Mиљан Митић: Владика Горазд, Православни мисионар 20. века на Западу!

0

 

„Памтите оне које имају власт над вама, који вам говоре реч Господњу. Гледајте на свршетак живота њихова и угледајте се на веру њихову.“ (Јеверјима 13:7)

„Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.“ (Јован 12:24-26)

Прошло је скоро 60 година од преласка у вечни живот епископа Горазда, епископа Бохемије, Моравије и Силезије. Чак и у овом тамном добу, светлост овог мученички пострадаог епископа сија још сјајније.

Будући епископ Горазд (Павлик) је рођен 26. маја 1879. године у граду Хрба Врпка у Чешкој са крштеним именом Матија. Завршио је Римокатолички теолошки факултет у Оломоуцу и рукоположен за свештеника. Током студија је постао заинтересован за Православље , мисију светих Кирила и Методија и посетио Кијев.

Са формацијом Чехословачке 1918. године и ослобођења од Аустроугарске тираније , стотине хиљада људи је напустило Католичку цркву, међу њима и Матија Павлик. Неи од ових људи су се окренули СРПСКОЈ ЦРКВИ,  па је Српска црква пристала да хиротонише оца Матију Павлика за епископа са именом Горазд.

Када је епископ Доситеј произвео оца Горазда за архимандрита, изговорио је следеће:

„Наследник светога МЕТОДИЈА, је био епископ Горазд.  А сада у вама, оче Горазде је Господ подигао новога Горазда, обновитеља православља међу Чесима. “

У 42, години живота, архимандрит Горазд је постао епископ Моравије и наречен је у Саборној Цркви у Београду. Следећег дана, Патриарх Срски Димитрије је хиротонисао оца Горазда у епископа. Саслужитељи на хиротонији су били епископи Антоније, Варвнава, Доситеј и Јосиф. Предајући му жезал. Патријарх му је поверио наставак мисије светих Кирила и Методија и светога Горазда. Потакнутим овим говором, владика Горазд је захвалио Српској Цркви на помоћи у васпостављању православне вере коју су Чеси наследили од светих Кирила и Методија.

Тако је почео нови посао у Њиви Господњој владике Горазда. Духовна поља засејана од стране КИРИЛА И МЕТОДИЈА су одавно зарасла у коров јереси разних филозофија.Владика Горазд је претрпео нападе од многих који су сматрали „крст за лудост“.Владика је све то подносио смирено, говорећи да вера мора бити испробана у огњу. Нажалост, многи Чеси нису остали у православљу сматрајући га за велики терет. Нису желели да верују у речи да је „прав су врата и узан пут који води у живот.“ Али кад је владика Горазд једном поверовао у спасење које је у православљу, никад га се није одрекао. Константност у вери и персонални интегритет су биле његове главне карактеристике. Оне су приговор данашњем времену, где је толико лажи, компромиса и лоше савести. Кад је био дете, отац му је рекао:“Никада се не боји никога, и када си у праву не одустај.“  Увек је тако поступао, чак и кад је цена била веома висока.

Заједно са онима који су остали верни православљу, Владика је прионуо на посао. Цркве су зидане и парохије осниване широм Бохемије. За његово време је било изграђено 11 цркава и 2 капеле. Службе су биле на Чешком. Црквене књиге су биле објављене, на пример Требник, катехизам… Користећи своје знање, контакте и искуство, владика је помогао повратницима у православље у Словачкој и Подкарпадској Русији, која је тада била део Чехословачке. Био је веома заинтересован за манастир у Ладомирову у Словачкој, који је основао архимандрит Виталиј Максименко, касније владика у Америци, који је поштовао владику Горазда. 1934, године владика Горазд је учествовао у комеморацији срамног Мармарош-Сигортски суђењу. Ово суђење се догодило 1914. године када су 94 православних, заједно са оцем Алексејем Кабалиуком осуђени због одрицања Унијатизма и враћања Православљу. Мађарски судија који је донео пресуду их је жестоко казнио и бацио у тамницу.

