Предраг Ристивојевић : Хоће да студирају у Србији, али неће српски језик!

0

Разговарали смо са професором Правног факултета у Новом Саду, др Браниславом Ристивојевићем.

Другостопеном судском пресудом Правни факултет у Новом Саду обавезује се да организује пријемне испите на мађарском језику. О узроцима и последицама овакве пресуде, али и позадини и крајњим циљевима, ексклузивно за Говори Србија одговоре нам даје професор Правног факултета, др Бранислав Ристивојевић.

ГС: Каква је позиција Правног факултета у Новом Саду након другостепене судске пресуде којом је факултет у обавези да организује пријемни испит на мађарском језику?

Професор Ристивојевић: Не бих употебио тај израз “позиција” за ситуацију у вези са пријемним након пресуде. Свакодневни рад и функционисање факултета у себи обухвата много различитих задатака и послова који су далеко важнији од пријемног испита. Узгред буди речено, ускоро га неће ни бити. Биће замењен општом матуром у целој земљи.

ГС: Како коментаришете пресуду којом се крши право и наноси штета Правном факултету?

Професор Ристивојевић: Када смо у сфери права треба рећи да је суд направио нешто горе од злочина, направио је кардиналну грешку.

Прво, донео је пресуду којом нас је огласио дискриминаторима без да каже у чему се састоји акт дискриминације. Ово није ни могло да буде другачије јер у нашем поступању дискриминације нема. Наиме, дискриминација је стање или ситуација када се неко ставља у различит правни положај у односу на друге људе, а на њих све се примењује једно исто право. Овде тога нема. Сви кандидати полажу исти пријемни под истим правилима. Ако су сви у истој правној ситуацији и подлежу истим правилим, како онда уопште може да буде дискриминације? Наравно да не може.

Друго, суд је демонстрирао незнање тиме што је одлуком нарушио поделу власти у Републици Србији. Наиме он се пресудом упустио у спровођење Покрајинске скупштинске одлуке (То је акт покрајинске скупштине којим је дато право кандидатима који то желе да полажу на матерњем језику). Суд за тако нешто није надлежан. Он располаже судском влашћу, а покрајински секретаријати извршном. Како би изгледало када би покрајински секретаријат донео одлуку којом наређује спровођење судских пресуда? Апсурдно, зар не? Како покрајински секретаријати не могу да се бави спровођењем судских пресуда, тако ни судови не могу да се баве спровођењем покрајинских скупштинских одлука.

ГС: Да ли то у пракси значи да ће студенти који полажу на мађарском лакше положити пријемни испит и бити повлешћени у односу на студенте који полажу на српском језику?

Професор Ристивојевић: Одлука суда је јасна, пријемни ће бити организован спрам ње, а то значи на матерњим језицима кандидата (не само мађарском), колико год се то противило праву и здравом разуму.
Када смо у сфери здравог разума теба поставити питање која је сврха овако донете покрајинске скупстинске одлуке? Засто би се спроводили пријемни испити на језику на коме се неце изводити наставу? Коме то треба и зашто?

Није јасно шта се постиже оваквом одлуком и који су њени циљеви. Шта треба да се постигне њоме? Ексклузивност оних који не полажу на језику на коме се изводи настава? Можда њихово фаворизовање? Испити и сваки други облик наставе (осим индивидуалних консултација) на универзитетима у Србији су према Закону о високом образовању јавни зато да би се сви академски грађани могли уверити у интегритет наставе. Сваком студенту се овим правилима обезбеђује да може да прати, рецимо испит свог колеге и увери се да је његова оцена валидна и кредибилна. Како ће се то радити у ситуацији када се некима на пријемном обезбеђује ексклузивност језика на коме полажу који огромна већина студената не познаје? Да ли то значи да су они изузети од надзора академске заједнице и подлежу њеној контроли?

ГС: Ова пресуда значи да држава Србија школује правнички кадар на мађарском језику, али се поставља питање за које потребе. Како може пријемни да се спроводи на језику који није језик наставе?

Професор Ристивојевић: Нема потребе да Србија школује кадар на мађарском језику, јер је службени језик српски. Суд се потпуно оглусио о чињеницу да смо ми као установа акредитовани за наставу на српском језику и наставни програми су акредитовани за извођење на српском језику.
Како може да се пријемни спроводи на језику који није језик наставе? Колико је ово димензија апсурда показаћу поређењем са, на пример, пријемним на Учитељском факултету на мађарском наставном језику који се налази у Суботици. Шта би се десило када би неко затражио да се тамо пријемни спроводи на српском или било којем другом језику на којем се не изводи настава? То би било једнако апсурдно као и пријемни код нас на мађарском или неком другом језику који није језик на којем се изводи наставу.

Здрава логика налаже да се пријемни изводи на језику на коме се изводи настава. Тако се на једном истом факултету, Академији уметности Универзитета у НС, пријемни изводи на два језика: на српском на смеру за глуму на српском језику и на мађарском на смеру за глуму на мађарском. Ово је нормално и природно.

ГС: Да ли то значи да ће се у скоријој будућности увести ромски и други  језици као засебни?

Професор Ристивојевић: Није немогуће да се оствари сценарио који ви сугеришете, па да се и други језици одреде као језици пријемног, што ће само мултипликовати проблем.

ГС: Да ли то значи да ће се након пријемног испита увести мађарски као посебан језик у даљем току студирарања?

Професор Ристивојевић: Не искључујем такву могућност. Врло је могуће да је управо то крајњи циљ ових захтева.

Говори Србија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*