PORODIČNA POLITIKA U EVROPI

0

Moderna demografska situacija u Evropi se razlikuje  u odnosu na ostali svet  po najnižoj stopi nataliteta i najnižem prirodnom priraštaju stanovništva. Prema podacima Nedeljnog demoskopa do rekordnog priraštaja stanovništva 2015. godine, u zemljama kao što su Švedska i Nemačka, došlo je samo zahvaljujući novim migranatima. U nekim zemljama, broj abortusa je veći od broja rođenih. Procenjuje se da je u zemljama centralne i istočne Evrope broj abortusa najveći u svetu. U poslednjih deset godina je  konstatovano smanjenje broja abortusa, međutim, u nekim zemljama do 20% smrtnih slučajeva tokom trudnoće upravo nastaje zbog riskantnih abortusa.

Naučnici, demografi se slažu da je direktno stimulisanje nataliteta gotovo nemoguće, što je razlog za započinjanje i sprovođenje politike održavanja porodice, a to bi trebalo da čine vlade u Zapadnoj Evropi. Njena suština je u tome da se stvore najpovoljnije uslovi za rađenje i vaspitavanje dece.

Porodična politika u Evropi

Politika porodice deluje na dva načina: prvo, kao prostor političkog diskursa, i drugo, kao realna praksa podrške porodici i njenim članovima, mera države, javnih finansija i socijalne pomoći porodicama. Demografski trend porodične politike usmeren je na sledeće aktivnosti: 1) medicinsku pomoć za žene tokom trudnoće, porođaja i perioda posle porođaja; 2) obezbeđivanje plaćenog porodiljskog odsustva; 3) praćenje zdravlja odojčadi i male dece; 4) plaćanje osnovnih i dopunskih dodataka za decu; 5) davanje  odsustva roditeljima za vaspitanje dece; 6) pozajmica i poreske olakšice za kupovinu ili iznajmljivanje stambenog prostora i neke druge subvencije. U Velikoj Britaniji, Danskoj, Irskoj, Španiji, Italiji, Norveškoj, Portugalu, Finskoj i Švedskoj materinstvo pokriva celu žensku populaciju. U ovim državama, naknade za porodice sa decom se isplaćuju iz budžeta i nemaju veze sa socijalnim osiguranjem. U drugim zemljama EU, zaštita materinstva se odnosi samo na žene koje imaju socijalno osiguranje – one dobijaju porodični dodatak. U principu, stimulisanje nataliteta se u evropskim zemljama  vrši putem ekonomskih mera.

U zemljama u kojima se u manjem stepenu primenjuju subvencije vrlo široko se koriste poreske olakšice. Na primer, na Islandu, osnovna podrška deci se daje u obliku poreskih olakšica i njima upravlja Poreska služba. Iznos umanjenja ne zavisi od prihoda kada se radi o deci mlađoj od 7 godina.

Iznos subvencija koje se koriste u većini zemalja EU zavise od uzrasta deteta. Izuzetak je Danska, gde se iznos naknade smanjuje sa povećanjem starosti deteta. U drugim zemljama, je obrnuto – naknada se sa godinama povećava. Pored toga, u mnogim zemljama postoje dodatni dodaci za maloletnu decu.

U Švedskoj, rastu stanovništva u poslednjih nekoliko godina doprinosi aktivna demografska politika, u okviru koje je ključna karakteristika isplata porodičnih subvencija za sve, uključujući i imigrante. Od šezdesetih godina, u školama je počelo da se raspravlja o kontracepciji, planiranju porodice, a malo kasnije – o odgovornosti mladića za abortus kao i o istopolnim vezama.

