Председнички кандидати обећавају и оно за шта су ненадлежни!

Кандидати нуде и оно што није у надлежности председника државе. Залажу се за већа примања, изградњу путева, фабрика...

0

ПОВЕЋАЊЕ плата и пензија, изградња путева, подизање фабрика, поскупљење рудне ренте, промена односа према ЕУ – све су ово обећања председничких кандидата. А заједничко им је једно – сва превазилазе надлежности председника прописана Уставом.

Обећања у председничкој кампањи већ традиционално су далеко шира од председничких овлашћења која су, упркос директном избору и реалној политичкој моћи коју носи функција, по Уставу веома уска и махом процедурална. И у овој кампањи нема кандидата који се, износећи свој програм и план, није „проширио“ ван граница прописаних председничких задужења.

Кандидат владајуће коалиције Александар Вучић, који се у кампањи углавном ослања на резултате владе на чијем је челу, најавио је, између осталог, и повећање плата и пензија и наставак изградње ауто-путева и коридора. Све ово, у случају да Вучић буде изабран, биће на списку задужења оног ко га буде заменио у премијерској фотељи.

Сличних обећања не мањка ни опозицији. Вук Јеремић је, између осталог, обећао да ће да „подигне из пепела индустријске гиганте“, као и да ће држава покренути велике јавне радове да би се опоравила инфраструктура.

Бошко Обрадовић је обећао да ће се бавити селом и пољопривредом иако би као председник тешко у Уставу нашао ослонац за конкретне мере у тој области. Још теже би свој план спровео у дело кандидат ЛСВ Ненад Чанак који се заложио за раскидање енергетског споразума са Русијом и подизање цене рудне ренте.

Тек нешто мање од других, надлежности председника у обећањима и програмима прекорачивали су, бар до сада, Саша Јанковић и Војислав Шешељ. Јанковић је „проширио“ улогу председника када се заложио за привремено спречавање продаје земље странцима. Шешељ је неколико пута поручио да је једини кандидат који обећава да ће се „као председник понашати искључиво у оквиру надлежности прописаних Уставом, за разлику од осталих кандидата“. Ипак, и он је прелазио ту границу, па се, између осталог заложио за одустајање од евроинтеграција и интеграцију са Русијом иако су то одлуке које може донети Влада, а не председник.

ВРАЋАЊЕ ЗАКОНА

Једна од ретких политичких полуга која је на располагању председнику и која би могла да му помогне да утиче на спровођење неких обећања, јесте могућност да закон који је Скупштина усвојила, уз писмено образложење врати на поновно одлучивање. Међутим, ако посланици поново усвоје исти закон, он је дужан да га потпише, без обзира на то што се са њим не слаже.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*