Пред једном Путиновом реченицом, Хрвати ће морати да се замисле

0

По систему напад је најбоља одбрана, за хрватског премијера Андреја Пленковића Сбербанка, која као највећи кредитор Агрокора потражује 1,1 милијарду долара, кривац је што није конструктивна у покушају спасавања пропалог концерна.

Како се и претпостављало, Агрокор и његов дуг руским банкама, највећим кредиторима, пре свега Сбербанци, били су једна од тема разговора током посете хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић Русији.

Председник Руске Федерације Владимир Путин у јавном обраћању само је у једној реченици, крајње дипломатски, споменуо да су руске банке финансирале Агрокор. Није био много говорљивији ни Путинов представник за медије Дмитриј Песков, али је сасвим јасно поручио да ће Сбербанка, као један од главних Агрокорових кредитора штитити своје интересе и да ће руска држава у томе подржати своје компаније.

Ако су те изјаве и биле очекиване, она која је стигла од Китаровићеве, а која је пред руским званичницима обелоданила да је спремна да посредује између хрватских институција које решавају питање тог концерна и Сбербанке, изненадила је некадашњег амбасадора Хрватске у Москви Божа Ковачевића.

„Где би она то посредовала, ако Сбербанка тужи Републику Хрватску,а она представља државу? Русија ће тај проблем користити и за испуњавање неких својих интереса и могла би на неком другом подручју да тражи уступке“, мишљења је Ковачевић.

Помирљив тон председнице очигледно није смекшао председника Сбербанке Герман Грефа, који је учествовао у разговорима. Последњих месеци у изјавама нимало није штедео хрватску страну, а и сада је поручио да се неће задовољити ’мрвицама‘.

„Сигурно ћемо вратити део новца који је из нашег кредита отишао Агрокору. То је сигурно, без обзира на све. Међутим, наш је циљ да дођемо до максималне количине средстава која смо дали Агрокору“, поручио је Греф. А дуг Агрокора Сбербанци процењује се на 1,1 милијарду долара.

Греф је још пре месец дана поручио да се у њиховој правној стратегији ништа не мења, да она није на кратке стазе, да су резервације за Агрокоров дуг стопостотне и да ће пред лице правде довести све које су починили очигледну превару, па и ревизорску кућу која је потписивала лажне финансијске извештаје о снази Агрокора, на основу којих му је потом Сбербанка одобравала кредите.

Али Греф каже да има велика потраживања и у односу на концепт који спроводи Влада Хрватске, односно ванредна управа установљена после доношења „лекс Агрокора“.

„Ситуација је за нас крајње нетранспарентна, то смо неколико пута рекли Влади Хрватске. Чудно је што Влада Хрватске подржава одсуство транспарентности. У недостатку транспарентности, када не разумемо колико је новца потребно за концерн и каквог је квалитета управљачки кадар, када не разумемо колико се ефикасно троши новац, не желимо да учествујемо у таквим процесима“, објаснио је пре месец дана шеф Сбербанке.

За разлику од помирљиве изјаве хрватске председнице у Москви, из Брисела, где се тренутно налази, стигао је не баш дипломатски коментар хрватског премијера Андреја Пленковића, који је на питање новинара рекао да није стигао да се бави Сбербанком. Не марећи што је хрватски концерн онолико дужан руској банци, стигао је да управо Сбербанку прозове за неконструктивност. Ваљда по систему да је напад најбоља одбрана, Пленковић каже да би било добро да Сбербанка буде једнако конструктивна као и друге банке које су раније давале кредите Агрокору.

Сбербанка као један од најважнијих поверилаца би, наводи он, требало да промени политику и активно се укључи у процес реструктурирања и нагодбе јер у банци о том процесу имају све информације.

Брзо је заборавио како је управо Влада Хрватске почетком априла водила битку са временом да избаци Русе из игре на тему спасавања Агрокора, о чему су сати одлучивали. Као да су сви кратког памћења и не знају да су повериоци са Агрокором већ били договорили стендстил аранжман за реструктурирање Агрокора на који су били пристали и добављачи, а на чело тима за реструктурирање изабран Антонио Алварез, извршни директор консултантске куће „Алварез и Маршал“. А онда је дан касније у Сабору усвојен „лекс Агрокор“ и концерн, због чије пропасти страхује 60.000 запослених широм региона, предат је у руке Владе Хрватске и њеног намештеника Анта Рамљака.

И сада им је опет Сбербанка „крива“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*