Pravoslavna Nova godina 2018. – Obrezanje Isusa Hrista

0

OBREZANJE GOSPODNJE (grč: Η Περιτομή του Χριστού); Obrezivanje muške dece u staro vreme kod Jevreja vršeno je osmi dan po rođenju, a tada je detetu davano i ime. Jevrejin koji nije bio obrezan smatrao se nečistim, neosvećenim i nije mogao biti primljen kao član jevrejskog naroda. Hristos, koji nije došao na svet da poništi zakon, već da ga ispuni, kao što je i Sam jednom rekao, poštovao je i zakon obrezivanja, te je zato osmog dana obrezan. Pravedni Josif i Bogorodicamu dadoše ime Isus, kao što im je Anđeo zapovedio pre Njegovog rođenja. U spomen Obrezanja Gospodnjeg, Crkva je ustanovila praznik koji se praznuje 1. januara.

Iz Ohridskog prologa

U osmi dan po rođenju bi Mladenac božanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izrailju još od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije učili o Njemu jeretici. Još je Gospod obrezan i za to što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivši taj propis zakonski On ga je zamenio krštenjem u crkvi Svojoj. „Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15), objavljuje apostol. (U crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni predprazništva ni poprazništva).

pravoslavlje.net

POSTAVI ODGOVOR

*