Политички мазохизам београдских избора

1

Да ли ће Драган Ђилас предводити нову опозицију на изборима за Београд у првом реду зависи од Александра Вучића.

Уживајући у привилегији власти да бира своје главне противнике, председник СНС мора да се одлучи шта више жели – да убедљиво победи Ђиласа, од кога је једном у претходном политичком животу већ изгубио Београд. Или пак, да убедљиво победи у Београду, али без Ђиласа као ривала.

Прва опција носи одређен ризик из више разлога. Прво, јака опозиција у Србији не постоји без индиректне помоћи власти. Вучић то најбоље зна јер му је Ђилас помагао да направи СНС. Али, проблем са тим је следећи: иако не може да настане независно од власти, у повољном моменту, јака опозиција јој може окренути леђа. Уосталом, то је Борис Тадић урадио Војиславу Kоштуници без кога не би преузео ДС 2004, па је то Тадићу 2012. урадио Вучић – толико најављивана велика коалиција СНС и ДС није се десила.

Друго, Вучић најбоље учи на туђим грешкама. Многе Тадићеве није поновио, а није поновио ни грешку Томислава Николића да председник буде тај који излази са неком платформом за Kосово. Иако је у првом тренутку изгледало као изнуђен потез да почиње председнички мандат причом о отварању унутрашњег дијалога о Kосову, Вучић је успео да поентира. Јер, нема озбиљног дипломате у Бриселу који неће питати да ли је Вучићева права намера са тим дијалогом да одложи захтеве ЕУ око Kосова. И нема озбиљног дипломате који је сасвим уверен да унутрашњи дијалог није алиби Вучићу да одговори Бриселу да он ето хоће да испуни услове, али не може, јер је већина у Србији против тога.

Али, када је о београдским изборима реч, ту Вучић мора да учи на сопственим грешкама и видећемо како ће то да му иде. Био му Ђилас главни ривал или не, ти избори ће показати да ли постоји нова опозиција и колико је јака. И то не толико због грађана и бирача, већ због самог СНС.

Уколико се покаже да постоји растућа политичка снага, политички барони међу напредњацима, који нису тако видљиви као што су то били тадићевци, али нису ни мање јаки, почеће да је користе у међусобним обрачунима. Подсетимо се, свеопштем медијско-пословно рату фракција ДС Вучић дугује такав успон.

Ако неки из врха СНС јавно или тајно пређу на страну опозиције дајући паре и информације, власт се може распасти као кула од карата. Зато, а не стога што психички не може да поднесе да неко има петину или 20 одсто мандата, Вучић мора да држи опозицију приковану за цензус. И то на тај начин, да испод цензуса не падну Драган Шутановац, Чедомир Јовановић, итд, а да га једва пређе блок Саше Јанковића и Вука Јеремића.

Циљ је да сви буду отрпилике исти – што и показују налази истраживања јавног мњења који се објављују. И томе треба да погодује и сврстање у два блока – у једном нова опозиција односно слободни грађани Саше Јанковића и народњаци Вука Јеремића, а у другом Демократска странка са Шутановцем на челу, могуће и са Јовановићем, Зораном Живковићем и још некима…

Било би то мазохистичко одмеравање између личности (колико толико нових у политици као што су и Јанковић и Јеремић) и партијске инфраструктуре. Јер, у ДС али и шире, постоји уврежен став да изборе добија партија – а партија су локални одбори, људи на терену, контролори… То засад Јеремић и Јанковић немају, а немају ни неку организациону способност, што је показао број људи који су скупили на свом првом митингу 6. октобра. Али, како Јеремић оснива Народну странку умерене деснице (иако је смештају у центар) можда за нову опозицију инфраструктура неће бити тако нерешив проблем.

 

Анализа Јасмине Лукач

 

Демостат

1 КОМЕНТАР

  1. Само бојкот избора је прави, правцати “мишомор“ за позицију и опозицију!
    Мала излазност не даје пун лигитимитет, па је сам исход гласања небитан!
    А, ни ЕУ не прихвата резултате избора са врло малом излазношћу!
    Таква власт, без обзира на добијени проценат “за“, је на климавим
    ногама и нема јој дугог века!
    Мала излазност даје остаку, који није гласао /већина/, пуно право
    да, изласком на улице, затражи одговре од власти /опозиција или
    позиција – нема значаја!/, да положи рачуне за овако губитничку
    политику од 5. октобра до днашњих дана.
    Гласачи су све пробали: да гласају за “ове“ или “оне“ , “за“ “ове“,
    у инат “онима“, и тако од 5. октобра до данашњег дана су у једном
    вртикругу којем се не назире крај, И УВЕК СУ СТРАНА КОЈУ ПОЗИЦИЈА
    И ОПОЗИЦИЈА – “ВУЧЕ ЗА НОС“, и гласачко тело своди НА “ЈЕДНУ
    СТОКУ ГРДНУ“ – “НЕОПЕВАНА ГОВЕДА“!
    НАРОДЕ СРБСКИ! ПОУЧИ СЕ ИСКУСТВОМ КНЕЗА МИЛОША: ОН СЕ
    НАЈВИШЕ ПЛАШИО КАДА НАРОД ЗАЋУТИ!
    Ето, НАРОДЕ СРБСКИ! – ЗАЋУТИ И ТИ, САДА, НА ОВИМ БЕОГРАДСКИМ
    И СВИМ ДРУГИМ ИЗБОРИМА – “ЗАЋУТИ“ ДЕМОКРАТСКИ, па да видимо
    како ће се ове данашње пи*ке /ПОЗИЦИЈА и ОПОЗИЦИЈА/ понашати,
    подгузне муве страних плаћеника, експлоататора, и окупоатора који
    су нас у црно завили од 1999-е, до даншњих дана!
    ПОКУШАЈ, НАРОДЕ СЕРБСКИ! – НЕ БОЛИ, A НИШТА НЕ КОШТА!!!
    Гласачи су увек, гласајући “за“ “овог“ или “оног“ – увек били ПРОТИВ
    себе , а “ови“ или “они“ су увек и увек радили за властите интересе и
    интересе страних ментора и плаћеника!
    Сада је доста, НАРОДЕ СРБСКИ!
    САДА ГЛАСАЈ ЗА СЕБЕ, ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ – НЕИЗЛАСКОМ НА ИЗБОРЕ!

    Драган Славнић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*