После премијерског, Камерон дао оставку и на посланичко место

0

Мислим да не би било у реду да будем капетан који ће повести нашу земљу ка следећој дестинацији.”

Овако је Дејвид Камерон обавестио јавност да подноси оставку на место премијера након што су Британци одлучили да желе да изађу из Европске уније. Непуна три месеца касније Камерон се у сличном стилу опростио и од посланичке функције.

Наиме, више неће бити члан парламента јер, сажето речено, не жели да смета „брегзитовској” влади. А на самом почетку лета командовао је британском политиком – с последњим сунчаним данима гаси се и Камеронова политичка каријера.

Није да Острво више неће грејати сунце, али је чињеница и да их очекује турбулентан период који при томе може потрајати јер нико не може са сигурношћу да тврди колико ће трајати и како ће се окончати развод Лондона од Брисела.

Камерон је оставку на место посланика поднео после 15 година рекавши да не жели да његово присуство у парламенту послужи као одвлачење пажње његовој наследници премијерки Терези Меј, тачније, јер не жели да људи подвлаче разлике у мишљењима између њега и Мејове која се раме уз раме с њим жестоко борила да Британија остане део уније.

„Познато је да имам мишљење о одређеним питањима, а као бившем премијеру ми је тешко да седим у парламенту и не вршим диверзију на оно што влада ради. При томе, не желим да будем сметња. Подржавам Терезу Меј и мислим да може да буде добар премијер”, пренео је „Гардијан” Камероново објашњење.

Занимљиво, али с ове позиције није успео да га „одува” ни „цунами” познат као афера „Панама папири” која је његово и име других светских политичара провукла кроз мутне воде у којима офшор компаније перу новац. Панамске воде „потопиле” су премијера у Исланду, а острвском премијеру пресудио је „брегзит”.

Тачније, скочио је сам себи у уста. Расписивање референдума о изласку Велике Британије из ЕУ била је његова идеја. Веровао је да ће тако умирити струје у сопственој странци и окончати приче о осамостаљивању. Планирао је и да на премијерској позицији борави до 2019. године.

Испоставило се да је лоше проценио расположење грађана и снагу противника који су искористили одавно закувани евроскептицизам и бес према владајућим политичким структурама.

Његова одлука да напусти и парламент и окрене кормило на неку другу страну изазвала је буру спекулација о томе шта се заиста крије иза овог повлачења и зашто је одлуку везао баш за Терезу Меј. Чују се мишљења да повлачење није требало да веже за њену политику већ да је то требало да буде потез који ће подржати нови лидер конзервативаца.

Има и оних који просто кажу да се коцкао и изгубио, а да онај ко губи мора да оде. И Камерон као да ондашње медије убеђује да стање ствари јесте просто – да је био против изласка из уније, да влада мора да ради најбоље могуће како би реализовала вољу народа и да је стога исправно да он више не седи у парламенту.

Ипак, вест је изненадила Британце као онда када их је обавестио да више неће бити премијер. Камерон је пре „брегзита” подвукао да ће у случају да народ одлучи да промени курс, одмах започети формални процес изласка из уније и да ће се потрудити да остане премијер. Исто тако је касније тврдио да држави жели да допринесе као посланик.

У сваком случају, почеће да гради живот изван Вестминстера.

„Па ја имам свега 49 година”, рекао је медијима, али им није желео рећи чиме ће се бавити у новом животу. Камерон, који је зарађивао око 75.000 фунти као посланик, тачније око 143.000 фунти као премијер, могао би наставити добро да зарађује ако крене стопама својих претходника, рецимо Тонија Блера.

Извор: www.politika.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*