Преминуо Бранко Најхолд: Светлоноша једне вароши (ВИДЕО)

IN MEMORIAM: Одлазак Бранка Најхолда (69), писца, колекционара и наратора најлепших земунских прича

0

ХИРОВИТОСТ Дунава и висина Гардоша можда нису толико бурне каква је историја Земуна коју памте. Река је при обали мирољубива, савршена за бродске везове, кафанице и добронамерне госте. Са друге стране, висина градског брега, Гардоша, опет није значајна, али ће многи рећи да је поглед одатле засигурно најлепши.

Па опет, када је о њима приповедао Бранко Најхолд дубина Дунава стремила је океанском дну, а Гардош хималајској висини. Овај стваралац, који нас је ових дана напустио, оставио је иза себе више од 50 књига, сваку једнако интересантну, и сваку посвећену некој од чаролија земунске прошлости.

„Београдске приче“ су имале част да нам Најхолд буде саговорник у неколико наврата, а да после разговора са њим изроне оне приповести које би заинтересовале сваког читаоца. Бранку никад нису биле потребне будаласте најаве савременог новинарства типа „нећете веровати својим очима“, „занемећете“ и слично, већ су његове приповести биле дубинске, унеколико очинске према читаоцу, који би, на крају, свакако занемео. Бринуо је Бранко за сваког од њих тако што је марљиво чувао трасу сећања на све оне који су живели у Земуну и стварали у њему.

Поистоветио је Земун са животом, показујући да је за сваког писца град метафора самог људског постојања. Знао му је почетке, крајеве, најлепше љубави и најтеже муке, али увек је био непоправљиво заљубљен у његову суштину. Ту је остајао без длаке на језику, па није штедео на истинољубивости ни онда када би претила да ће му направити велике проблеме.

На овим страницама се сећамо, на пример, како нам је приповедао о Контумацу и невероватној историји тог санитетског кордона који је током једног и по века раздвајао Аустрију и Турску, а уместио се у данашњи Земунски парк. Памтимо његов намрштен лик када тумачи како је усред тога парка и данас остављен разломљен римски саркофаг.

Посебно је учио читаоце о земунским заблудама, упозоравао да Гардош није кула већ брдо на којем се она налази, стрпљиво и безброј пута наново приповедао историју те грађевине чије је право име Миленијумска… „Дивио се“ упорности оних који би почињали реченицу са: „Да ти ја кажем…“, а онда би остајали тврдоглаво у криву.

Био је један од оснивача и организатора Салона карикатуре који ужива светски реноме, а приликом оснивања клуба Матичне културе овог града, Најхолд је био аутор „дефиниције“ Земунца. Јер, на нашем поднебљу су људи склони да свакакве епитете и термине својеглаво и неумесно користе, а онда је дошао Бранко и лепо им објаснио: „Бити прави Земунац није ствар крштенице, него је стање духа“.

Тако је, ето, искусног писца и истраживача позвао његов „Одбор почивших Земунаца“ да преседава угледном, „небеском скупу“. Целог живота писао је и истраживао оно што су они радили, а сада су га позвали да „завири“ иза завесе историје коју је упорно расклањао, чувајући их од заборава.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*