ПОРОДИЧНА ПОЛИТИКА У ЕВРОПИ

0

Модерна демографска ситуација у Европи се разликује  у односу на остали свет  по најнижој стопи наталитета и најнижем природном прираштају становништва. Према подацима Недељног демоскопа до рекордног прираштаја становништва 2015. године, у земљама као што су Шведска и Немачка, дошло је само захваљујући новим мигранатима. У неким земљама, број абортуса је већи од броја рођених. Процењује се да је у земљама централне и источне Европе број абортуса највећи у свету. У последњих десет година је  констатовано смањење броја абортуса, међутим, у неким земљама до 20% смртних случајева током трудноће управо настаје због рискантних абортуса.

Научници, демографи се слажу да је директно стимулисање наталитета готово немогуће, што је разлог за започињање и спровођење политике одржавања породице, а то би требало да чине владе у Западној Европи. Њена суштина је у томе да се створе најповољније услови за рађење и васпитавање деце.

Породична политика у Европи

Политика породице делује на два начина: прво, као простор политичког дискурса, и друго, као реална пракса подршке породици и њеним члановима, мера државе, јавних финансија и социјалне помоћи породицама. Демографски тренд породичне политике усмерен је на следеће активности: 1) медицинску помоћ за жене током трудноће, порођаја и периода после порођаја; 2) обезбеђивање плаћеног породиљског одсуства; 3) праћење здравља одојчади и мале деце; 4) плаћање основних и допунских додатака за децу; 5) давање  одсуства родитељима за васпитање деце; 6) позајмица и пореске олакшице за куповину или изнајмљивање стамбеног простора и неке друге субвенције. У Великој Британији, Данској, Ирској, Шпанији, Италији, Норвешкој, Португалу, Финској и Шведској материнство покрива целу женску популацију. У овим државама, накнаде за породице са децом се исплаћују из буџета и немају везе са социјалним осигурањем. У другим земљама ЕУ, заштита материнства се односи само на жене које имају социјално осигурање – оне добијају породични додатак. У принципу, стимулисање наталитета се у европским земљама  врши путем економских мера.

У земљама у којима се у мањем степену примењују субвенције врло широко се користе пореске олакшице. На пример, на Исланду, основна подршка деци се даје у облику пореских олакшица и њима управља Пореска служба. Износ умањења не зависи од прихода када се ради о деци млађој од 7 година.

Износ субвенција које се користе у већини земаља ЕУ зависе од узраста детета. Изузетак је Данска, где се износ накнаде смањује са повећањем старости детета. У другим земљама, је обрнуто – накнада се са годинама повећава. Поред тога, у многим земљама постоје додатни додаци за малолетну децу.

У Шведској, расту становништва у последњих неколико година доприноси активна демографска политика, у оквиру које је кључна карактеристика исплата породичних субвенција за све, укључујући и имигранте. Од шездесетих година, у школама је почело да се расправља о контрацепцији, планирању породице, а мало касније – о одговорности младића за абортус као и о истополним везама.

За Француску је карактеристична једна од највиших укупних вредности стопа наталитета у Европи, управо кроз активну демографску политику чији је циљ повећање наталитета. У Француској је 1946. године уведен у праксу широк систем готовинских исплата и пореских олакшица за породице, чији је циљ промовисање рођење првог, другог, и посебно, трећег детета. До 1975. године, абортус је био забрањен. Као резултат тога, у периоду 1946-74. године, становништво Француске је порасло за 12,1 милион људи (8,5 милиона људи – због природног раста становништва и само 2,4 милиона људи – због имиграције). У том тренутку у Француској је забележена највиша стопа наталитета међу имигрантима. Основна подршка за децу даје се свим особама које живе у Француској и имају најмање двоје деце, без обзира на националност, све док та деца, која живе у Француској, не напуне 20 година живота.

У том контексту, остаје контроверзно питање забране или легализације абортуса. У другој половини двадесетог века у свим земљама света постојала је тенденција проширења услова за спровођење абортуса. Крајем 1960. и током 1970. у многим западним земљама је дошло до легализације абортуса и позивања на право жена на репродуктивни избор. У Финској (1950.), Норвешкој (1960.), Великој Британији (1967.) су ублажени закони о абортусу. У Великој Британији абортус је првобитно био дозвољен само ако је постојала опасност по живот труднице. Међутим, од 1967. године, листа разлога за превремени прекид трудноће допуњена је следећим условима: ризик по здравље жена од даљег наставка трудноће, вероватноћа рођења детета са тешким инвалидитетом, здравствени ризик од даљег наставка трудноће за физичко и ментално здравље постојеће деце у породици.