Za Francusku je karakteristična jedna od najviših ukupnih vrednosti stopa nataliteta u Evropi, upravo kroz aktivnu demografsku politiku čiji je cilj povećanje nataliteta. U Francuskoj je 1946. godine uveden u praksu širok sistem gotovinskih isplata i poreskih olakšica za porodice, čiji je cilj promovisanje rođenje prvog, drugog, i posebno, trećeg deteta. Do 1975. godine, abortus je bio zabranjen. Kao rezultat toga, u periodu 1946-74. godine, stanovništvo Francuske je poraslo za 12,1 milion ljudi (8,5 miliona ljudi – zbog prirodnog rasta stanovništva i samo 2,4 miliona ljudi – zbog imigracije). U tom trenutku u Francuskoj je zabeležena najviša stopa nataliteta među imigrantima. Osnovna podrška za decu daje se svim osobama koje žive u Francuskoj i imaju najmanje dvoje dece, bez obzira na nacionalnost, sve dok ta deca, koja žive u Francuskoj, ne napune 20 godina života.

U tom kontekstu, ostaje kontroverzno pitanje zabrane ili legalizacije abortusa. U drugoj polovini dvadesetog veka u svim zemljama sveta postojala je tendencija proširenja uslova za sprovođenje abortusa. Krajem 1960. i tokom 1970. u mnogim zapadnim zemljama je došlo do legalizacije abortusa i pozivanja na pravo žena na reproduktivni izbor. U Finskoj (1950.), Norveškoj (1960.), Velikoj Britaniji (1967.) su ublaženi zakoni o abortusu. U Velikoj Britaniji abortus je prvobitno bio dozvoljen samo ako je postojala opasnost po život trudnice. Međutim, od 1967. godine, lista razloga za prevremeni prekid trudnoće dopunjena je sledećim uslovima: rizik po zdravlje žena od daljeg nastavka trudnoće, verovatnoća rođenja deteta sa teškim invaliditetom, zdravstveni rizik od daljeg nastavka trudnoće za fizičko i mentalno zdravlje postojeće dece u porodici.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, u Danskoj, Švedskoj, Nemačkoj i Francuskoj doneti su liberalni zakoni koji iz medicinskih i socijalnih razloga dozvoljavaju abortus na zahtev žene. Proširenjem spiska indikacija za prekid trudnoće, neke zemlje pokušavaju da umanje štetu nanetu zdravlju žena koje ilegalno idu na abortus (Austrija, Danska, Holandija, Francuska, Finska, Nemačka, Švedska).

Najvažnije organizacije koje se bave problemom prekida trudnoće su organi Saveta Evrope kao što su Parlamentarna skupština i Evropski sud za ljudska prava. Funkcije Svetske zdravstvene organizacije u evropskom regionu uključuju distribuciju raspoloživih dokaza po pitanju abortusa, kako bi se pomoglo zemljama u proceni kako da zdravstveni sistem reaguje prema potrebi žena u situacijama neželjene trudnoće i podizanja nivoa stručnosti zdravstvenih radnika u oblasti savetovanja i pružanja zdravstvenih usluga u slučaju abortusa.

Zakonodavstvo koje se u Evropi bavi problemima abortusa

Danas su abortusi legalizovani u većini evropskih zemalja, ali su uslovi pod kojima su dozvoljeni svuda različiti. Izuzetak u Evropi su dve zemlje – Malta i Vatikan – u tim zemljama prekid trudnoće nije dozvoljen; Irska, Andora, San Marino i Monako dozvoljavaju  abortus samo u slučajevima kada trudnoća ugrožava život žene. U Poljskoj, Španiji i Lihtenštajnu abortus je dozvoljen u cilju zaštite ne samo života, već i fizičkog i mentalnog zdravlja trudnice, kao i u slučajevima silovanja, incesta ili  razvoja abnormalnog fetusa.

U Velikoj Britaniji, Finskoj, Luksemburgu i na Islandu, pored navedenih uslova, abortus je zakonski dozvoljen i iz socijalno-ekonomskih razloga (koji se široko tumače, kao i ugrožavanje mentalnog zdravlja). U drugim evropskim zemljama žene imaju pravo na abortus po sopstvenoj želji, u zavisnosti od starosti trudnoće.

U većini zemalja EU dozvoljeno je po zahtevu izvršiti abortus tokom prvog tromesečja. Posle prvog tromesečja trudnoće, abortus je dozvoljen samo pod određenim okolnostima: rizik po život ili zdravlje žene, rizik od urođenih mana ploda ili drugih specifičnih situacija, koje mogu biti u vezi sa okolnostima začeća i starosti žene.

