava upravo one izgrednike koje je prethodno priveo kako se uz osmeh na licu udaljavaju ulicom od policijske stanice. Da – pušteni su na slobodu jer je tužilac prethodno, pored ukazivanja na postojanost obeležija određenog krivičnog dela izvršenog nad policajcem kao službenim licem, takođe ukazao da i da se krivična prijava protivu počinioca ipak „podnese u redovnom postupku“ bez zadržavanja istih !!! Dakle paradoks – policajac na neki način biva lišen mogućnosti da i nakon isteka smene može otići svojoj kući, dok taj izgrednik biva pušten na slobodu faktički u roku od pola sata !!!

Naravno, zakonske regulative propisuju takve mogućnosti i to je nesporno, ali sporno je to što upravo takve stvari ne samo da totalno demorališu tog policajca, već krajnje ohrabrujuće deluju na te pomenute izgrednike koji odmah nakon „puštanja“ dobijaju poseban status u svojoj okolini i okruženju. Oni time na neki način, u očima omladine ponajviše, dobijaju neki poseban sjaj i postaju uzor onima koji se odluče na put u kriminalne vode. Naravno sudski postupci se razvlače u nedogled i epilog gotovo da nikada nije zatvorska kazne, naprotiv, praksa su uslovne osude pa čak i opomene.
Naravno nakon takvih primera kod takvih izgrednika gotovo da je sasvim logično da se u sledećem svom susretu sa tim policajcem odluče i na konkretan napad i onda dolazimo do ovakvih nemilih događaja, kao što je ovaj izvršen brutalan napad na kolegu žandarma.

I dok se sve to dešava iz dana u dan, iz godine u godinu, usta političara na vlasti (aktuelnih, onih prošlih, a i budućih) puna su raznih nekih osuda i konstatacija da je zapravo napad na policajca napad na samu državu, međutim u praksi, na ulici, to poprima sasvim drugačiji izgled i značenje. Da li to šira javnost primećuje – neznamo, ali u jedno smo sigurni – sigurni smo da to znaju dve strane, policajac i izgrednik. Njih dvoica najbolje razumeju ceo sistem !!!

POLICIJSKI SINDIKALNI POKRET apeluje na medije da „proprate“ dosledno dalje odvijanje sudskog procesa protivu ova dva napadača od kojih je jedan inače iz ranijeg perioda evidentiran kao izvršilac više raznih krivičnih dela, te kome očigledno nije strano nanošenje telesnih povreda drugima. A zašto „propratiti“ ovaj događaj odnosno postupak – zato što je isti kvalifikovan kao krivično delo „Teška telesna povreda“ iz člana 121 Krivičnog Zakonika koje predviđa:

– stav 1) Ko drugoga teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

– stav 2) Ko drugoga teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

– stav 3 ) Ako je usled dela iz st.1 i st.2 ovog člana nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

– stav 4) Ko delo iz st.1 i st.2 ovog člana učini iz nehata,kazniće se zatvorom do tri godine.

– stav 5) Ko delo iz st.1 do st.3 ovog člana učini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog,kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz st.2 zatvorom od tri meseca do četri godine, a za delo iz st.3 zatvorom od šest meseci do pet godina.

– stav 6) Ako je delo iz st.1 ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz st.2 ovog člana zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz st.3 ovog članazatvorom od pet do petnaest godina.

Dakle, u skladu sa važećim zakonom, kao sankcija za ovo krivično delo striktno je predviđena „zatvorska kazna“ koja se odmerava u zavisnosti od oblika odnosno težine krivičnog dela podeljenog po stavovima gde najblaži oblik, kao najblažu, predviđa zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci, dok najteži oblik, kao najtežu, predviđa zatvorsku kaznu u trajanju do dvanaest godina.

Dali će ovaj nemili događaj, osim „osuda“ u medijima, proizvesti i suštinski potrebno „pooštravanje“ odmeravanja kazni nadležnih sudova, ili će proizvesti samo dodatne nove ohrabrene i motivisane snage uličnih huligana, videće se… jedno je sigurno, policajac će i dalje na ulici, radi zaštite bezbednosti i sigurnosti svih građana, raditi svoj posao dosledno, odgovorno, odlučno i krajnje profesionalno i „po zakonu“ u skladu sa svojim ovlašćenjima koja su do danas, u odnosu na neki raniji period, svedena na minimum i koja su uslovljena raznim faktorima koji samo „otežavaju“ odnosno bitno „komplikuju“ i ovako tešku situaciju u kojoj današnja policija „upade“ kada je reč o efikasnosti suprotsavljanja huliganima, ali ne svojom krivicom, već dugogodišnjom nemarnošću i krivicom predstavnika vlasti.

Pošto smo, nadamo se, jasno oslikali kako zapravo stvari stoje u redovima policije sa jedne strane i redovima kriminalaca ili huligana ili napadača kako ih već nazvati sa druge strane, ostaje da se oslika stanje u redovima građanstva koje se recimo nalazi u sredini…Dakle kakav se osećaj proizvodi kod građana – strah, kao logična posledica sveopšteg stanja. Kako se građanin oseća kada pročita u vestima ili, kao u konkretnom slučaju, pregleda snimak celog tog nemilog događaja… Kako se stanovnici te ulice gde se sve odigralo osećaju kada vide da više ni policajac nije bezbedan?!

Mnoštvo pitanja proizilaze, a malo je odgovora na njih ako naravno izuzmemo sva gromoglasna osuđivanja ovakvih i sličnih događaja a suštinski sve osude se završe samo na novinskim pomeznim člancima. Potrebna je dakle hitra i energična reakcija države!!! A Srbija svakako ima kapaciteta, ima umnih ljudi za iznalaženje rešenja, ima kriminologa, vrsnih pravnika, sociologa, pedagoga, psihologa…i na kraju ima policiju koja će odgovoriti na sve zahteve i pre svega ima građane voljne da se „izbave“ i „otrgnu“ iz okova „kriminalizovanog orkuženja“ u koje ih svakodnevno razni rijaliti programi na televizijama uvlače, gde se promovišu dijametralno suprotne vrednosti od onih vrednosti kojima jedno normalno društvo treba težiti – potrebna je samo volja, a tu volju ispoljava ili bi trebala ispoljavati vlast.

I za kraj, podsećanje na jednu staru konstataciju – policija je onakva kakvu je država želi !!! Da li država danas možda želi „prebijanje policajaca“ na ulicama – ili će se ipak odlučiti za iskorenjavanje ovakvog izgredništva i huliganizma sistemskim promenama zarad bezbednosti i sigurnosti svih građana, i zarad budućih pokoljenja, ostaje da se vidi… Do tada, povređenom kolegi i njegovoj supruzi želimo što brži oporavak i najiskrenije se nadamo da većih posledica po njihovo zdravlje neće biti.

u N e g o t i n u
28.01.2017.god.

POLICIJSKI SINDIKALNI POKRET
p r e d s e d n i k
Igor Đurđević

POSTAVI ODGOVOR

*