Током седамдесетих и осамдесетих година, у Данској, Шведској, Немачкој и Француској донети су либерални закони који из медицинских и социјалних разлога дозвољавају абортус на захтев жене. Проширењем списка индикација за прекид трудноће, неке земље покушавају да умање штету нанету здрављу жена које илегално иду на абортус (Аустрија, Данска, Холандија, Француска, Финска, Немачка, Шведска).

Најважније организације које се баве проблемом прекида трудноће су органи Савета Европе као што су Парламентарна скупштина и Европски суд за људска права. Функције Светске здравствене организације у европском региону укључују дистрибуцију расположивих доказа по питању абортуса, како би се помогло земљама у процени како да здравствени систем реагује према потреби жена у ситуацијама нежељене трудноће и подизања нивоа стручности здравствених радника у области саветовања и пружања здравствених услуга у случају абортуса.

Законодавство које се у Европи бави проблемима абортуса

Данас су абортуси легализовани у већини европских земаља, али су услови под којима су дозвољени свуда различити. Изузетак у Европи су две земље – Малта и Ватикан – у тим земљама прекид трудноће није дозвољен; Ирска, Андора, Сан Марино и Монако дозвољавају  абортус само у случајевима када трудноћа угрожава живот жене. У Пољској, Шпанији и Лихтенштајну абортус је дозвољен у циљу заштите не само живота, већ и физичког и менталног здравља труднице, као и у случајевима силовања, инцеста или  развоја абнормалног фетуса.

У Великој Британији, Финској, Луксембургу и на Исланду, поред наведених услова, абортус је законски дозвољен и из социјално-економских разлога (који се широко тумаче, као и угрожавање менталног здравља). У другим европским земљама жене имају право на абортус по сопственој жељи, у зависности од старости трудноће.

У већини земаља ЕУ дозвољено је по захтеву извршити абортус током првог тромесечја. После првог тромесечја трудноће, абортус је дозвољен само под одређеним околностима: ризик по живот или здравље жене, ризик од урођених мана плода или других специфичних ситуација, које могу бити у вези са околностима зачећа и старости жене.

На пример, у Аустрији, у другом триместру абортус је дозвољен под условом да постоји озбиљна опасност за физичко здравље жена (која се не може спречити на други начин), у случају здравственог проблема, уколико се ради о ванматеричној трудноћи или ако је трудница млађа од 14 година.

Треба напоменути да право на абортус у већем делу Европе не зависи толико од закона, колико од преовлађујућих друштвених убеђења која имају утицај на тумачење закона. На пример, у неким европским земљама проглашени су идеали женског репродуктивног избора (право жена на абортус), а закони су либерални, укључујући и дозволу абортуса у другом тромесечју у случају менталног поремећаја жене (када се сматра да ће ментално здравље жена трпети услед последица трудноће). У другим земљама, женама је тешко да добију право на абортус чак и у раним фазама трудноће, јер и сâми лекари одбијају да изврше абортус уколико је то у супротности са њиховим моралним или верским уверењима. Ограничења абортуса су, такође, веома честа у земљама у којима је јако Католичанство.

Најупечатљивији пример земље у којој све већи број лекара одбија да изврши абортус из верских разлога је Италија. Године 1978. године је донет закон о легализацији абортуса, али исти тај закон дозвољава лекарима да одбију да изврше прекид трудноће. На нивоу земље, из моралних разлога, абортус одбије да изврши око 70% лекара и медицинских сестара. У неким провинцијама, тај број достиже скоро 90%. Италијанке имају право да прекину трудноћу током прва три месеца. После тог рока абортус је дозвољен само ако је на фетусу откривена тешка патологија или ако трудноћа угрожава здравље жене. Међутим, у пракси, медицинско особље покушава да успори давање сагласности на интервенцију, присиљавајући самим тим жене да због датума истека дозвољеног рока одлазе на абортус илегално. До недавно, новчана казна за илегални абортус је износила 51 евро, а ове, 2016. године је повећана на суму од 5 до 10 хиљада евра.

