Прича о Димитрију Коњевићу

0

Поручник бојног брода К унд К ратне морнарице Димитрије Коњовић (1888-1982), одбио је у јануару 1916. године наређење да бомбардује бродове са српским трупама у јадранској луци Сан Ђовaни ди Медуа. Приметивши да се међу српским војницима, изнуреним након повлачења преко Албаније, налазе и цивили, окренуо је авион и бомбе избацио у море. Касније се испоставило да се на једноме од бродова које је требало да гађа налазило Мирослављево Јеванђеље, најзначајнији споменик српске књижевности XII века (данас уписан на УНЕСКО-ву листу „Памћење света“ као један од 300 највреднијих докумената које је створила људска цивилизација). Узгред, на броду се налазио и будући српски патријарх Гаврило…
Средином септембра 1916. године, тада већ као командант хидропланске базе Кумбор, Коњовић је ушао и историју као први морнарички пилот који је из ваздуха потопио подморницу. Том приликом слетео је на површину узбурканог мора како би спасио посаду француске подморнице „Фукоа“ која се састојала од 29 официра и морнара (због овог хуманог чина шездесетих је одликован од стране Француске владе). Исте вечери, у складу са правилима витешког ратовања, заробљеним Французима приредио је коктел…
На крају рата, у чину капетана фрегате, Коњовић је дочекао победничку војску Краљевине Србије и предао јој аустроугарску флоту стационирану у Кумбору. Исте 1918. године распоређен је у Команду речне флотиле у Новом Саду…
Поморски официр и морнарички пилот Димитрије Коњовић рођен је у Станишићу код Сомбора у породици учитеља Павла Коњовића. Његов старији брат био је композитор Петар Коњовић, а брат од стрица сликар Милан Коњовић. Након сомборске гимназије завршио је Војно-поморску академију у Ријеци. Пловио је по Медитерану и удаљеним океанима. Током тих путовања истакао се као навигациони официр, па му је поверена дужност навигатора ескадриле, а затим и већих флотних састава… Од 1923. до 1941. био је оснивач, сувласник и директор фабрике авиона и хидроавиона „Икарус“, која је у том периоду произвела 475 ваздухоплова. По доласку немачких окупационих снага 1941. године затворен је у логору на Бањици. Након рата комунисти су му конфисковали сву личну имовину и акције „Икаруса“, па је тако 1947. прешао у село Бешка на Дунаву где се бавио пољопривреди…
Капетану фрегате Димитрију Коњовићу посвећено је поглавље у књизи Синише Луковића „Поморска лица Боке Которске“ која је објављена у едицији „Бокељологија“ херцегновске Књижаре „Со“. Ову сјајну књигу можете да набавите у Херцег Новом у  и у Београду …

У ИМЕ НАРОДА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*