Прави мотив вождовог братоубиства: Како је Карађорђе објаснио мајци да је обесио брата

1

Некадашњи новинар НИН-а и генерални директор Тањуга, Лука Мичета, чувен је по својим биографијама српских владара. Према његовој дводелној и како сам каже можда и најобухватнијој биографији Црног Ђорђа, требало би разумети пре свега период у ком је Карађорђе живео, али и то да није све било онако као што ми мислимо. О вожду Ђорђу Петровићу речено је и написано много тога, али увек понешто остане недоречено и нејасно из његове биографије.

“Ми врло често митску стварност доживљавамо као историјску. А то није тачно. Карађорђе је био велики дипломата. Он је о љутом јаду забавио 10 великих везира Отоманске империје, три султана – Селима III,  Мустафу IV, Мухамеда II… водио преписку са Наполеоном, руским царем Александром I, аустријским царем Францом I”, прича Мичета. Према његовим речима невероватно је како један такав човек у једном тужном амбијенту где влада непојмљиво насиље “успева да пронађе људе попут Радета Вучинића који зна француски и кога ће послати код Наполеона.”

“Карађорђе је имао изузетан осећај за државу, он је хтео да прави државу. Колико је тешко Карађорђу види се на примеру Марије Антоанете. Њој су одрубили главу у то време у Француској. Шта је онда могао да очекује један мали устанички вођа на Балкану одсеченом од света”, истиче Мичета у гостовању на “Хепи” телевизији.

Познато је да је Карађорђе убио и оца и брата. Мичета открива праву позадину ова два убиства у породици Петровић: “Они су кренули да беже у Аустрију, њих 30-40, и Карађорђев отац се уплашио и хтео да се врати. Рекао је својој жени Марици – “Ми се враћамо”. Она није хтела јер је желела да буде уз децу. Отац Карађорђев је онда рекао да ће их све пријавити. Марица је саветовала Карађорђу да га убије јер боље да он један страда него нас 40″, испричао је Мичета.

О томе шта се десило са вождовим братом, Мичета каже да је то био специфичан случај: “Морамо да схватимо да је то време непојмљивих злочина, посебно над женама. Са данашњег аспекта савремен човек то не може да разуме. Један од великих мотива Карађорђа да се дигне против дахија и Османлија је било то насиље када су ударали на образ женама. У једном тренутку Карађорђе је имао магазу у којој је трговао и рекао је брату Маринку – “Остављам ти пуну магазу, ти ово продај…” Кад се вратио магаза је била празна, а пара није било. Веома је био љут на брата. Онда се појавила једна жена и рекла – “Чекај, ми се боримо против турског зулума а твој брат је ударио на образ моје кћери”. И Карађорђе узме конопац и баци Дукићу (посилном) конопац да овај пребаци преко уже… Овај узме конопац и намерно промаши да би Карађорђа прошла љутња, да не би убио брата. Намерно промаши и други пут. У том Карађорђе узме кубуру, а био је најбољи стрелац Првог српског устанка… Дукић је тада видео да нема више шале, пребацио је конопац и тако обеси брата Маринка”, каже Мичета.

Он даље објашњава да постоји легенда о томе како је вожд посетио мајку после убиства брата: “Наводно је Карађорђе дошао и питао мајку: “Шта би ти урадила човеку који је то и то урадио … Она је рекла да је за тако нешто вешање. Тад јој рече да погледа кроз прозор… У том тренутку је видела обешеног Маринка… Али да се зна да је Карађорђе суровостима прилазио само кад је морао да заштити то мало правде које је остало”, рекао је писац.

О убиству Карађорђа, Мичета каже да вождова глава није морала да падне: “По мом суду та глава није морала да падне. Али та одлука да се убије вожд Карађорђе је једна од најтежих и најмонструознијих одлука које су донете у српској историји”, закључио је Мичета.

Курир, Хепи ТВ

1 КОМЕНТАР

  1. КАРАЂОРЂЕ ПО ПОТРЕБИ БИО СУРОВ

    Карађорђе Петровић, вожд Првог српског устанка, је био велики српски јунак. Истакао се победама и херојством. Али иза јунака који је повео српски народ у борбу са вековним непријатељима крије се прича о човеку чији је живот од ране младости био тежак, испуњен сиромаштвом, смрћу и личном несрећом. Веома рано је био приморан да пресече, донесе тешку одлуку и спроведе је, чинећи при томе шта год је било потребно.

