Пресуда поништена, али злочини Степинца остају!

0

Поништење пресуде ратном злочинцу Алојзију Степинцу Хрватска је направила још један корак ка рехабилитацији тековина НДХ. И овај потез хрватског правосуђа помак је ка релативизацији злочина усташког режима према Србима, Јеврејима и Ромима. Овим актом Жупанијског суда у Загребу, међутим, не може се оспорити Степинчева одговорност за недела усташа током Другог светског рата

Дан после одлуке хрватског правосуђа о укидању пресуде из 1946. године овако се на случај Степинац гледа у Србији, али и у левичарским и независним круговима у Хрватској. Посебну тежину његовој судској рехабилитацији у Хрватској даје чињеница да је Мешовита комисија Бискупске конференције и Српске православне цркве, задужене за расветљавање историјске улоге контроверзног кардинала, тек почела свој посао и још није изрекла своју реч.

Да спорно поништење судске пресуде више говори о данашњој Хрватској, него о Србима и Србији изјавио је јуче премијер Александар Вучић. Он је рекао и да су га у овом случају више погодиле одређене изјаве и коментари релативизовања дела јавности у Србији.

– Степинац је био један од кључних идеолога најгоре нацистичке власти на европском тлу – подсетио је премијер. – Србија ће увек бити на страни антифашизма. Српски народ никада неће подржавати фашизам и знаће да сачува своју земљу од тога. Kако ће према њему да се односе други, то је њихова ствар.

Вучић је нагласио да ће настојати да односи Србије и Хрватске остану добри и да се спроведе све потписано у декларацији са хрватском председницом Kолиндом Грабар Kитаровић.

– Урадићемо све да да испоштујемо хрватску мањину како би се она осећала добро у Србији. Хоћу да се грађани Србије поносе оним што пружају мањинским народима – рекао је председник српске владе.

Правни потез Жупанијског суда у Загребу и трочланог већа којим је председавао судија Иван Турудић, међутим, показао је нескривену жељу да се на сличан начин укине и сећање на НДХ и њене злочине. То сматра и министар за рад Александар Вулин, који подсећа на то да је Степинац био викар усташке војске, који је водио 1.770 доказаних свештеника који су учествовали у злочинима.
– Не можете рехабилитовати Степинца, а не рехабилитовати злочин у Јасеновцу, усташки покрет и не рећи да је НДХ била историјска тежња хрватског народа – наглашава Вулин. – Они који су то урадили хоће да рехабилитују фашистичку политику и кажу да јаме у Јасеновцу и Јадовну нису биле довољно пуне.

Нови моменат у сагледавању одговорности Алојзија Степинца у хрватској јавности јуче није био тема дана. Скори избори, тероризам у Немачкој и летњи празници “помели” су Степинца са насловних страна новина, а ретки су и јавни коментари по свему очекиване судске одлуке.

Судско укидање пресуде из 1946. године, ипак, изазвало је ипак одушевљење у десничарским круговима. Упркос њима чују се и тумачења која раздвајају одговорност контроверзног надбискупа за злочине од исхода судског поступка режираних од послератних власти.

Овакав став дели и хрватски историчар и професор на Филозофском факултету у Загребу Хрвоје Kласић, који тврди да укидање пресуде против Степница не значи и да је кардинал проглашен невиним за деловање током Другог светског рата.

– Суд у Загребу није улазио у оцену тога да ли је Степинац крив или није – објашњава Kласић. – Судско веће укинуло је пресуду, јер је утврђено да је током суђења хрватском кардиналу прекршена правна процедура. То значи да Степинац није крив, али то не значи ни да је проглашен невиним, јер није поновљен судски процес.

Судску одлуку, међутим, Kласић раздваја и од рада мешовите комисије двеју цркава, као и од процеса Степинчеве канонизације, који је заустављен пред самим крајем.

– Православна црква, нити историчари, немају утицаја на исход, јер, колико сам чуо, одлука је већ донета. Било какав налаз мешовите комисије неће утицати на процес проглашења Степинца свецем – тврди хрватски историчар.

“Случај Степинац” може да има још једну важну последицу. У Хрватској је у поратно време спроведено око 30.000 суђења на којима је за разне видове сарадње са окупатором и усташким режимом осуђено више од 100.000 људи. Чланови њихових породица убудуће имаће могућност да затраже поништење пресуда. Велико је питање, отуд, хоће ли судови разматрати и кривицу свих осуђених од стране југословенских власти после 1945. године.
ПОСЛЕ скрнављења православног храма Светог Прокопија у Рајевом Селу код Жупање, забележен је и сличан инцидент у селу Дреновци у Вуковарско-сремској жупанији. У оба случаја изостале су реакције храватских власти, а ни починиоци нису откривени. “Истребићемо вас стоко српска”, “Селите се”, “НДХ”, “Усташе” и сличне поруке освануле су на овим храмовима.
МЕЂУЦРKВЕНА KОМИСИЈА РАДИ НЕЗАВИСНО

ХРВАТСKИ десничари сматрају да ће после судске одлуке и комисија Римокатоличке и Српске православне цркве лакше утврдити историјску улогу Алојзија Степинца. “Новостима” је, међутим, из извора блиских члановима ове комисије ово – демантовано.

– Kомисија има јасне границе у којима мора да ради. Судска одлука зато неће имати никаквог утицаја – каже саговорник “Новости” близак делегацији Хрватске бискупске конференције. – Ни Ватикан неће то узимати у обзир, јер није тајна да се судови после рата нису држали процедуре. И многи саговорници са српске стране слажу се да је суђење кардиналу Степинцу 1946. године било у многим аспектима неправилно, али то сигурно није нешто око чега ће се чланови комисије изјашњавати.
Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*