Политичари у Србији се тешко одричу функција

0

Власт је ђавоља работа, каже се у народу. Али, безмало је оних, нарочито на овим просторима, који се тешко одричу функције када је се једном домогну. Ни по коју цену.

Светски примери знају да нас оставе без текста – јер власт тамо није светиња, тако да функционери неретко подносе оставке због злоупотребе државних пара, вожње у алкохолисаном стању, скупих поклона, секс афера, безбедносних пропуста…

Недавно је рецимо француски министар за заштиту животне средине Никола Ило поднео оставку наводећи као разлог одсуство напретка у реализацији климатских и других еколошких циљева. Његова одлука, како је навео, резултат је „нагомиланог разочарања“ због неадекватних корака у борби против климатских промена, одбране биодиверзитета и решавања других претњи по животну средину.

За потоње случајеве из Србије – попут рушења потпорног зида у Грделичкој клисури на Kоридору 10 изнад места где се гради десна трака новог аутопута – још нико није преузео одговорност.

Јавност је, такође, упирала прстом и очекивала трунку одговорности након срамног испада Вјерице Радете, потпредседнице Скупштине и народне посланице Српске радикалне странке, од када је написала твит „Читам, умрла Хатиџа Мехмедовић из удружења бизнисменки Сребренице. Kо ли ће је сахранити. Муж или синови?!“ Ова огавна изјава, говор мржње, изазвала је гнушања, осуде… Не, оставку није поднела. Једино је обрисала своју објаву на Твитеру.

Ни погибија чак тројице пилота за последњих годину дана нису били довољно јак разлог да министар одбране Александар Вулин поднесе оставку на функцију. Тај ниво моралног интегритета, којег су политички функционери чини се лишени овде, у свету има ширу, јачу димензију.

За много „ситније“ ствари у свету ће одговорни поднети оставку. Због грешке у државном рачуну од свега 1,2 аустралијска долара, министар финансија Аустралије поднео је оставку пре непуних десетак година.

У Србији смо сведочили и да се они са власти састају са особама са потернице. Јавност памти случај када је бивши председник Србије Томислав Николић кафенисао Богољубом Kарићем у Москви за којим је у то време била расписана потерница. Није тако у уређеним државама Европе и света, не чекају тамошњи званичници да се јавност уздигне па поднесу оставку. Можда политика тамо није уносан бизнис. Или су то људи јаког моралног интергитета? Имају јаку политичку културу?

Оставке у Србији се подносе најчешће по унапред приремљеном сценарију. Знао је добро бивши министар финансија Душан Вујовић да ће га Синиша Мали заменити на функцију, па је на време дао оставку.

На питање зашто је толико тешко одрећи се функције нарочито услед скандала, зашто је тешко преузети одговорност уместо ставити капуљачу на главу и правити се луд, стручњаци се слажу да је тешко дати одговор. Јер, како је једном приликом професор Предраг Симић одговорио новинару: „Један од одговора је да људи који су код нас у управљачком слоју, кад изађу из њега, немају алтернативу. Губе моћ, престиж и новац, а тога се лако не одричете“.

Или пак, како каже цењени културолог Ратко Божовић, да политичари у Србији имају потребу да се држе своје фотеље и да делују недодирљиво, док неки други имају тај морални трептај или културу и пресеку кад оцене да су погрешили.

Данас, Ивана Шундић Миховиловић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*