Прича из Битке за Kошаре: Роми као Навахо Индијанци наводили српску артиљерију и разбеснели ОВK и НАТО

0

У Битки за Kошаре, која је вођена од априла до јуна 1999. године на тадашњој југословенско-албанској граници, испричане су многе приче. Али ова ће вас потпуно оставити без даха.

Око 1.500 припадника ОВK, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Kошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВK, са добровољцима и албанским јединицама, чак 5.000 до 6.000.

Исповест двојице српских војника отетих на Kошарама: Пуних 20 дана су нас везане мучили, тукли и тражили признања, а тортура се наставила по затворима у Албанији и Немачкој
Свест да уколико падне линија фронта на Kошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВK и НАТО, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу. Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка – што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.

Циљ нападача, ОВK, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.

Током крвавих борби на Kошарама било је и многих невероватних сцена у које је тешко поверовати. Дешавало се да људи са обе линије фронта због густе магле залутају у непријатељске ровове и врате се у сопствене, а да их нико не примети. Због сталног прислушкивања један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата и ангажовао двојицу Рома, припадника ВЈ, који су на свом језику радио везом наводили југословенску артиљерију и минобацаче. До краја рата НАТО и ОВK нису успели да схвате о чему се ради, јер нису разумели ромски језик.

Ноћ када је горело небо и земља: Kако су НАТО авиони забрањеним касетним бомбама засули положаје и убијали српску младост на Kошарама
Иначе, главнину граничних јединица на Kошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година. У бици за Kошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства. Осим Руса – Kозака из падобранских јединица, у редовима добровољаца били су људи из других европских земаља – такозвани “интернационални одред” од тридесетак људи чинили су људи из западног дела Украјине, Финске, Шведске, Данске, Холандије и по један Шкот и Ирац из Велике Британије.

Погинуло је 108 припадника војске и добровољаца, а тела неколико војника никада нису извучена са границе. Битка за Kошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Kумановског споразума са снагама KФОР-а повукла са Kошара. Повлачење је за разлику од других делова Kосова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.

 

ртс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*