Ирска је једна од ретких европских земаља у којима абортус није дозвољен  законом ни под којим околностима, осим у случајевима када трудноћа угрожава живот жене. Документ о абортусима који је усвојен у Великој Британији 1967. године се не примењује у Северној Ирској.

Прошле године је Комисија за људска права Северне Ирске поднела тужбу са предлогом да се дозволи абортус у случајевима изразито деформисаног плода као и прекид трудноће, настале услед силовања или инцеста. Комисија сматра да је тренутна формулација одговарајућег закона Северне Ирске у супротности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Представници међународне организације за људска права Amnesty International, одговорили су позитивно на тужбу, тврдећи да је то „значајан корак напред“. Са друге стране, католички бискупи из Северне Ирске су у заједничком саопштењу написали да је ова одлука „ствар која изазива озбиљну забринутост.“ Одлука Високог суда још није ступила на снагу.

Пољска – једна од ретких земаља у свету која је забранила абортус после деценија апсолутног права на абортус (у периоду комунистичког режима). Абортус је забрањен у Пољској, осим у следећим случајевима: ако је живот или здравље жене у опасности због наставка трудноће, ако је трудноћа била резултат кривичног дела, ако фетус има озбиљне недостатке.

Закон о абортусу је једна од најважнијих и најконтроверзнијих тема тренутне пољске политике: Левичари снажно агитују у корист права на избор (Prochoice), умерене партије се изјашњавају у корист очувања постојећих закона, а партије десног крила штите право ембриона на живот (Prolife). Питање увођења уставних амандмана који омогућавају или забрањују абортус, било је један од разлога за поделу унутар партије Право и  правда, и формирање партије Десно крило Републике.

У јуну 2011. године, пољска НВО, која се залагала за забрану абортуса, прикупила је 500 хиљада потписа за увођење закона о забрани абортуса у целој Пољској. Већина посланика одбацила је предлог закона, али је обезбеђена довољна подршка која ће бити упућена Сеиму на разматрање као амандман на закон. Своју подршку  предлогу закона изразиле су странке Право и правда и Пољска изнад свега. Против предлога закона иступила је левичарска странка Савез демократских левичарских снага, која инсистира на политици избора (Prochoice). У владајућој странци, Грађанска платформа, која сматра да подржава законе, дошло је до поделе управо када је решавано ово питање – више од 60% посланика je гласало у корист права na избор.

Од недавних догађаја у вези са законима о абортусу, потребно је обратити пажњу на Шведску, где се захтева увођење закона о праву на „правни абортус“, који омогућава мушкарцима да се одрекну детета током трудноће. Према извештају РТ са овом иницијативом су иступили представници омладине Либералне партије ове земље. Према њиховом предлогу, мушкарац има право да се одрекне детета до 18 недеље трудноће жене (управо до овог периода у Шведској може да се изврши абортус). Закон такође предвиђа да, ако мушкарац изрази неспремност да има децу, он неће морати да плаћа алиментацију. Са друге стране, он неће имати право да комуницира и да се виђа са својим дететом. Према ауторима пројекта, овај документ изједначава права жена и мушкараца у вези са прекидом трудноће. Треба напоменути да у Шведској ни издалека нису сви одобрили ову иницијативу. Либерална странка је већ констатовала да би овај закон био на штету права жена.

Законодавство већине европских земаља предвиђа да је за абортус малолетне девојке потребан пристанак њених родитеља и да родитељи треба да буду упознати са  чињеницом  да треба извршити абортус. У већини ових земаља, међутим, ово правило може да се заобиђе ако се одбор сагласи да девојка може бити угрожена, ако би њени родитељи сазнали о трудноћи, или је то у њеном  интересу да не обавести родитеље. Тумачења ових закона у пракси зависе конкретно од региона, као и од других закона о абортусу.

Услови под којима је абортус дозвољен у ЕУ

  • Аустрија

Абортус је дозвољен  у периоду до три месеца трудноће; а након истека овог рока абортус је дозвољен у случајевима озбиљних проблема по здравље мајке или детета, или  ако је жена млађа од 14 година.

