Приче из Великог рата: Браћа и у смрти

0
Свакодневно гледамо спомен костурницу код наше Саборне цркве… Мало ко зна да ту почивају и неколико Чехословака.


Очевици, тадашњи војни аустријски обвезници, о овом догађају сведоче ово:

Седамнаестог августа 1914 године по новом календару српска артиљерија, тражећи понтонски мост на Сави засипала је град Шабац запоседнут непријатељским трупама. Пушчана ватра као да је врила и кључала на периферији.

Сужњи из цркве (многи грађани Шапца су као таоци били затворени у Саборну цркву у Шапцу, прим. админ.) били су пуштени из цркве на ваздух. Гранате су певале самртничке песме.

Кад се један шрапнел распрскао међу трупама које су хитале Кленку, зачуо се поклич из средине сужања:

Живела Србија!

Један од непријатељских официра са прозора Крсмановића куће, просторија где је била „Шабачка Банка“, нешто је наређивао немачким језиком. Одмах је дошло једно митраљеско одељење 92. регименте са једним кадетом.

Митраљези су постављени на тротоар. Сужњи су повезани и поврстани дуж црквеног зида. Митраљез је отпочео самртну песму. Зачуло се неколико јаука, затим силан усклик:

Живела Велика Србија! Живео Краљ Петар!

Маџарски војници притекли су и полуживе жртве ударали су гвозденим наџацима и сабљама. Прскале су лобање, из исечених груди утроба је испадала. Тако су гинули они који нису били војници.

Неколико војника Чехословака протествовало је, згрожени дивљаштвом извршеним над мирним грађанима. Од тих су четири стрељани а три избодена ножевима.

Код наше цркве, у заједничком гробу почивају вечним сном браћа Срби и Чехословаци. Земни остаци измешани су. Не зна се који су Чехословачки који су Српски. Али душе њихове загрљене, збратимљене, задовољне су.

Један Чех, лекар, запевао је тада, без страха:

Не бој нам се сиви тићу,  Чех је с тобом Петре Карађорђевићу!

(„Шабачки гласник“, бр. 64, од 13. јуна 1926. године)
Извор: Приче из Великог рата

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*