Порекло Кресојевића Шаренаца из Херцеговине

0

По предању неких херцеговачких и црногорских породица у мјесту Плана између Гацка и Билеће живио је за вријеме херцега Стефана Косаче, његов савременик и савезник, кнез Михајло Шарац. Кнез Михајло је живио у периоду пред турска освaјања Херцеговине. Надимак Шарац, имао је, по предању, јер је преболовао велике богиње, па му је лице остало ишарано. Кнез Михајло је имао неколико синова и у вријеме турске најезде на Херцеговину (а то је било око 1465) његови синови су се повукли у Црну Гору у подножје планине Његош, у Мужевице, у Црној Гори. Михајлов син Алекса и његов брат ког су звали Баба вратили су се на очевину у Плану, али се Алекса потурчио и постао Авдија. Од та два брата постали су муслимани Авдићи и православни Бабићи у Плани крај Билеће. Од тих повратника племена Михајла Шарца из Црне Горе у Херцеговину настала су презимена: Зимоњић, Жерајић, Парежанин, Шаренац. Они Шаренци Властелиновићи који су остали у Црној Гори расељавали су се тамо такође на неколико страна: једни су отишли у Бјелопавлиће и од њих су у Бјелопавлићима Поповићи, Распоповићи и Радовићи у Мартинићима. Највеће дио племена је отишао на подручје Плане Колашинске гдје формирао племе Шаранци које се касније проширило према Дробњацима, са лијеве стране ријеке Таре. Из Плане Колашинске су се од ових Шаренаца у Херцеговину вратили Анђелићи. Од осталих расељеника, а припадника овог племена су: Шарци, Шаранчићи и Змајевићи у ПљевљимаШарци на Голији за које се каже да су од Кресојевића из Билеће. Властелиновићи Шарци који су се након пада Херцеговине под Турке повукли према Црној Гори,  поред околине Никшића населили су се и у цетињско село Врела, гдје су о њима остале забиљежене легенде. Од њих је остала и црква посвећена св. Петру у селу Врелу, по свој прилици свецу заштитнику и крсној слави. Ердељановић спомиње Врељанина Властелиновића који се доселио у цетињска Врела са славом Петровдан, која је затим постала преслава старосједилачких угањских братстава до данас. Властелиновићи се помињу и као никшићки кнежеви у млетачким изворима 17. вијека. Кнез Томаш Властелиновић погубљен је са осталим српским кнезовима од стране Турака у том периоду. Након ослобађања Боке од Турака 1687. године Властелиновићи се селе на млетачку територију, добијају грофовску титулу и граде у Рисну задужбину, цркву посвећену св. апостолима Петру и Павлу. Велики број Властелиновића одлази у том периоду у Русију одакле шаљу прилоге манастирима Савини и Пивском манастиру. Линија рисанских Властелиновића гаси се са смрћу грофа Илије Властелиновића почетком 19. вијека. Поред наведених родова из Херцеговине ту припада и грана Зимоњића Поповића миграционе струје су ишле преко преко Црне Горе ,Сјенице до централне Србије сматра се да припадају халпо групи Балто Словена Р1А .Крсна слава Лазарева субота.

Д.П. Порекло

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*