    Ђорђе Петровић је рођен у веома сиромашној породици. Отац му је био толико сиромашан да није могао да плаћа порез, већ је то уместо њега чинило село. Као дечак је радио у надници код имућнијих Срба. Рано је остао без оца који је погинуо у сукобу с Турцима као хајдучки јатак и човек повезан са аустријским агентима. Живот младића, каквих је поробљена Србија била препуна, још се више променио 1786. године, неколико дана пошто се оженио. Један турски зликовац је заноћио у његовој кући и пожелео да искористи право прве брачне ноћи, са тек венчаном Карађорђевом невестом. Ђорђе га је без размишљања убио. Бежећи од турске одмазде, запутио се са породицом према Сави како би пребегли у Аустрију. Негде уз пут, Карађорђев очух Петроније се побунио, уплашен од одласка у непознато. Наговарао их је да се врате у село, несвестан да би то значило сигурну смрт за његовог пасторка али и за све остале, укључујући и њега самога. Када никог није успео да убеди, сам је кренуо назад, претећи да ће Турке из потере довести до њих. Мајка Марица је тада у очајању рекла сину: „Сине Ђорђе, сапрело те моје млеко ако га не убијеш. Боље он сам да умре него ми сви са њиме заједно.“ Ђорђе је часак оклевао, затим у неколико скокова претече старца, испречи се пред њим и упита га је ли заиста наумио да их изда Турцима. На старчев потврдан одговор, подигао је пушку, опалио и убио га.

    Године 1810. једна жена из Тополе пожалила се вожду да је његов брат Маринко силовао њену ћерку и још неколико девојака. Карађорђе, који је силоватеље кажњавао вешањем, није сада могао да направи преседан и опрости своме брату оно исто злодело за које је друге такве преступнике вешао. Обесио је брата о скеле новоградње. Потом се затворио у своју собу и двадесет четири cата никога није пуштао. Нити је што јео нити пио.

    У сукобима са противницима Карађорђе је био одлучан и немилосрдан, што је први осетио кнез Теодосије Марићевић. Теодосије се на почетку устанка помињао као један од могућих вођа, али је он одбио да на себе преузме ту улогу, јер се плашио да ће устанак брзо пропасти. Чак је убрзо почео потајно да ради на ликвидацији устанка, преговарајући иза Карађорђевих леђа са Кучук-Алијом. Кад је устанак показао огромну снагу, Теодосије се покајао што је у Орашцу понудио понуђено му место вође. Почео је да ровари међу старешинама против Карађорђа, желећи да преузме његово место. Сукоб је кулминирао на скупштини кнезова и војвода. Теодосије је потегао пиштољ, али је Карађорђе био бржи и куршум испаљен из вождовог пиштоља погодио је Теодосија у раме. Од те ране Теодосије је убрзо умро.

    Али отпор према вожду међу многим војводама је и даље тињао. Војводе су желеле моћ и власт. У тешкој борби са опозицијом, Карађорђе је посустао када је најмање смео. Године 1813. надмоћна турска војска је са три стране напала Србију. Исцрпљен дугогодишњим ратовањем и борбом са политичким противницима, Карађорђе је запао у тешку депресију. Потом се разболи од тифуса. Док су турске војске пробијале српске положаје, вожда није било на фронту, где је његово присуство много значило српским борцима. Психички сломљен и физички изнурен, вожд је напустио Србију и прешао преко Саве, док су Турци напредовали ка Београду.

    Потуцајући се по туђини, велики јунак је свуда дочекиван тапшањем по рамену, али нико није био спреман да пружи конкретну и опипљиву помоћ Србима. Европа се управо била ослободила дугогодишње Наполеонове опасности, сада је желела да живи у миру и нико, па ни православна Русија, није желео нове потресе и немире на континенту. Карађорђа су вратиле у живот тек вести да се народ поново дигао против Турака под вођством Милоша Обреновића. Вожд се вратио у Србију с намером да још једном поведе борбу за слободу, али га је кум Вујица Вулићевић убио по Милошевом наређењу.

    Сви наведени Карађорђеви поступци не умањују славу чувеног ратника. Карађорђе је био прек и често суров човек, али такво је било време у коме је живео, и баш такав је био потребан Србији након вековног ропства. Црни Ђорђе од чијег имена су Турци дрхтали, а кога ће саборци у исто време и обожавати и плашити га се. Несрећа и смрт ће га од ране младости пратити, околности су утицале да је многима смрт и сам донео. Србију је вратио у живот.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*