Председник Парламентарне скупштине НАТО: „Током бомбардовања 1999. вероватно било грешака, али…“

0

Председник Парламентарне скупштине НАТО Паоло Али изјавио је да је током бомбардовања 1999. “вероватно било грешака”, али да је „ситуација била драматична“.

Осим тога, он је истакао да у потпуности разуме зашто се јавно мњење у Србији противи уласку у НАТО.

„То што се догодило 1999. године јасно је урезано у памћење грађана Србије. Вероватно би ствари биле другачије да је претходно обезбеђена резолуција Савета безбедности УН, али не смемо заборавити шта се дешавало током Милошевићеве владавине. Вероватно је било грешака, али мислим да је ситуација овде била заиста драматична”, изјавио је Паоло Али за Радио „Слободна Европа“.

Али је казао да та Алијанса поштује одлуку Србије да не буде чланица НАТО, јер разуме да је такво расположење грађана.

Осим тога, он је рекао да НАТО веома цени то што Србија са Алијансом сарађује у безбедносним питањима.

„Није неопходно да се Србија у овом тренутку придружи НАТО. Можда ће до тога доћи у будућности али то зависи од грађана Србије, а не од НАТО. НАТО увек прихвата захтеве за чланство, као што је то био случај са другим државама у региону”, казао је Али за Радио „Слободна Европа“.

Према његовим речима, НАТО би у будућности желео да види Србију као чланицу Алијансе, јер је Србија „веома битан играч када је реч о безбедности на Западном Балкану“.

„Међутим, у Европи постоје и друге земље које нису чланице НАТО због своје војне неутралности, као што су Финска, Шведска, Аустрија, Швајцарска. НАТО сарађује и са тим земљама. Ако Србија остане војно неутрална НАТО са тим нема проблема“, навео је он.

Али је истакао и да је Србија у поређењу са осталима на Балкану “веома стабилна држава”.

„Она је извор стабилности на Западном Балкану, што је важно не само за НАТО већ и за Европу, за све“, нагласио је Али, који је недавно боравио у посети Београду.
О косовском питању Али каже да је најбољи начин за решавање проблема политичким путем.

„Kосову су потребни безбедност и стабилност. НАТО и Kфор су део те стабилности, они штите припаднике косовске и српске заједнице. Веома је битно да се питање Kосова реши политичким путем, али за сада морамо гарантовати безбедност јер су НАТО и Kфор на Kосову из тог разлога. Kфор ће остати на Kосову све док то буде неопходно. Не можемо рећи колико времена ће бити потребно да се политичка ситуација и проблеми разреше, колико ће бити потребно да се поново успоставе стабилност и безбедност. То није лако предвидети. Можда ће бити потребно неколико година, можда дуже, не знам“, навео је он.

Такође, Али каже и да НАТО-у не смета војна сарадња Србије са Русијом.

„НАТО цени чињеницу да већину војних вежби Србија организује управо са НАТО. Србија има слободу да учествује у војним вежбама са Русијом или било којом другом земљом. Ценимо то што Србија одржава равнотежу у смислу што са једне стране има добре односе са Русијом, а са друге стране има одличну сарадњу са НАТО“, констатовао је Али.

Према његовим речима, важно је да Србија одржава добре односе са Русијом, али и са Западом.

„Захтев Србије за пријем у чланство у Европској унији представља доказ да је земља окренута и ка Европи, ка Западу. Западни Балкан је од пресудног значаја за комплетирање пројекта ЕУ. Европа неће бити комплетна без Балкана“, закључио је Али.

На питање да ли је, дугорочно гледано, за Србију неодрживо да седи на две столице, Али је рекао да њега интересује реалност.

„Ја сам инжењер и мене интересују бројке и реалност – 70 одсто робне размене Србије је са ЕУ, 20 одсто са земљама Западног Балкана и око 10 одсто са осталима. Свега неколико процената износи трговинска размена Србије и Русије, што значи да српска стварна веза са Русијом није толико битна, већ она са Западом, са ЕУ. Политичка одлука је на Србији, али ми на Србију гледамо као на западну земљу”, закључио је он.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*