ПРИЧА О ДЕЧАКУ КОЈИ СЕ БОРИ СА ТУМОРИМА: Осмех јачи од сваке болести

Марко Смиљковић се годинама бори против тумора, обољења кичме и сиромаштва. Оперисан већ четири пута, али и даље је ведрог духа

0

ВОЛЕО бих да имам своју собу и купатило, да не грејемо воду за купање, написао је Марко Смиљковић (12), дечак из Горње Ржанице код Александровца, одговарајући на школску тему „Мој живот на селу“. Исти домаћи задатак открива и да малишан живи у старој кући, да је болестан, али и да воли да вози бицикл. Кроз неколико реченица, мали Жупљанин ублажио је тугу која станује у трошној кући у скрајнутом жупском селу, где се дим вије из само 23 оџака.

Није написао да су га до сада четири пута оперисали, да је први пут „под нож“ ишао са свега седам месеци. Поткожни тумори главе, врата, тумори десне стране мршавог дечјег трупа. Операција сколиозе, операција тестиса… Шипка у кичми. А на Марковом лицу – осмех, који може сваког да постиди.

– Не знам шта сам све написао у том раду, али бих био много срећан да имам собу, праву собу да се играм и да ми дођу другари – говори у даху за „Новости“ Марко. – Не смета ми болест. Трчим кол’ко могу. Е да, и зоолошки врт бих волео да видим. Да ли идем ван села? Па, био сам у Београду, Нишу, тамо идем…

И наставља наш неустрашиви саговорник да се смеје, радујући се што има госте, прескачући да спомене да су прави разлози честих путовања магнетна резонанца и обавезне контроле на Институту за мајку и дете, у Спиналном центру Бањица, нишкој радиологији.

– Први тумор на глави добио је после шест месеци живота, тако су кренуле операције – присећа се Марков тата, Томислав (52). – После пет-шест година, поново операција. Лекари су се борили сатима. Рекли су нам да су урадили све што су могли и хвала им на томе. Др Радоје Симић са Института гледа Марка као да је његово дете. Онда операција кичме, уградња шипке, ношење мидера од 2012. године. Али не предаје се наш син, не смемо ни ми…

И лекари и Смиљковићи страхују да доброћудни тумори испод коже врата и тела не постану малигни. Зато су контроле обавезне. Упркос немаштини, родитељи не прескачу дуга путовања на прегледе. Наредни сусрет са болницом је већ 13. јануара.

Марко плени ведрим духом

– Марко иде у седми разред Основне школе „Аца Алексић“ у Александровцу, али верујте да није саставио три године наставе – прича, за „Новости“, мајка Невенка (35).

– Наставници имају разумевања и он се стварно труди. Добро је дете, живо поред великих мука. Само да нема више операција. Не зна он какви су све то ризици у сали, шта све може да се деси…

Сва примања породице износе 22.000 динара, колико Томислав заради као мајстор у основној школи. Због Марковог здравља, следује им и 10.000 динара на име туђе неге и помоћи. А у влажном дому, који прети да се сруши, живе и старија ћерка Милица (13) и бака Радмила. Од скромних примања тешко се преживљава, иако се наши домаћини труде да се то не види. Кад остану без пара, продају овцу.

– Идемо у надницу, трудимо се да зарадимо још који динар. А све што имамо утрошимо пре свега на Марково здравље, па зато не можемо сами да поправимо ову стару кућу, а не можемо ни нову да подигнемо – кажу нам скромно Смиљковићи.

Људи добре воље, приватници, Срби из дијаспоре, општина, породице које су већ добијале новац за лечење детета у Жупи донели су недавно радост у влажну чатмару у Горњој Ржаници, доносећи новац, слаткише, лаптоп. Покреће се велика акција да ови вредни и добри људи добију нов кров над главом.

– У нову кућу понећу јелку, украсила ју је сестра Милица – каже нам Марко док нас испраћа, покушавајући осмехом да сакрије тешко дисање…

Отац Томислав и мајка Милица

ЗАЉУБЉЕН

МАРКО Смиљковић воли да гледа „Штрумпфове“ и „Сунђер Боба“. Недостаје му више другара у селу, које је од Александровца удаљено осам километара. Зими чита лектиру поред „смедеревца“. Лети се игра лоптом. Заљубљен је у Јовану.

ПОМОЋ ЗА МАРКА

ПО наговору пријатеља, Томислав Смиљковић отворио је наменске рачуне за уплату хуманитарне помоћи у Војвођанској банци (динарски рачун 355000320054209726 и девизни рачун 35355000320054209920), оба са назнаком „Помоћ за Марка“. Свака уплата може да промени живот Марка и његове породице.

Софија БАБОВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*