Na primer, u Austriji, u drugom trimestru abortus je dozvoljen pod uslovom da postoji ozbiljna opasnost za fizičko zdravlje žena (koja se ne može sprečiti na drugi način), u slučaju zdravstvenog problema, ukoliko se radi o vanmateričnoj trudnoći ili ako je trudnica mlađa od 14 godina.

Treba napomenuti da pravo na abortus u većem delu Evrope ne zavisi toliko od zakona, koliko od preovlađujućih društvenih ubeđenja koja imaju uticaj na tumačenje zakona. Na primer, u nekim evropskim zemljama proglašeni su ideali ženskog reproduktivnog izbora (pravo žena na abortus), a zakoni su liberalni, uključujući i dozvolu abortusa u drugom tromesečju u slučaju mentalnog poremećaja žene (kada se smatra da će mentalno zdravlje žena trpeti usled posledica trudnoće). U drugim zemljama, ženama je teško da dobiju pravo na abortus čak i u ranim fazama trudnoće, jer i sâmi lekari odbijaju da izvrše abortus ukoliko je to u suprotnosti sa njihovim moralnim ili verskim uverenjima. Ograničenja abortusa su, takođe, veoma česta u zemljama u kojima je jako Katoličanstvo.

Najupečatljiviji primer zemlje u kojoj sve veći broj lekara odbija da izvrši abortus iz verskih razloga je Italija. Godine 1978. godine je donet zakon o legalizaciji abortusa, ali isti taj zakon dozvoljava lekarima da odbiju da izvrše prekid trudnoće. Na nivou zemlje, iz moralnih razloga, abortus odbije da izvrši oko 70% lekara i medicinskih sestara. U nekim provincijama, taj broj dostiže skoro 90%. Italijanke imaju pravo da prekinu trudnoću tokom prva tri meseca. Posle tog roka abortus je dozvoljen samo ako je na fetusu otkrivena teška patologija ili ako trudnoća ugrožava zdravlje žene. Međutim, u praksi, medicinsko osoblje pokušava da uspori davanje saglasnosti na intervenciju, prisiljavajući samim tim žene da zbog datuma isteka dozvoljenog roka odlaze na abortus ilegalno. Do nedavno, novčana kazna za ilegalni abortus je iznosila 51 evro, a ove, 2016. godine je povećana na sumu od 5 do 10 hiljada evra.

Irska je jedna od retkih evropskih zemalja u kojima abortus nije dozvoljen  zakonom ni pod kojim okolnostima, osim u slučajevima kada trudnoća ugrožava život žene. Dokument o abortusima koji je usvojen u Velikoj Britaniji 1967. godine se ne primenjuje u Severnoj Irskoj.

Prošle godine je Komisija za ljudska prava Severne Irske podnela tužbu sa predlogom da se dozvoli abortus u slučajevima izrazito deformisanog ploda kao i prekid trudnoće, nastale usled silovanja ili incesta. Komisija smatra da je trenutna formulacija odgovarajućeg zakona Severne Irske u suprotnosti sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predstavnici međunarodne organizacije za ljudska prava Amnesty International, odgovorili su pozitivno na tužbu, tvrdeći da je to „značajan korak napred“. Sa druge strane, katolički biskupi iz Severne Irske su u zajedničkom saopštenju napisali da je ova odluka „stvar koja izaziva ozbiljnu zabrinutost.“ Odluka Visokog suda još nije stupila na snagu.

Poljska – jedna od retkih zemalja u svetu koja je zabranila abortus posle decenija apsolutnog prava na abortus (u periodu komunističkog režima). Abortus je zabranjen u Poljskoj, osim u sledećim slučajevima: ako je život ili zdravlje žene u opasnosti zbog nastavka trudnoće, ako je trudnoća bila rezultat krivičnog dela, ako fetus ima ozbiljne nedostatke.

