Pravoslavna crkva stvorila Crnu Goru, a ne obratno

1

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije smatra da je nerealan zahtjev državnih organa da se jedina kanonska Pravoslavna crkva u Crnoj Gori registrije, dodajući da je ona dio države.

– Ja njima kažem – ko bi trebalo koga da registruje, Crkva vas ili vi Crkvu? Jer, ova Crkva je sagradila Crnu Goru, posebno blagodareći velikim cetinjskim mitropolitima. I Crkva Božija je ugrađena u biće Crne Gore. To što su ovi naši neokomunisti to zaboravili, nije ni čudo. A oni su od komunizma prihvatili ono što je došlo glave komunizmu, a to je bezbožništvo i otimanje od drugih, kazao je Amfilohije.

Vladika je prilikom služenja liturgije sa episkopom budimljansko-nikšićkim Joanikijem rekao da se raduje zbog obnove svetinje Manastira Majstorovina, u kome je služio liturgiju.

On je naglasio da je ta obnova bila moguća blagodareći činjenici da se nije bila ugasila vjera u našem narodu.

– Vjera se bila pritajila, kao rijeka ponornica. Crna Gora, spolja gledano, jeste bila obezbožila. Odagnat je narod od crkava Božjih, od svetinja, ali nije se ugasila ta Božja svijeća u narodnoj duši. I blagodareći upravo tome, bilo je moguće i da dođe do obnove ove eparhije, budimljansko-nikšićke, drevne svetosavske eparhije i obnove tolikih svetinja po Crnoj Gori u ovo vrijeme novog stradanja Crkve Božije, objasnio je Amfilohije.

Mitropolit nosi Crnu Goru na svojim plećima

Posebno želimo da se zahvalimo visokopreosvećenom mitropolitu, koji je od početka do kraja u obnovi ove svetinje, i ostalih svetinja, i naročito za obnovu kuća naše braće i sestara. Neka ga Bog blagoslovi i neka mu Bog da snage da nosi svoje breme. On nosi Crnu Goru na svojim plećima. Nije mu to breme lako, ali Bog mu daje snage pa izdržava, kazao je vladika Joanikije.

1 KOMENTAR

  1. PETAR I PETROVIĆ NJEGOŠ

    Rođen je na Njegušima 13. aprila 1747. Školovao se u Rusiji (1762-1766). Vratio se u Crnu Goru i postao arhimandrit. Petar je 1779. bio u jednog crnogorskoj delegaciji koja je u Beču od carice Marije Terezije tražila pokroviteljstvo i finansijsku podršku Crnoj Gori.

    Mitropolit crnogorski postao je 1784, u veoma teškom vremenu za Crnu Goru. Pošto se zavladičio u Karlovcima, krenuo je za Rusiju u nadi da će dobiti pomoć. Kako se u Rusiji još ranije doznalo za crnogorske i lično Petrove tužbe na Rusiju u austrijskoj prestonici 1779, bio je grubo primljen od Potemkina, pa čak i udaljen iz Rusije. Carica Katarina II pokušala je da ovaj slučaj izgladi i da Crnu Goru ponovo veže za Rusiju. Prilike u Crnoj Gori bile su izuzetno teške. Turci su upali u Crnu Goru i opustošili je do Cetinja. Sela su popaljena i opustošena. Narod bez kuća, živi po pećinama, glad svuda, plemena zakrvljena. Vladika preduzima sve da sredi situaciju: putuje po Crnoj Gori, miri zavađena plemena, suzbija krvnu osvetu. Dug i uporan posao mu je i suzbijanje širenja austrijskog uticaja u Crnoj Gori, pri čemu se sukobljava sa guvernadurom Jovanom Radonjićem, austrofilom po ubeđenju.

    Za vreme Napoleonovih ratova Crnogorci se uspešno bore protiv Francuza u Boki Kotorskoj. Interesantna je poruka Petra I maršalu Marmonu u tom periodu. Na maršalovo pitanje koliko ima od Boke do Cetinja, odgovor je da ima tri sata hoda, ali za prijatelje, a da neprijatelji tamo nikada neće stići.

    Na izgradnji državnog aparata Petar I je uradio sledeće: 1796, na Preobraženje, sazvao je skupštinu na Cetinju, koja je usvojila „Stegu“, prvi pisani crnogorski zakon. Uz to zavodi poreze, organizuje
    „Praviteljstvo suda crnogorskog i brdskog“. Crnogorci pružaju vrlo jak otpor novinama koje zavodi Petar I. Lično hrabar, veoma sposoban, a uz to i svestan da Crna Gora mora ići tim putem, Petar I je, bez organa državnog aparata (vojske i policije), autoritetom verskog i političkog vođe išao ka stvaranju moderne države u Crnoj Gori. Umro je 30. oktobra 1830. na Cetinju.

POSTAVI ODGOVOR

*