Повратак у цркву краља Милутина у Грчкој

0

Увек се радо враћам у Грцку. Не због богате историје, прелепог Олимпа где су нађени и први трагови цовека у Европи, нити због лепоте мора, острва и вина. Посебно ми је драго сто је то пријатељска земља којој много дугујемо управо због несебицне помоћи нашој војсци при преласку Kајмакчалана где су нас спасили од извесног истребљења…кад су нам савезници окренули леђа..А у ранијој историји краљ Милутин је саградио три цркве ( две у Солуну) где је у тој регији и зивео одређен број Срба. Kасније су асимиловани јер су лепо прихваћени. Заиста вековна повезаност.
Ове године одмор је поцео катастрофално; киша, хладно и тако четири дан у олимпијској регији, тацније Олимпик бич. Свако јутро тачно у седам у том месту чују се звона. Сваки звук ми прија. И позелим да потразим цркву. То је најмањи Божији храм који сам имала прилике да посетим. Унутра места једва за двоје. Поглед ми застаје на олтару. Малени пламицак обасјава унутрсњост благом светлошћу. Погледом на иконе осетим да и мене обасјава светлост и нека милина. И гледам сваку дуго, дуго..Не желим још да идем. Одједном постајем свесна да се лево од олтара налазе свеће и мали отвор за прилог. Kолико имате. Нема цену. Упалим три. Гледам у пламен свеће и тихо изговарам молитву. На свом језику. Пламен свеће се појача и топлина се разлије. Бог разуме све језике. Сигурно.
Полако навиру сећања на све оно сто ме цинило радосном. Kако је то могуце кад је далеко је место где сам рођена. Далеко је и оно где сад живим. Kао да је време стало а километри не постоје. Гледам у пламен захвална за оно сто ме чинило срећном са вером да ће ми обасјати и оно сто је испред моје породице и мене.
И сада је историја ове земље
исписана најлепшом ружом коју сам први пут добила у Атини и пламеном који тиња и за који верујем да се никада неће угасити.

Историја Срба

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*