Православна црква створила Црну Гору, а не обратно

1

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије сматра да је нереалан захтјев државних органа да се једина канонска Православна црква у Црној Гори регистрије, додајући да је она дио државе.

– Ја њима кажем – ко би требало кога да региструје, Црква вас или ви Цркву? Јер, ова Црква је саградила Црну Гору, посебно благодарећи великим цетињским митрополитима. И Црква Божија је уграђена у биће Црне Горе. То што су ови наши неокомунисти то заборавили, није ни чудо. А они су од комунизма прихватили оно што је дошло главе комунизму, а то је безбожништво и отимање од других, казао је Амфилохије.

Владика је приликом служења литургије са епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем рекао да се радује због обнове светиње Манастира Мајсторовина, у коме је служио литургију.

Он је нагласио да је та обнова била могућа благодарећи чињеници да се није била угасила вјера у нашем народу.

– Вјера се била притајила, као ријека понорница. Црна Гора, споља гледано, јесте била обезбожила. Одагнат је народ од цркава Божјих, од светиња, али није се угасила та Божја свијећа у народној души. И благодарећи управо томе, било је могуће и да дође до обнове ове епархије, будимљанско-никшићке, древне светосавске епархије и обнове толиких светиња по Црној Гори у ово вријеме новог страдања Цркве Божије, објаснио је Амфилохије.

Митрополит носи Црну Гору на својим плећима

Посебно желимо да се захвалимо високопреосвећеном митрополиту, који је од почетка до краја у обнови ове светиње, и осталих светиња, и нарочито за обнову кућа наше браће и сестара. Нека га Бог благослови и нека му Бог да снаге да носи своје бреме. Он носи Црну Гору на својим плећима. Није му то бреме лако, али Бог му даје снаге па издржава, казао је владика Јоаникије.

1 КОМЕНТАР

  1. ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

    Рођен је на Његушима 13. априла 1747. Школовао се у Русији (1762-1766). Вратио се у Црну Гору и постао архимандрит. Петар је 1779. био у једног црногорској делегацији која је у Бечу од царице Марије Терезије тражила покровитељство и финансијску подршку Црној Гори.

    Митрополит црногорски постао је 1784, у веома тешком времену за Црну Гору. Пошто се завладичио у Карловцима, кренуо је за Русију у нади да ће добити помоћ. Како се у Русији још раније дознало за црногорске и лично Петрове тужбе на Русију у аустријској престоници 1779, био је грубо примљен од Потемкина, па чак и удаљен из Русије. Царица Катарина II покушала је да овај случај изглади и да Црну Гору поново веже за Русију. Прилике у Црној Гори биле су изузетно тешке. Турци су упали у Црну Гору и опустошили је до Цетиња. Села су попаљена и опустошена. Народ без кућа, живи по пећинама, глад свуда, племена закрвљена. Владика предузима све да среди ситуацију: путује по Црној Гори, мири завађена племена, сузбија крвну освету. Дуг и упоран посао му је и сузбијање ширења аустријског утицаја у Црној Гори, при чему се сукобљава са гувернадуром Јованом Радоњићем, аустрофилом по убеђењу.

    За време Наполеонових ратова Црногорци се успешно боре против Француза у Боки Которској. Интересантна је порука Петра I маршалу Мармону у том периоду. На маршалово питање колико има од Боке до Цетиња, одговор је да има три сата хода, али за пријатеље, а да непријатељи тамо никада неће стићи.

    На изградњи државног апарата Петар I је урадио следеће: 1796, на Преображење, сазвао је скупштину на Цетињу, која је усвојила „Стегу“, први писани црногорски закон. Уз то заводи порезе, организује
    „Правитељство суда црногорског и брдског“. Црногорци пружају врло јак отпор новинама које заводи Петар I. Лично храбар, веома способан, а уз то и свестан да Црна Гора мора ићи тим путем, Петар I је, без органа државног апарата (војске и полиције), ауторитетом верског и политичког вође ишао ка стварању модерне државе у Црној Гори. Умро је 30. октобра 1830. на Цетињу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*