Zakon o abortusu je jedna od najvažnijih i najkontroverznijih tema trenutne poljske politike: Levičari snažno agituju u korist prava na izbor (Prochoice), umerene partije se izjašnjavaju u korist očuvanja postojećih zakona, a partije desnog krila štite pravo embriona na život (Prolife). Pitanje uvođenja ustavnih amandmana koji omogućavaju ili zabranjuju abortus, bilo je jedan od razloga za podelu unutar partije Pravo i  pravda, i formiranje partije Desno krilo Republike.

U junu 2011. godine, poljska NVO, koja se zalagala za zabranu abortusa, prikupila je 500 hiljada potpisa za uvođenje zakona o zabrani abortusa u celoj Poljskoj. Većina poslanika odbacila je predlog zakona, ali je obezbeđena dovoljna podrška koja će biti upućena Seimu na razmatranje kao amandman na zakon. Svoju podršku  predlogu zakona izrazile su stranke Pravo i pravda i Poljska iznad svega. Protiv predloga zakona istupila je levičarska stranka Savez demokratskih levičarskih snaga, koja insistira na politici izbora (Prochoice). U vladajućoj stranci, Građanska platforma, koja smatra da podržava zakone, došlo je do podele upravo kada je rešavano ovo pitanje – više od 60% poslanika je glasalo u korist prava na izbor.

Od nedavnih događaja u vezi sa zakonima o abortusu, potrebno je obratiti pažnju na Švedsku, gde se zahteva uvođenje zakona o pravu na „pravni abortus“, koji omogućava muškarcima da se odreknu deteta tokom trudnoće. Prema izveštaju RT sa ovom inicijativom su istupili predstavnici omladine Liberalne partije ove zemlje. Prema njihovom predlogu, muškarac ima pravo da se odrekne deteta do 18 nedelje trudnoće žene (upravo do ovog perioda u Švedskoj može da se izvrši abortus). Zakon takođe predviđa da, ako muškarac izrazi nespremnost da ima decu, on neće morati da plaća alimentaciju. Sa druge strane, on neće imati pravo da komunicira i da se viđa sa svojim detetom. Prema autorima projekta, ovaj dokument izjednačava prava žena i muškaraca u vezi sa prekidom trudnoće. Treba napomenuti da u Švedskoj ni izdaleka nisu svi odobrili ovu inicijativu. Liberalna stranka je već konstatovala da bi ovaj zakon bio na štetu prava žena.

Zakonodavstvo većine evropskih zemalja predviđa da je za abortus maloletne devojke potreban pristanak njenih roditelja i da roditelji treba da budu upoznati sa  činjenicom  da treba izvršiti abortus. U većini ovih zemalja, međutim, ovo pravilo može da se zaobiđe ako se odbor saglasi da devojka može biti ugrožena, ako bi njeni roditelji saznali o trudnoći, ili je to u njenom  interesu da ne obavesti roditelje. Tumačenja ovih zakona u praksi zavise konkretno od regiona, kao i od drugih zakona o abortusu.

Uslovi pod kojima je abortus dozvoljen u EU

  • Austrija

Abortus je dozvoljen  u periodu do tri meseca trudnoće; a nakon isteka ovog roka abortus je dozvoljen u slučajevima ozbiljnih problema po zdravlje majke ili deteta, ili  ako je žena mlađa od 14 godina.

  • Belgija

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće; a nakon isteka ovog roka abortus je dozvoljen u slučaju ozbiljnih problema sa zdravljem majke ili deteta.

  • Bugarska

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće; a nakon isteka ovog roka abortus je dozvoljen u slučaju opasnosti po zdravlje majke ili deformiteta fetusa.

  • Hrvatska

Abortus se vrši  do desete  nedelje trudnoće; nakon toga je dozvoljen samo iz medicinskih razloga ili u slučajevima silovanja.

  • Češka Republika

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće; a, nakon isteka roka, abortus je dozvoljen u slučaju ozbiljnih zdravstvenih problema majke ili deteta, ili u slučaju silovanja.

  • Danska

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće. Posle ovog roka abortus mora biti odobren od strane vlasti, koje uzimaju u obzir izuzetne okolnosti, kao što su opasnost po zdravlje majke, silovanje, incest, ili rizik od urođenih mana ploda.

