Преговори у Астани: Копља се ломе између Турске и сиријских побуњеника

0

У Астани, престоници Казахстана, данас је почела шеста рунда преговора о Сирији, који се воде под покровитељством земаља-гараната примирја у тој земљи – Русије, Ирана и Турске.

Поред представника организатора, дипломата из САД и Јордана, као и специјалног изасланика УН за Сирију Стафана де Мистуре, у разговорима учествују и 24 представника различитих група наоружане сиријске опозиције.

На челу руске делегације налази се специјални представник Владимира Путина за Сирију Александар Лаврентјев, а на челу америчке делегације в.д. помоћника државног секретара за Блиски исток, Дејвид Сатерфилд.

Стање на терену пресудно

Састанци су затворени за јавност, а на питање шта очекује од најновије рунде преговора, политиколог Владимир Трапара с Института за међународну политику и  привреду за Спутњик каже да, уколико су разговори заиста свеобухватни, у смислу да су присутни сви локални актери који учествују у сукобу, могу да донесу резултат.

„Међутим, оно што је кључно у наредном периоду јесте да се прати ситуација на терену. Од ситуације на терену зависиће и да ли ће се оно што се буде договорило у Астани да се испоштује. Пре свега, ту мислим на договарање различитих зона деескалације сукоба између различитих актера, имајући у виду да тих актера има неколико. То одавно више није сукоб само сиријске владе с једне и побуњеника с друге стране, већ постоје и различите побуњеничке групације које су и међусобно сукобљене. Између њих ће, након што се порази Исламска држава која је свима непријатељ, морати да се разреши ко ће владати Сиријом“, каже Трапара.

Шеста рунда преговора у Астани трајаће три дана. Главна тема би требало да буде стварање четврте зоне деескалације у Идлибу и успостављање примирја у активним зонама у Сирији. Планирано је да састанци прво буду одржани у билатералним форматима, а затим да се преговарачима придруже и представници УН.

Несугласице — рефлексија спољних односа

На питање да ли би могло да дође до неких озбиљнијих несугласица међу преговарачима, Владимир Трапара каже да су сва неслагања актера који су унутар Сирије у директној корелацији с несугласицама међу спољним актерима те кризе.

„Турска, која је дефакто присутна  у Сирији и интервенише на северу, има „своје“ побуњенике, које подржава, али је она уједно и против курдске групације, која је доминантна у Сиријским демократским снагама — а оне су тренутно најдоминантнија опозициона групација, и налазе се у једној врсти прећутне коалиције са сиријском владом, која уз сиријску војску постиже најбоље резултате у борби против ДАЕШ-а. По мом мишљењу, највише ће се ломити копља на релацији Турска — њени побуњеници, и с друге стране Сиријске демократске снаге. Пре ће се то догађати у односу на њих него у односу на Асадове снаге и на Русију, односно на Иран“, каже саговорник Спутњика.

Техеран жели Асада на власти

На питање која је у преговорима у Астани улога Ирана, Трапара одговара да су циљеви Техерана „кристално јасни“.

„Они желе да Асад остане на власти, и да Хезболах задржи улогу какву има — пре свега у западном делу Сирије. Ту је Иран нашао заједнички интерес са Русијом, засад. Али ја очекујем да ће њихова коалиција да се настави и након што буде поражена Исламска држава“, закључује Трапара.

Иначе, у склопу припрема за разговоре у Астани су одржане и експертске консултације, а шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да очекује да ће најновија рунда преговора бити успешна.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*