Прича о Милутину и пећини Самар у којој је био зазидан 464 дана, поново путује светом!

После више деценија скоро потпуног заборава, пећина Самар крај сврљишког села Копајкошара је протеклих година поново „оживела“ и из дана у дан је посећује све већи број људи, углавном планинара и заљубљеника у природу.

0

Самар је седамдесетих година прошлог века била једна од најпознатијих пећина на свету и то захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, који је у њој постигао светски рекорд у дужини самовања под земљом.

Вељковић је у пећини био зазидан равно 464 дана, од 24. јуна 1969. године до 29. септембра 1970. године. Тада је имао само 34 године, а у подухват на какав се после њега нико није одлучио се упустио како би надмашио рекорд од 109 дана који је држао Француз Анри Фиоут.pecina-samar-milutin-veljkovic-foto-beta-sasa-dhordevic-1480338883-1045619

Мештани Копајкошаре се још присећају времена када је Вељковић боравио у селу, припремајући се за улазак у пећину, а посебно дана када је изашао из пећине.

Драгослав Марковић (74) открио је за Бету да мештани нису знали шта Милутин намерава да уради све до пред сам његов улазак у Самар: „Када је требало да уђе, седам воловских кола са различитим стварима смо му одвезли и на леђима унели у пећину. Ту је било конзерви највише, али и шпорет, лампа и друге неке ствари“.

Према његовим речима, са Вељковићем су у пећину ушли и његов пас Биг, мачка, неколико кокошака и гусака.

„Милутин је био само у једном гуменом комбинезону, а уместо кревета је имао ‘голе’ даске“, рекао је Марковић.milutin-veljkovic-pecina-samar-ginisova-knjiga-rekorda-701x507Неки од мештана, додао је Марковић, хтели су после неког времена да уђу у пећину и виде Милутина, али је улаз био затворен балванима, стенама и бодљикавом жицом: „Кад је изашао, имао је браду до појаса. Са свима се лепо поздравио. Сви људи су дошли да га виде, било је велико славље“.

Додаје да мештани и дан-данас жале што Милутинова последња жеља, да почива у Копајкошари, није испуњена.

Алпиниста, природњак и каратиста Бојан Павловић (36) из Сврљига један је од људи из тог краја који је највише допринео да пећина Самар поново „оживи“.pecina-samar-milutin-veljkovic-foto-beta-sasa-dhordevic-1480338883-1045621„Милутинов подвиг никога не оставља равнодушним, али ретко ко од млађих људи зна да је у тој пећини оборио Гинисов рекорд“, изјавио је Павловић за Бету.

Павловић већ неколико година са својим удружењем „Кобра“ доводи у Копајкошару волонтере из различитих земаља и тако је прича о Милутину поново кренула.

„Волонтери из Јужне Кореје, Русије, Швајцарске, Азербејџана су у својим земљама урадили репортаже о Самару и задивљујућем подвигу Милутина Вељковића“, истакао је Павловић.

Подсетио је да Самар има три километра дуге пећинске ходнике, али посетиоци пре свега желе да виде станиште у коме је Вељковић боравио, а које се налази на око 900 метара од улаза.

pod-kamenim-nebom-milutin-veljkovic_slika_o_23094669-194x300„Милутин је ту написао свој дневник Под каменим небом и детаљно описао сва научна истраживања којима се у пећини бавио, али и како је морао сам себи ножем да извади зуб и како су кокошке које је чувао у пећини сносила јаја необичне боје“, рекао је Павловић.

Према његовим речима, значајан помак у приближавању Самара туристима је направљен када је пре пар година до Копајкошаре направљен пут, а прилазне стазе воде до саме пећине. Павловић додаје да би, уз добру промоцију и изградњу пратећих садржаја, Самар постао изузетно посећена туристичка дестинација.

„Самар има и велику дворану у којој су мештани деценијама производили качкаваљ, и водопад Рипаљку. У пећини је извор са топлом водом и јединствена речица која понире само метар након извирања“, подвлачи Павловић.

На само пет километара од пећине Самар, такође на обронцима планине Калафата, налази се Попшићка пећина, која је једно од највећих станишта слепих мишева на Балкану.

БЕТА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*