  • Estonija

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće; a, nakon isteka roka, dozvoljen je abortus iz medicinskih razloga i / ili za žene mlađe od 15 godina ili starije od 45.

  • Finska

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje  trudnoće. Dozvola  lekara je  potrebna, ali u praksi je proces sistematskog karaktera. Prilično liberalni zakoni dozvoljavaju abortus iz mnogih  medicinskih i socijalnih razloga.

  • Francuska

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće; a, nakon isteka ovog roka, abortus je dozvoljen iz različitih medicinskih razloga.

  • Nemačka

Abortus se vrši do 12 nedelje trudnoće uz obaveznu konsultaciju, tokom koje savetnici pokušavaju da odvrate ženu od abortusa. Posle isteka ovog roka abortus je dozvoljen u slučaju medicinske potrebe, ali ne u slučaju silovanja.

  • Grčka

Abortus se vrši do dvanaeste  nedelje trudnoće; a nakon isteka roka abortus je dozvoljen iz medicinskih razloga, u slučaju silovanja ili incesta.

  • Mađarska

Abortus se  vrši do dvanaeste  nedelje trudnoće; do 18 nedelje,  ako je pacijentkinja mlađa od 18 godina; a, nakon isteka ovog roka, abortus je dozvoljen iz medicinskih ili socijalnih razloga.

  • Irska

Abortus je dozvoljen u okolnostima u kojima postoji stvarna i znatna opasnost po život majke ili ako je trudnica  na ivici samoubistva.

  • Italija

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće iz socijalnih ili medicinskih razloga; a, nakon toga, samo iz zdravstvenih razloga.

  • Letonija

Abortus se  vrši do dvanaeste nedelje trudnoće (do šesnaeste nedelje – u slučajevima silovanja); nakon isteka ovog roka dozvoljava se abortus iz medicinskih razloga.

  • Litvanija

Abortus se  vrši do dvanaeste nedelje trudnoće; nakon isteka ovog roka abortus je dozvoljen prema savetu lekara zbog medicinskih razloga.

  • Luksemburg

Abortus se  vrši do dvanaeste  nedelje trudnoće iz socijalnih i zdravstvenih razloga ili u slučajevima silovanja; nakon isteka ovog roka dozvoljen je  abortus iz medicinskih razloga.

  • Malta

Abortusi su potpuno zabranjeni.

  • Holandija

Abortus se  vrši do 24 nedelje trudnoće, a nakon isteka ovog roka, dozvoljen je abortus iz medicinskih razloga. Abortus treba obaviti u jednoj od 17 klinika specijalizovanih za abortus, ili u jednoj od 92 državne bolnice.

  • Poljska

Abortus je dozvoljen u slučajevima silovanja, incesta, opasnosti po život majke ili trajnih fetalnih malformacija u prvih 12 nedelja trudnoće.

  • Portugalija

Abortus se vrši u periodu do desete nedelje trudnoće, a po zahtevu i do 16 nedelje u slučajevima silovanja. Abortus se vrši u periodu do  24 nedelje trudnoće, ako se zna da će beba biti rođena sa ozbiljnim bolestima.

  • Rumunija

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće, a nakon isteka ovog roka abortus je dozvoljen iz medicinskih razloga.

  • Slovačka

Abortus se vrši do dvanaeste nedelje trudnoće, a nakon isteka ovog roka dozvoljen je  abortus samo iz medicinskih razloga ili u slučajevima silovanja.

  • Slovenija

Abortus se vrši u periodu do desete nedelje, a nakon isteka ovog roka dozvoljen je abortus samo iz medicinskih razloga.

  • Španija

Abortus se vrši u periodu do dvanaeste nedelje, a nakon isteka ovog roka dozvoljen je  abortus samo iz medicinskih razloga.

  • Švedska

Abortus se obavlja u periodu do osamnaeste nedelje, a nakon isteka ovog roka, dozvoljen je abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga, ali obično iz medicinskih razloga.

  • Velika Britanija

Abortus se  vrši do dvadeset četvrte nedelje, a nakon isteka ovog roka abortus je dozvoljen iz medicinskih razloga.

Anton Zakutin

geopolitika

POSTAVI ODGOVOR

*