После деценија пропадања, руска компанија спас за Бор

2

После вишедеценијског пропадања и три неуспеле приватизације, светло на крају тунела назире се и за РТБ Бор. Једна од највећих руских компанија нуди више опција за сарадњу. Србија нема могућности да сама издржава овај комбинат и због тога јој је потребан стратешки партнер.

Шта са Рударско-топионичарским басеном Бор (РТБ), већ скоро две деценије је питање свих питања српске економије. То потврђује и да га је српски председник Александар Вучић, док је био на челу српске Владе, означио као економски проблем број један.

Три покушаја приватизације једног од највећих налазишта бакра у Европи, са 1,38 милијарди тона оверене геолошке рудне резерве, пропала су. Прва два покушаја приватизације пропала су због тога што купци нису испунили финансијске обавезе, док се на трећи тендер за продају комбината нико није јавио.

Потрага за стратешким партнером изгледала је као трка очајника који, без обзира што је исцрпљен и што је на издисају, хоће да стигне на циљ. Циљ се, изгледа, сада види. Још увек као блага светлост на крају тунела, али ипак се назире.

Прво су пролетос стигле вести да је једна од највећих кинеских компанија заинтересована за РТБ Бор. Међутим, услови које су Кинези поставили превише су тешки, како за саму компанију, тако и за град Бор и цео регион, чија је економска снага некада почивала на комбинату.

Према вестима које су српски медији објављивали, кинеска компанија захтевала је отписивање дугова, комплетан кинески менаџмент и отпуштање већег броја радника.

Сада се појавила нова понуда из Русије, од једног од највећих произвођача бакра, Руске компаније за бакар (РМК), чији је власник Игор Алтушкин, 66. на листи најбогатијих људи на свету.

Према писању српских медија РМК производи 1,4 милиона тона концентрата бакра годишње, а у току ове године уложили су 500 милиона долара у нове руднике.

РМК је трећи по величини руски произвођач бакра, поседује пет рудника и две топионице, а тренутно гради један од највећих рудника бакра у Европи.

Ова компанија разматра различите варијанте сарадње са РТБ-ом Бор, од откупа предузећа до стварања заједничког предузећа уз учешће државе Србије на основу имовине комбината, саопштила је за Спутњик прес-служба РМК-а.

За Србију је најинтересантнија понуда о стварању заједничке компаније, каже професор београдског Економског факултета Љубодраг Савић, што би држави дало могућност да утиче на пословање комбината.

„Бакар је ипак једна од стратешких руда, такозваних стратешких материјала, чији век неће скоро истећи. Иако су многи на Западу још седамдесетих година сматрали да је време класичних материјала прошло, индустријализација Кине и Индије у први план је поново ставила класичне материјале, тако да је њихова слава и даље врло присутна, и даље су врло тражени и основа су развоја већег броја земаља и њихових индустрија“, објашњава Савић.

Улазак у партнерство са руском компанијом, поред тога што би држава задржала контролу над комбинатом, пружа и могућност да, како Савић каже, ако се за државу то покаже као оправдано, пожељно, ефикасно и исплативо, повећава свој удео и евентуално постане и већински партнер.

„Надам се да је код власти сазрело сазнање да ми немамо неке нарочите шансе да идемо напред ако не будемо развијали реални сектор, а бакар је значајна сировина. Та врста производње подлога је за читав низ других грана и фабрика, које нажалост имају проблема, али се надам да ће то неко препознати и у том смислу усмерити развој српске индустрије“, каже Савић.

Контрола над комбинатом и могућност развоја разлози су због којих је стратешко партнерство, према Савићевом мишљењу, боље од класичне приватизације, иако би то од државе можда захтевало додатна улагања.

