Председник САНУ: „Распојасани, дигнутих руку, певачице и тетовирани…“

0

Председник САНУ Владимир Kостић каже да би волео генерацију политичара која се неће плашити да ће изгубити изборе ако повећа буџет за образовање и науку.

„Још би било боље да постоји генерација која ће свесно повећати давања за науку и просвету са идејом да можда на следећим изборима неће добити, да ће добити Србија“, рекао је Kостић за Радио-телевизију Србије.

Он је рекао да је одлазак младих из земље озбиљно демографско питање и додао да ако се у Србији успоставе вредности, успоставиће се и нормалан живот.

„Одлазили су јако дуго, можда се то сада повећава – деценију или две. Говорили смо када падне (режим Слободана) Милошевића сви ће се вратити – нису се вратили“, рекао је Kостић.

На питање да ли у друштву постоји довољно развијена свест о важности улагања у културу, образовање и технолошки развој, Kостић је казао да „теоријски јесмо свесни“, али да се мора рећи да „постоји историјска брзина“ која политичарима не даје шансу за промишљање.

„Ово је време у којем се мора реаговати нагло, брзо, акутно. Ви никако немате времена да се повучете у страну и позади одређеног тока, па да онда делујете. Мора се деловати одмах“, рекао је Kостић.

Истакао је да држава није учинила много да објасни грађанима да у „овој и оваквој“ Србији постоје добре школе.

„Стално ме оптужују да ширим оптимизам. Ја сам био по свету, живео три године у Њујорку, био на великим универзитетима, морам да кажем да је Медицински факултет такав какав јесте, са свим аномалијама, још велики факултет“, рекао је Kостић.

Kако каже, научне пројекте треба финансирати на више паралелних начина.

„Морамо да идемо на неку врсту паралелних облика финансирања научних пројеката. Што се тиче пројектног циклуса, мора да се статификује, зашто сви пројекти треба да буду исти“, рекао је Kостић за РТС.

Он каже да доказани научници треба да добију неку врсту континуираног финансирања, али да не види разлог зашто се не би направили и ‘јуниор пројекти’ за почетнике.

„Пољаци су уводили средства и конкурсе за младе људе. Они чак ни не морају то да публикују већ је важно да шире мрежу и да се повезују са научницима по свету. Изолована српска наука не постоји“, нагласио је Kостић.

Kостић је рекао да се ствара осећај да нема друге алетернативе него да млади оду из Србије и да се у медијима са поносом приказују људи који су успели да се упишу на престижне светске универзитете, док са друге стране нема интервјуа на тему ко је био први на ранг листи на Медицинском факултету, у физици или математици.

Он је истакао да држава није много учинила да објасни да и у оваквој Србији постоје добре школе.

Он истиче да су многи професори допринели добром котирању српске науке у свету, али да су анонимни.

„У земљи у којој распојасани, дигнутих руку, са разодевеним певачицама и мишићавим истеторвираним момцима дајемо идеју да је живот непрекидни карневал, тулум, феста, забава, а они који мукотрпно успевају да и у свету постану познати су апсолутни анонимуси. Ако успоставимо вредности успоставићемо и нормалан живот, јер потреба за вредностима је потреба за нормалним животом. Ја тако схватам младу генерацију“, закључио је Kостић.

 

 

Бета, Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*