После Сирије, поново Украјина

Појачавање украјинског конфликта, као реакција на пораз у Сирији, показује да је НАТО тај који води хибридни рат и агресију

0

Овонедељни пораст броја војних напада снага кијевског режима – иза којег стоји НАТО – на побуњеничке регионе у источној Украјини није случајност. То је реакција коалиционих снага предвођених САД на догађаје у Сирији у склопу хибридног рата против Русије.

Извештава се о стотинама прекршаја примирја са стране Украјинских оружаних снага (УОС) у Доњецку и Луганску. Током претходних пар дана неколико градова и села нашло се под интезивном артиљеријском, ракетном и минобацачком ватром, што представља грубо кршење Минских споразума.

Тај договор – којем су 2014. и 2015. посредовале Русија, Немачка и Француска са намером да олакшају политичко решење кризе – постигнут је између прозападног кијевског режима, који је на власт дошао државним ударом у фебруару 2014. године, и побуњених региона Доњецка и Луганска, који су одбили да признају легитимитет узрупатора из редова кијевске хунте.

Гађане су куће, школе и канализациони одводи, док су истовремено украјинске снаге и са њима повезане неонацистичке милиције приближавале тешко наоружање линијама додира. Све указује на то да се кијевски режим мобилише за обнављање офанзиве на Донбас, регион насељен углавном етничким Русима, у чијем саставу се налазе Доњецка и Луганска народна република.

Милиције ДНР И ЛНР су за сада успешно одбациле офанзиву, уз извештаје о десетинама војних жртава на страни кијевског режима.

„GAME OVER“ ЗА ВАШИНГТОН

Тајминг масовних напада на Донбас долази у тренутку када су Америка и њени НАТО савезници претрпели стратешки ударац у Сирији, где воде тајни рат са циљем смене тамошњег режима. Пошто је сиријска армија прошле недеље ослободила Алепо, подржана руским, иранским и либанским савезницима, најављује се крај готово шестогодишњег сиријског конфликта.

Повлачење џихадистичких милитаната из Алепа, упркос прикривеној подршци САД и НАТО сила, укључујући Британију и Француску, означило је крај пројекта за смену режима Башара ал Асада у Сирији. НАТО чланица Турска одиграла је кључну улогу у прљавом америчком рату против Сирије, служећи као цевовод за борце и оружје џихадистичким прокси милитантима, који настоје да свргну Асада, дугогодишњег савезнике Русије и Ирана.

ukrajina201601Међутим, сада делује као да се Турска сврстала на страну Русије и Ирана како би окончала рат у суседној Сирији. Ове недеље министри одбране и спољних послова Русије, Ирана и Турске састали су се у Москви како би објавили приврженост окончању сиријског конфликта. Према писању Њујорк тајмса, „Русија, Иран и Турска састају се због разговора о Сирији, искључивши САД“. Потом заједљиво додаје: „Ово ново сврставање и одсуство свих западних сила за преговарачким столом готово гарантују да ће председник Башар ал Асад наставити да влада Сиријом, независно од исхода преговора“.

Другим речима, ово је „game over“ за Вашингтон и његов криминални подухват подривања Сирије. Тешко је пренагласити значај пропасти америчког империјалног инжењеринга на Блиском истоку. Деценијама су амерички владари сматрали да имају Богом дану дозволу за свргавање сваког владара који се не уклапа у њихове геополитичке интересе. Сирија је била једна од земаља на америчкој листи за одстрел, која је дошла на ред у марту 2011, када су САД, НАТО и њихови регионани клијентски режими изазвали пакао уз помоћ својих терористичких посредника.

Америчке освајачке амбиције у овом нафтом богатом региону доживеле су неочекиван ударац кад је руски преседник Владимир Путин крајем 2015. наредио војну операцију подршке сиријској држави, заједно са Ираном и либанским покретом отпора Хезболахом.

Упркос масивној пропагандној кампањи коју су организовали запади медији и вашингтонске марионете у УН, сиријска армија и њени савезници остварили су историјску победу преузимањем Алепа од НАТО-џихадиста. То није тек горак војни пораз за Вашингтон већ политички и морални тријумф над западним лажима које су шириле велике медијске корпорације, препуне тврдњи о зверствима и злочинима против човечности које врше сиријске и руске снаге. Те паушалне тврдње су сада, док народ у Алепу отворено слави ослобађање од џихадиста који су у великом делу града готово четири године проводили наметнути режим, раскринкане као отворене измишљотине.

БЕСРАМНЕ ОПТУЖБЕ ПРОТИВ РУСИЈЕ

Делује индикативно што је само неколико дана након ослобађања Алепа брутално убијен руски амбасадор у Анкари Андреј Карлов, који је упуцан у леђа док је држао говор на културној манифестацији. Убиство је очигледно било усмерено на подривање политичких преговора Турске, Русије и Ирана. Ко има користи од таквог зверског чина? Јасно је да су то НАТО силе на челу са САД. Ако војно-обавештајне службе НАТО нису директно наредиле убиство Карлова, у најмању руку можемо рећи да су Вашингтон и западни савезници сасвим сигурно створили климу мржње и демонизације у којој је руски дипломата постао „легитимна мета“.

Даљи значајан развој догађаја је обновљена офанзива кијевског режима против етничких Руса на истоку Украјине. Понављам, овај провокативни потез долази само неколико дана након спектакуларне војне победе Русије и њених савезника против џихадистичких проксија НАТО- у Алепу, након које се отвара шанса за победу у целој Сирији.

Нема никакве сумње да је реакционарна хунта које је преузела власт у Кијеву део одавно усвојеног офанзивног приступа НАТО према Русији. Позивајући се на недоказиви „страх“ од руске агресије, НАТО је себи дао дозволу да повећава број трупа и ракета на руској граници. Вашингтон и његове европске слуге су финансирале, наоружавале и обучавале кијевски режим. Ове недеље британски министар одбране Мајл Фелон је најавио додатну обуку кијевских снага од стране британске армије, тврдећи да је то одговор на руску агресију. Имао је образа да овакву глупост извали исте недеље кад су појачани напади на истоку Украјине.

Раније ове недеље на самиту НАТО у Бриселу војна алијанса је имала образа да позове Москву да утиче на „руске сепаратисте“ у Донбасу „да поштују Мински прекид ватре“.

Руски изасланик у НАТО Александар Грушко унео је дозу реалности указујући на стотине прекршаја примирја које је у претходним данима починио кијевски режим. Такви прекршаји у складу су раније заузетим курсом, будући да је хунта коју подржава НАТО 2014. покренула прву офанзиву на регион која је довела до смрти око 10.000 људи.

Што се тиче сиријског рата, Вашингтон и његови НАТО савезници, уз помоћ и подршку западних медија (sic), играју се са семантиком и илузијама и вређају здрав разум. У Украјини НАТО води тајни рат ништа мање него у Сирији, где је чак 400.000 људи убијено и због кога се Европа суочава са највећом избегличком кризом од Другог светског рата и претњом од терористичких напада попут оних у Француској и у Немачкој ове недеље.

ukrajina201602Вашингтон и његови западни вазали бесрамно оптужују Русију за хибридни рат и агресију. Појачавање украјинског конфликта, као реакција на пораз у Сирији, показује да је НАТО савез на челу са САД тај који води хибридни рат и агресију.

Финиан КАНИНГАМ, СПУТНИК

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*