Владика Горазд је носио свој тешки крст 21 . годину. Али баш као и у Христовом страдању, знаци његове будуће глорификације су почели да се јављају, тако да су многи током владикиног страдања видели знаке његове духовне величине. Чак и кад су многи католици устали против владике Горазда , бискуп Антонин је рекао:“Оставите Павлика, нисте чак ни достојни одрешити сандале његове. Било би добро да смо сви као Павлик.“ КАТОЛИЦИ СУ НЕУСПЕШНО ПОКУШАЛИ ДА НАТЕРАЈУ ВЛАДИКУ ГОРАЗДА ДА СЕ ВРАТИ У КАТОЛИЧКУ ЦРКВУ.

Владика Горазд је разумео да је Православље живот ношења крста, живот бескрвног мучеништва. Ово сазнање је носио кроз живот, и оно му је помогло да на крају прихвати круну мучеништва. Немогуће је не бити потресен његовим речима о Јану Хусу:“Дуго смо придавали премали значај мучеништву. Ми мислимо да је боље живети и борити се за велики циљ, него умрети за њега.Али нема ништа веће него положити живот за Христа.“

Кад је избио Други Светски Рат, владика Горазд је замолио митрполита Серафима да администрира његовом епархијом до времена кад се нормализују односи са Србијом. Митрополит је снабдео владику Горазда са светим миром, антиминсима и помогао му да ојача своју позицију у Бохемији и Моравији.

1942. године Чешки отпор је извршио атентат на Хајдриха у Прагу. Атентаторима је било дозвољено да се сакрију у цркви светих Кирила и Методија . Када је владика Горазд ово сазнао, био је забринут јер је знао да ће Чешка црква бити под репресијом због овог чина. Пре одласка у Берлин на хиротонију епископа Филипа, замолио је да се атентатори склоне из цркве што пре. Ипак, Нацисти су нашли атентаторе и седам њих је било стрељано. Два свештеника су била ухапшена. Владика није хтео себе да спасе,већ је преузео сву одговорност на себе. Писао је Немцима:“ Предајем се властима и спреман сам на сваку казну, па и смрт“.

27. јуна 1942. Владика Горазд је био ухапшен и мучен. Био је погубљен 4. септембра 1942. године. Имао је 63 године. Двојица свештеника из саборне цркве су такође били погубљени. Чехословачка црква је престала да постоји. Свештеници су одведени у логоре. Митрополит Серафим је одбио да осуди владику Горазда.

Суђење епископу Горазду

Пострадали владика је канонизован у Српској цркви. 6. септембра 1987. је глорификован у катедрли  светог ГОРАЗДА У МОРАВИЈИ. Његов спомен се слави 4. септембра на дан његовог страдања.

Од изузетног је значаја однос епископа Горазда и митрополита Антонија.

Митрополит Антоније је преминуо 10. августа 1936. године у Србији у 73, години живота у рукама ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ . Владика Горазд је написао чланак о њему у „Гласнику Чешке Православне епархије“.

На двадесету годишњицу хиротоније, владика Горазд је написао чланак о епископима који су га хиротонисали. То су били Патријарх Димитрије, митрополит Антоније , обојица велики људи, људи молитве. Владика Горазд је писао о митрополиту Антонију и о његовом деловању у Западној Русији где је био епикоп 12 година.

На крају , поменули бисмо речи молитве изречене од светог МЕТОДИЈА СВОМ УЧЕНИКУ СВЕТОМ ГОРАЗДУ:“О Ти, свети и чани прелату, својим молитвама погледај на нас који те волимо. Избави своје ученике од напада, даруј им да шире Православље и искорењују јереси. ДА МИ КОЈИ ОВДЕ ЖИВИМО БУДЕМО ДОСТОЈНИ НАШЕГ ЗВАЊА, И ДА И МИ СА ТОБОМ СТАНЕМО СА ДЕСНЕ ХРИСТОВЕ СТРАНЕ, И ДА ПРИМИМО ВЕЧНИ ЖИВОТ ОД ЊЕГА, КОМЕ НЕКА ЈЕ СВАКА СЛАВА, ЧАСТ И ПОКЛОЊЕЊЕ У СВЕ ВЕКОВЕ. АМИН.“

PRAVOSLAVLJE. RU

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*