Постоји нешто што нас више убија од ратова, катастрофа и глади

0

Загађење животне средине, од нечистог ваздуха до контаминиране воде, годишње убије више људи него сви ратови и насиље у свету, више од пушења, глади или природних катастрофа, такође више него сида, туберкулоза и маларија заједно.

Свака шеста превремена смрт у свету у 2015, или око девет милиона, може се приписати болестима од загађења, показују резултати истраживања објављеног у британском медицинском часопису Лансет (Ланцет).

У извештају се наводи да су финансијски трошкови смрти због загађења, болести и лечења велики и да достижу 4,6 хиљада милијарди долара годишње или 6,2 одсто глобалне економије.

„Постоје бројне студије о загађењу, али тај проблем никада није добио ресурсе или пажњу попут сиде или климатских промена“, истакао је водећи аутор извештаја Филип Ландриган, епидемиолог и шеф одсека за превентивну медицину на Ајкан Медицинском факултету Маун Синај (Ицахн Сцхоол оф Медицине ат Моунт Синаи) у Њујорку.

То истраживање представља први покушај да се на једном месту прикупе подаци о болестима и смртима које проузрокује загађење.

Стручњаци истичу да је девет милиона превремених смрти које су утврђене само парцијална процена и да је умрлих несумњиво више, а да ће прави број бити утврђен након даљих истраживања и употребом нових метода.

Како се наводи, у регионима попут подсахарске Африке још нема система за праћење загађења ваздуха. Истовремено, загађење тла готово да и не привлачи пажњу.

Такође постоји обиље потенцијалних токсина који се још занемарују и мање од половине од 5.000 нових хемикалија које су расуте у природну средину од 1950. тестирано је на безбедност или токсичност.

Највећи број људи у опасности од загађења природне средине је у Азији и Африци а гледано по земљама, предводи Индија.

Свака четврта превремена смрт у Индији у 2015, или 2,5 милиона, приписује се загађењу. Следи Кина са сваком петом превременом смрти или 1,8 милиона људи.

У још неколико земаља, попут Бангладеша, Пакистана, Северне Кореје, Јужног Судана и Хаитија, готово свака пета превремена смрт изазвана је загађењем. Ипак, бројне сиромашније земље су поставиле контролу загађења за приоритет, кажу експерти.

Тако је Индија предузела неке мере, попут пооштравања стандарда за штетну емисију из возила и фабрика и повременог ограничавања броја аутомобила на улицама Њу Делхија.

Међутим, те земље готово ниша не раде по питању ложења усева, паљења смећа, прашине у грађевинарству или употребе фосилног горива. У међувремену ни забрана продаје ватромета пред фестивал Дивали није спречила становнике Њу Делхија да их у ноћи славља 19. октобра испаљују.

Тако је јутрос у ваздуху у Њу Делхију било 900 делова на милион ситних чесица ПМ2,5 или 90 пута више него што је препорука Светске здравствене организације, а 22 пута више него што је у Индији дозвољено.

Чак и уз умерену процену да од болести проузрокованих загађењем умре девет милиона људи у свету, то је један и по пут више од броја оних које убије пушење као и три пута више него што умре од сиде, туберкулозе и маларије заједно.

Такође је тај број више од шест пута већи од броја погинулих у саобраћајним несрећама и 15 пута већи од броја страдалих у ратовима и другом насиљу. Најчешће пате најсиромашнији, истиче се у студији.

Огромна већина (92 одсто) превремених смрти које се приписују загађењу бележи се у земљама с ниским или средњим приходима, где креатори политике више брину о развоју економије, изградњи основне инфраструктуре и извлачењу људи из сиромаштва.

Еколошка регулатива у тим земљама је слаба, а индустрија користи застарелу технологију и прљавија горива. „Оно што људи не схватају јесте да је загађење штетно за економију. Људи који се разболевају или умиру не могу да допринесу економији. О њима треба водити рачуна, што је такође скупо“, рекао је први човек организације Чиста Земља Ричард Фулер, један од 47 стручњака који су допринели извештају.

„Постоји мит који шире министри финансија да се индустрија мора пустити да загађује или се неће развијати. То није истина“, истакао је тај стручњак.

Проблем загађења ипак све више добија на значају и Светска банка је у априлу прогласила смањење свих врста загађења глобалним приоритетом.

УН ће пак у децембру бити домаћин прве конференције о загађењу.

„Веза између загађења и сиромаштва је јасна“, истакао је водећи стручњак за природну средину Светске банке Ернесто Санчес-Тријана.

„Контрола загађења може да нам помогне да одговоримо на многе друге проблеме, од климатских промена до неухрањености. Везе се не могу игнорисати“, закључио је он.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*