„Класична приватизација не мора да буде доведена до краја. Два пута смо били на прагу да продамо предузеће, па се купац предомислио. И у Србији и у околним земљама имамо лоше искуство са процесом приватизације јер власници гледају да у што краћем периоду поврате новац и максимизују профит; рапидно смањују број запослених; читав низ социјалних функција које су сада заступљене у Бору, не би постојале; на сваки могући начин избегавају плаћања која су нормална у развијеној држави. То је приватни начин посматрања ствари, где максимирање профита тера приватног власника да се на тако понаша“, објашњава Савић.

Ако се руска компанија покаже као озбиљан инвеститор, онакав каквог тражи српска страна, био би то обострано користан посао, наглашава економски експерт из Москве Антон Шабанов. Он, међутим, каже да посао са РТБ-ом Бор неће бити једноставно реализовати и да ће, како каже, прилично дуго трајати.

„РТБ Бор има, осим ограничених резерви бакра, и дугове, а ни процес производње није јефтин. Зато купац све ове околности мора добро да проучи, али онда и српска влада да види да ли пристаје на понуђене услове инвеститора“, каже Шабанов.

Србија је прилично захтевна када је реч о купцу борског комбината, додаје он, она тражи профилног купца, компанију са искуством у експлоатацији и производњи бакра.

РМК јесте такав купац, али остаје отворено питање хоће ли се договорити са српском владом, како каже, на обострану корист.

„Из перспективе економије, профилни купац увек је најинтересантнији и потенцијално најпоузданији, као што би у овом случају то била компанија РМК, јер су онда велике шансе да нови власник заиста обнови све производне процесе и почне више и боље да зарађује. Од тога користи имају све стране. И наравно, тада би се порези сливали у српску касу. Подвлачим да би ојачавање производних процеса било важно, јер према подацима којима располажем, српски произвођач ради са неких 50 одсто капацитета“, каже Шабанов.

Из године у годину, РТБ Бор гомилао је губитке и повећавао је задуженост, објашњава Савић. На крају, задуженост комбината износила је 1,2 милијарде евра, а држава је отписала око 900 милиона.

„Ако држава нешто не уради са Бором, и поред отписа дуга, плашим се да ће судбина Бора бити таква да ће губици и даље расти. Иако имамо противречне информације да Бор због тренутне цене бакра може да сервисира текуће обавезе, најновија анализа Фискалног савета показала је да то није тако“, објашњава Савић ситуацију у комбинату.

РТБ Бор почео је да пропада још за време санкција, додаје он. За време постојања СФРЈ у Бору се производило око 140.000 тона анодног бакра, док данашњу количину произведеног бакра Савић карактерише као симболичну — између 35.000 и 40.000 тона. Такође, РТБ Бор има фиксне трошкове који не зависе од производње.

Недомаћинско руководство, које је очекивало да ће држава покрити све губитке такође је један од разлога што РТБ Бор, према Савићевим речима, пропада.

„То су све ствари које су довеле до тога да је Бор у таквој ситуацији у каквој јесте и мислим да држава Србија нема сопствених ресурса да би могла самостално да организује производњу“, каже Савић.

У последњих двадесет година, комбинат није улагао у откривање нових налазишта бакра, што је довело до, како Савић каже, парадоксалне ситуације да РТБ Бор има једну од најмодернијих топионица, а нема довољно руде.

„Чини ми се да је једино решење да дођу или кинески или руски партнери. Да ли ће то бити у сарадњи са државом или приватизација, не знам. Више бих волео да буде стратешка сарадња, али друго најбоље решење би могло да буде и приватизација јер би то значило да РТБ Бор може да преживи, да један део запослених може да нађе посао, да град Бор може да живне и да све то заједно буде на корист грађана Србије“, каже Савић.

Ако се не пронађе начин за приватизацију Бора, његова судбина са протоком времена биће још тежа, западаће још веће проблеме, закључује Савић.

