Предраг Рудовић: Пожутела слика стара…

0

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ

“У слободним српским планинама генерал Михаиловић је своју борбу водио сам, са својим људима, за свој народ, одбијајући да ради за било чиј интерес осим српског. И то га је пуно коштало.”

Четништво није само пуко војевање по планинама. Четништво није ни само, како то неки поједностављено воле да кажу, герилски начин ратовања. А не ваља га ограничити ни само на Равногорски Покрет генерала Михаиловића, иако његова борба свакако представља врхунац и најсветлији тренутак у четничкој историји.

Четништво, то је генетски код, осећај за слободу и правду који у словенској души српског нараода постоји од искона, од стварања, од пра родитеља. Четништво је у исто време непогрешиви компас ка државотворности једног народа који је небројано пута у историји губио своју државу, али никада и државотворност, и увек се како феникс поново рађао из пепела.

Државотворност није одлика свих народа. Народи у прашумама Амазона и данас савршено добро функционишу у оквиру својих племенских заједница несвесни припадности државама чије су их територије присвојиле. Смешно је говорити о државотворном смислу албанских племена чија је држава насилни плод конспирације великих сила. Тужно је и трагично говорити о државотворности осталих јужнословенских народа који без Срба које толико мрзе, тешко да би икада имали своје државе. Државотворност српског народа доказана је много пута у званичној, а још више пута у незаваничној и мање познатој српској историји. Четништво је искра, извор и последње уточиште српске државности, сама суштине српске душе и српског националног бића.

Друге нације гину за политички интерес, идеологије помућеног ума, ширење територија, пљачкање и поробљавање других. Срби од искона и живе и гину за слободу, а са прихватањем хришћанства ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ. Осећај слободе једина је ствар без које Срби не могу и не желе да живе. И зато је кроз векове тај осећај у временима најстрашнијих патњи и страдања водио најодлучније Србе да се по непогрешивом генетском коду и компасу у ма којим условима били, сами од себе збијају у српским планинама, да оснивају чете и дружине, да макар их било и неколико десетина задају страх душманима а дају искру наде и слободе продобљеном народу.

Једино што је моћним, силним, често прејаким злотворима који су короз векове тутњали Балканом било загарантовано јесте бутн српског народа, без обзира на изтледе на успех, цену и последице. Све су буне пре Карађорђеве биле само једна велика припрема коначног устанка. Једини народ на Балкану који је сам извојевао своју слободу од османског ропства јесте српски народ. Прослављени Наполеон дивио се једино неписменом Карађорђу. У поробљеној Европи у Првом светском рату једино је у Топлици засијала искра слободе. Узалуд су устаничке вође покушавале да стишају пламен устанка знајући да није наступио тренутак и да ће одамазда бити страшна. Узалуд је врховна команда слала Косту Пећанца да смирује друге вође, на послетку ни он сам није одолео жару боребе. У Другом светском рату једини озбиљни покрет отпора избио је у Србији.

Равногорство и покрет генерала Драгољуба Михаиловића, само је један у низу примера исконске четничке традиције, али у извесном смислу може представљати круну четништва, његову најсветлију тачку. У слободним српским планинама генерал Михаиловић је своју борбу водио сам, са својим људима, за свој народ, одбијајући да ради за било чиј интерес осим српског. И то га је пуно коштало. Одбијајући да сте стави у службу и Американаца и Енглеза, и Немаца, и Руса, он ће од Немаца бити прогањан и ловњен, од Руса протеран из Србије, од Енглеза и Американаца издат комунистима, од стране комуниста ухваћен, мучен, неправедно суђен и мучки убијен.cica

О праведности и величини генералове борбе најбоље говори количина страха и енергије којом су црвени зликовци прикривали своје злочине и упињали се да искриве историју. Снимано је на стотине филмова, писано на томове књига, спевано на десетине песама у славу њихове назови револуције. На хиљаде је сведока побијено, још више протерано из земље или послато на дугогодишње робије. На десетине српских родољуба убијено је касније у емиграцији. Деценијама је најмлађим српскихм генерацијама у комунистичким школама испиран мозак, навлачене су пионирске мараме и капе ђацима првацима, даване су пионирске заклетве.

Узалуд! После педесетогодишње владавине црвене тираније, фалсификовања историјских чињеница, исписивања назови историје и покушаја идеолошке индоктринације десетина српских генерација, истина о брадатим војницима почела је да сија са избледелих посакриваних фотогравија, да оживљава кроз сећања преживелих страдалника, да грми кроз деценија шапатом препричаване и забрањењиване речи. Генералов се гроб ни данас поуздано не зна, али ореол његове боребе сија у свести родољубивих срба широм целога света.

Четништво се по правилу јавља у моментима изузетне опастности, патње, нестабилности и неизвестности. И оно јесте лучоноша и гарант слободе и државности али нипошто није ограничено само на ратне услове. У идеалним условима четници би требали бити најбољи синови српског народа организовани у специјлним јединицама регуларне војске, изузетно добро обучени и опремљени, у сталном тренингу и усавршаваљу. Дакле, једна војна елита једне добро организоване и осавремењене српске војске.

Четништво се на послетку не сме смести на само пуку оружану борбу. Јер, ако је оружана борба дужност слободоумних родољуба у рату онда је праштање, ширење истине и љубави међу људима, јачање пријатељстава и помоћ ближњему у невољи његова дужност у миру. Четништво, то је непрекидно побеђивање себе од јуче, исконско љубљење слободе и правде. Четник, то је Христов борац, а Христов борац је и војник, и радник, и монах подвижник и уамљена самохрана мајка. Без обзира је ли то најелитнија јединица савремене армије, скупина хајдука у Отманској империји, усамљена борба појединаца попут легендарног Владе Шипчића, жртва интелектуалаца брилијантног ума попут новмученика Драгише Кашиковића или стремљење српске мајке да своју нејач изведе на пут и од њих направи људе, једно је сигурно, док је Срба биће и четничког духа и четника окупљених и вођених једином идејом за коју ваља умирати и једином крилатицом за коју ваља живети и борити се, ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

https://predragrudovicniko.wordpress.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*