  • Белгија

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће; а након истека овог рока абортус је дозвољен у случају озбиљних проблема са здрављем мајке или детета.

  • Бугарска

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће; а након истека овог рока абортус је дозвољен у случају опасности по здравље мајке или деформитета фетуса.

  • Хрватска

Абортус се врши  до десете  недеље трудноће; након тога је дозвољен само из медицинских разлога или у случајевима силовања.

  • Чешка Република

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће; а, након истека рока, абортус је дозвољен у случају озбиљних здравствених проблема мајке или детета, или у случају силовања.

  • Данска

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће. После овог рока абортус мора бити одобрен од стране власти, које узимају у обзир изузетне околности, као што су опасност по здравље мајке, силовање, инцест, или ризик од урођених мана плода.

  • Естонија

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће; а, након истека рока, дозвољен је абортус из медицинских разлога и / или за жене млађе од 15 година или старије од 45.

  • Финска

Абортус се врши до дванаесте недеље  трудноће. Дозвола  лекара је  потребна, али у пракси је процес систематског карактера. Прилично либерални закони дозвољавају абортус из многих  медицинских и социјалних разлога.

  • Француска

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће; а, након истека овог рока, абортус је дозвољен из различитих медицинских разлога.

  • Немачка

Абортус се врши до 12 недеље трудноће уз обавезну консултацију, током које саветници покушавају да одврате жену од абортуса. После истека овог рока абортус је дозвољен у случају медицинске потребе, али не у случају силовања.

  • Грчка

Абортус се врши до дванаесте  недеље трудноће; а након истека рока абортус је дозвољен из медицинских разлога, у случају силовања или инцеста.

  • Мађарска

Абортус се  врши до дванаесте  недеље трудноће; до 18 недеље,  ако је пацијенткиња млађа од 18 година; а, након истека овог рока, абортус је дозвољен из медицинских или социјалних разлога.

  • Ирска

Абортус је дозвољен у околностима у којима постоји стварна и знатна опасност по живот мајке или ако је трудница  на ивици самоубиства.

  • Италија

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће из социјалних или медицинских разлога; а, након тога, само из здравствених разлога.

  • Летонија

Абортус се  врши до дванаесте недеље трудноће (до шеснаесте недеље – у случајевима силовања); након истека овог рока дозвољава се абортус из медицинских разлога.

  • Литванија

Абортус се  врши до дванаесте недеље трудноће; након истека овог рока абортус је дозвољен према савету лекара због медицинских разлога.

  • Луксембург

Абортус се  врши до дванаесте  недеље трудноће из социјалних и здравствених разлога или у случајевима силовања; након истека овог рока дозвољен је  абортус из медицинских разлога.

  • Малта

Абортуси су потпуно забрањени.

  • Холандија

Абортус се  врши до 24 недеље трудноће, а након истека овог рока, дозвољен је абортус из медицинских разлога. Абортус треба обавити у једној од 17 клиника специјализованих за абортус, или у једној од 92 државне болнице.

  • Пољска

Абортус је дозвољен у случајевима силовања, инцеста, опасности по живот мајке или трајних феталних малформација у првих 12 недеља трудноће.

  • Португалија

Абортус се врши у периоду до десете недеље трудноће, а по захтеву и до 16 недеље у случајевима силовања. Абортус се врши у периоду до  24 недеље трудноће, ако се зна да ће беба бити рођена са озбиљним болестима.

  • Румунија

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће, а након истека овог рока абортус је дозвољен из медицинских разлога.

  • Словачка

Абортус се врши до дванаесте недеље трудноће, а након истека овог рока дозвољен је  абортус само из медицинских разлога или у случајевима силовања.

  • Словенија

Абортус се врши у периоду до десете недеље, а након истека овог рока дозвољен је абортус само из медицинских разлога.

  • Шпанија

Абортус се врши у периоду до дванаесте недеље, а након истека овог рока дозвољен је  абортус само из медицинских разлога.

  • Шведска

Абортус се обавља у периоду до осамнаесте недеље, а након истека овог рока, дозвољен је абортус из медицинских или социјалних разлога, али обично из медицинских разлога.

  • Велика Британија

Абортус се  врши до двадесет четврте недеље, а након истека овог рока абортус је дозвољен из медицинских разлога.

Антон Закутин

geopolitika

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*