2 КОМЕНТАРА

  1. ОЈ ХА, РТБ БОР !
    Тврдња да РТБ Бор пропада задњих десет година је, можда, ноторна лаж.
    Зашто?
    Задњу деценију на челу РТБ Бор, по одлуци више влада, је Б. Спасовски, који пушта наменске информације, чије небулозе често иритирају мецену ΛV, који због тога га мења с положаја већ три године, када се наљути свом климоглавцу, ко бајаги.У овом периоду изграђена је нова пећ за топљење-флеш и ново постројење за производњу сумпорне киселине, а не нова топионица, како тврди челник, за које је плаћен луксуз више од триста милиона евра, а реално то све кошта у пола мање. Челник је пуна уста хвале о обарању рекорда у производњи и профита (изгледа ради деменција своје), а с друге стране, не плаћа струју, рударску ренту, услуге и порезе, отписују се дугови од деветсто милиона евра, под покровитељству Владе, крађе бакра, муљање златом, буџетским парама и пословањем, а нико да исконтролише, јер је истини постављена велика и непремостива баријера од стране менаџмента РТБ Бор до власти државе.
    Шта треба очекивати на даље?
    Ништа новога, све се понавља до задовољења свих незајажљивих захтева, у кратко, крађе, на претек бакра, злата, пара итд.
    Шта ће се десити?
    Ништа, тресла се гора, а од миша ни трага, ни гласа. Они су на своме. Кулминација ове приче биће марта месеца, и на даље све постаро, како Соса каже! У осталом нити нашима одговара да дође неко са стране (губе се доста вредних привилегија), нити неко хоће да дође под нашим, добро креираних услова. Чуће се!?

  2. MA KAKVA MAKLJAŽA OKO PRIVATIZACIJE RTB BOR DOK IMA ZLATA?
    Vest da je ruska kompanija „Rašn koper kompani“ zainteresovana za privatizaciju preduzeća RTB Bor počinje nova era u manipulaciji čelnika RTB Bor. Do sada smo slušali hvalospeve i bajkolaži o visokim rezultatima proizvodnje bakra, o visokoj čistoći vazduha kojeg poistovećuje sa onim iz 1903. godine, mada rezultati merenja to demantuju. Činjenično stanje proizvodnje bakra i uspesi Basena neumitno brzo se približavaju onim iz početka XX veka. Proizvodnja bakra je niska (proizvodnja bakra sa nekadašnjih 174.000 t pala na 30.000t godišnje), ostali pogoni: Fabrika bakarne žice, Prerada metala, Livnica bakra i bakarnih legura, ceo kompleks industrije na VII km, Zlatara Majdanpek, rudnik Cerovo su stali sa proizvodnjom. Od 24000 zapošljenih sada su ispod 5000 duša. Svi ovi rezultati teže da RTB Bor se vrati na nivou 1903. godine. Kako je došao RTB Bor u nezavidnom položaju, kada su otpisana dugovanja od devetsto miliona evra, zapisana na grbaći građana Srbije, ostala dugovanja od 1,3 milijarde evra, ne plaća se struja, rudarska renta, usluge i oprema se plaćaju po nahođenju čelnika RTB Bor. S druge strane veliča nepostojeće uspehe, a vlasti mu zdušno veruju, za koje nemaju materijalno pokriće. Samomisleće genijalce su proterana da ne kvare prosek čelnika i njegovih klimoglavaca. Kako se događaji u RTB Bor ponavljaju periodično, po bajkolažima čelnika, sada je red da su visoki troškovi proizvodnje i vreme je za privatizaciju, iznalaženja strateškog partnera, uvođenja profesionalnog menadžmenta. Očekuje se, naravno samo se kupuje bez para vreme, da se realizacija ostavlja za mart mesec. RTB BOR-u doćiće srećna budućnost, kada Sosa bude prošlost, pre nikako. То što je RTB Bor pred bankrotstvom, ne umanjuje Sosine uspehe. Kada pogledate informacije, koje je lansirao čelnik Basena i bliski njemu, ispada ne postoji kompanija u svetu koja nije zainteresovana za privatizaciju RTB Bor, a to se događa svake godine. Jedini problem, za loše poslovanje kompanije, navodio, do maja meseca, da je niska cena bakra, a zatim da je cena (od oko 7000 $/t) zadovoljavajuća i RTB Bor posluje, samo u njegovim insinuacijama, sa profitom. Pre par godina cena bakra je bila i 10.140 $/t pa je proizvodnja beležila ogromne gubitke. Osim otpisa dugovanja po UPPR RTB Bor i na dalje beleži gubitke, pa iz budžeta države se upumpavaju godišnje više od sto miliona evra. Na suprot tome, krađe (bakra, zlata, srebra i pare), kriminalne radnje, investicione u tehnološko-tehničkom i finansijskom pogledu promašaje dovode RTB Bor do ponora. Sve ove anomalije su pod okriljem i zaštitom mecene čelnika RTB Bor, i tu nema kraja. Najveća laž je ipak izgradnja fleš peć za topljenje, koja se lansira kao da je u Boru izgrađena nova topionica. Naime, izgrađena je fleš peć kapaciteta 80.000 t/a bakra (najniži u svetu za tu tehnologiju), a ostali pogoni (konvertori, rafinacije, skladišta za sirovine i transportna sredstva, vodovod, kanalizacija, trafostanice i dovodi električne energije, prilazni putevi su iz ranijih etapa gradnje. Možda je cena gradnje fleš peći dostigla cenu neke nove topionice (iznad trista miliona evra).

