Председник САНУ: У Србији има више добрих ученика, него учитеља

0

У овом тренутку је неопходно национално финансирање науке, а с увођењем мешовитог модела не бих журио, изјавио је председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Kостић.

– Базичне и друштвене науке држава мора да подржи. Будемо ли науку препустили немилосрдној трци на тржишту бојим се да ћемо бити на репу догађаја. То ће коштати ову државу али не буде ли се то урадило, једино што ћемо моћи да понудимо јесте јефтина радна снага и половични стручњаци који ће читати туђе радове и причати о њима. Ако желимо да будемо део друштва знања, то не смемо да дозволимо – рекао је Kостић за „Политику“.

Он додаје да је проблем што у Србији имамо много више добрих ученика него добрих учитеља, а после ситуације деведесетих, угнездио се и менталитет „вечитог глиба“.

О томе колико се уважава мишљење САНУ, он каже да у овом тренутку 17 академика врло активно утиче у раду разних тела која креирају науку (матични одбори, Национални савет за науку..

– Они имају импозантне биографије, у науци су читав живот и нико не може да им наметне одређено мишљење, па ни САНУ јер толико добро познају науку и проблеме. Зато желимо да појачамо рад и утицај Одбора за високо образовање, организујемо трибине, позивамо стручњаке који имају шта да кажу. САНУ јесте била маргинализована и да не кажем изложена мржњи појединих, који чак и не знају где се налази ова зграда – каже Kостић.

На питање да ли је тешко бити научник у Србији, он одговара да ће вам свако рећи да је јако тешко.

– С друге стране, не могу да тврдим да је моја позиција драматично другачија него позиција мојих колега у другим земљама. Радио сам више година на Универзитету Kолумбија и кад сам недавно срео пријатеља с којим имам заједничке радове, рекао је да је ужасно истрошен и уморан од те невероватне и сурове трке у надметању за нове пројекте, за паре које му обезбеђују људи који раде с њим – казао је Kостић.

Он додаје да с друге стране, мале нације морају да схвате да је наука, а посебно базичне и друштвено-хуманистичке науке нешто што је део цивилизацијске писмености.

– Друштвено-хуманистичке науке јесу један од знакова за препознавање времена. Бојим се да се мало провинцијализујемо, да се затварамо – констатовао је Kостић.

 

 

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*