    Koja makljaža o budućnosti RTB Bor i to iz iste kuhinje? RTB Bor se privatizuje više od deset godina, a dok država upumpava godišnje više od sto miliona evra, a ta suma i još znane i neznane završavaju po nepoznatoj trajektoriji u nečije džepove i stanove, a još afere oko bakra i vode, zlata, zlatni mulj i pare sve u muljavini, neće se privatizacija obistiniti. To je našim političarima i njihovoj okolini „zlatna koka“. Još čorba da bude gušća, neki bliski čelniku RTB Bor su klečali i puzali pred kinezima, rusi polomiše noge jureći kupovinu kombinata bakra, pa čak nađoše i srpskog zeta kao interesent, mada nakon dana objavljivanja, on je to demantovao. Aktivnosti o privatizacije RTB Bor se ponavljaju jednom godišnje. Sadašnja manipulativna saopštenja zagovaranja ekstrem-maksimum će dostići marta meseca 2018. I sve što se događalo ove godine, bez promene, desiće se i sledeće. Sve dok Spaskovski vedri i oblači, a podržavan zdušno od vodećih ljudi niti će se prodati RTB Bor, niti ima hrabrosti neko da ga kupi. Ipak nađen je spasilac, narod Srbije.

    Kompanija „Rašn koper kompani“ kupiće RTB Bor, po nahođenju njegovog čelnika Sose, ako mu je tako rekla vračka, kao što ga je nedavno kupio ruski milijarder Andrej Meljničenko iz pristojnosti kao srpski zet ponudivši 600 miliona dolara. Sva ova privatizovanja, ko bajagi, potiče iz preambiciozne i mašte kuhinje čelnika RTB Bor, koji je beskarakterna, beskurpulozna, preletački nastrojena, kao pijana kokoška, lice bez svog lica, bavi se svim i svačim, najmanje ljudskim radnjama. Njegove su laži neprevaziđene, Da bi prisvojio naklonost domicilnog stanovništva, čak je izlagao javno da je rođen u Boru, tj. u Brestovcu, a ne u Makedoniji. Najbliži mu je mentalitet i ophođenje juruka, koji su davali logističku podršku turskoj vojci. On daje logističku podršku ljudima na visokim položajima, sredstvima RTB Bor, i to dok su na vlasti. Slučaj Miloševića, Dinkića, Tadića i sada Vučića. Dokle će klimati Vučiću? Dok je ovaj drugi na vlasti ili dok onaj prvi može da klima glavom, da se šlihta i da je solidan poltron, a sve dok ih sponzoriše RTB Bor i drugi ešalon penzionera.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*