„Prioritet je bilo uništenje Narodne biblioteke“: 77 godina od nacističkog bombardovanja.

0

Biblioteka mogla biti spasena jer je gađana zapaljivim bombama koje nisu imale eksplozivnu napravu već leguru magnezijuma koja je u prvih 15 minuta od pada potpuno bezbedna, da bi tek posle razvoja hemijske reakcije stvorila temperaturu od 2.500 stepeni Celzijusa
Narodna biblioteka Srbije nestala je u požaru 6. aprila 1941. godine, koji je izbio negde oko 18 sati, a budući da ga niko nije gasio, utihnuo je tek u sredu 9. aprila u popodnevnim satima. Kako i zašto je biblioteka gađana i kako je niko nije štitio?
Ristić objašnjava da je biblioteka mogla biti spasena jer je gađana zapaljivim bombama koje nisu imale eksplozivnu napravu već leguru magnezijuma koja je u prvih 15 minuta od pada potpuno bezbedna, da bi tek posle razvoja hemijske reakcije stvorila temperaturu od 2.500 stepeni Celzijusa, kada bi se rasprskala u manje komadiće u krugu od 10 do 20 metara. Svaki komadić stvarao bi temperaturu od 1.300 stepeni i izazivao razarajuće požare. Ali, ukoliko bi bila zasuta zemljom ili peskom, prema uputstvu koje je deljeno Beograđanima uoči početka rata, za jedan minut bila bi deaktivirana – trajno.

„Stoga je uprava grada Beograda nekoliko dana pred bombardovanje u Narodnu biblioteku Srbije doterala dva kamiona peska u džakovima i rasporedila ga u svaku prostoriju. Prema svedočanstvima očevidaca, biblioteku su pogodile jedna – najviše dve zapaljive granate. Pogođena je negde oko 15.30 sati, i u prvo vreme požara nije ni bilo. Svedoci beleže u potonjim izveštajima iz jeseni 1941. da se u početku u jednom uglu mansarde video blag dim, i nije bilo vatre. Susedi su pokušali da uđu u zgradu, ne bi li došli do tog dela potkrovlja i neutralisali granatu, ali je biblioteka bila napuštena i zaključana. Požar se razbuktao negde oko 19 sati i u toku noći krenuo da se spušta naniže, u ponedeljak je već gorela cela zgrada, sve sa niskim suterenom u koji je sklonjena i najvrednija građa. Gorela je i ceo utorak i tek je požar utihnuo u sredu. Ono što mi danas imamo na Kosančićevom vencu, to su posledice tog požara i naše nebrige. I tamo postoji jedan krater, koji govori i o stepenu i obimu našeg etičkog i kulturološkog višedecenijskog posrnuća.“

Dejan Ristić otkrio je dragocen podatak: Aleksander Ler, general Četvrte vazduhoplovne flote nacističke Nemačke, kasnije komandant celog jugoistoka Evrope, prilikom prvog iskaza koji je dao jugoslovenskim vlastima, u Kupinecu kod Zagreba, vrlo detaljno, potpuno hladno govorio je o pripremama i realizaciji bombardovanja Beograda i priznao da je prioritet prilikom bombardovanja Beograda bilo uništenje Narodne biblioteke Srbije, na lični Hitlerov zahtev, zato što je u njoj čuvan viševekovni identitetski kod srpskog naroda.

„Ta rečenica govori o cilju nacističke Nemačke koji se nije odnosio samo na porobljavanje zemlje već i na potpuno uništenje njenog identiteta. U vreme bombardovanja, Narodna biblioteka Srbije postojala je nešto više od jednog veka. Raspolagala je sa oko pola miliona bibliotičkih jedinica – to je

Dejan Ristić, istoričar, arhivista, prevodilac i scenarista, bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije objašnjava zbog čega je Hitler namerno odabrao da Narodna biblioteka bude primarni cilj bombardovanja Beograda.
Nedeljnik
„Nemački poslanik u Beogradu poslao je hitnu depešu Berlinu 27. marta, obaveštavajući ga o događajima u Jugoslaviji, što je izazvalo ogroman bes kod Hitlera. Govorio je da je izdan na najperfidniji način, da je ovo idealna prilika da se Srbima održi lekcija, i da taj rat treba da bude osvetnički. Naš vojni izaslanik u Berlinu već je 28. marta tajnom depešom obavestio jugoslovensku vladu da će doći do napada. Prvog aprila poslao je novu tajnu depešu da će rat početi 6. aprila. Nemci su saznali da je jugoslovenska vlada u posedu te informacije i sada jedan kuriozum, Gebels – ministar nacističke propagande – smišlja šta će vojnim snagama biti tajni znak napada na Jugoslaviju. Budući da je dogovoreno da to bude 6. april, nedelja u 5.20 ujutru – a jugoslovenska vlada nije znala za vreme – vrlo perfidno predložio je Hitleru da se kao znak u 5.20 ujutru emituje ‘Uvertira u Marš princa Eugena’, autora Andreasa Leonarda, austrijskog kompozitora sa početka 19. veka.

Koliko tu ima poruka: princ Eugen Savojski oslobodio je Beograd početkom 18. veka kao austrijski knez u austro-turskim ratovima. Elitne, pokazaće se zločinačke trupe nacističke Nemačke, nosile su naziv ‘Princ Eugen’. Andreas Leonard rođen je istog dana kad i Hitler, iste godine, 20. aprila. Hitler oduševljeno prihvata. Hitler je tražio da bombardovanje Beograda osmisli i realizuje vazduhoplovni general Aleksandar Ler, jer je imao izuzetnu preporuku – on je Varšavu sravnio sa zemljom i to korespondira sa Hitlerovim jarosnim zahtevom da se naš grad i zemlja unište. Ler je odredio brižljivo u koliko će talasa biti bombardovan Beograd i koliko će biti bačeno zapaljivih u odnosu na klasične bombe. U prvom napadu bilo je više klasičnih, a u svakom sledećem povećavao se broj zapaljivih bombi. Prvi vazdušni udar trajao je od 6.50 do oko 9.00 sati. Tada je NBS bila oštećena. U drugom vazdušnom napadu oko podne, koji je trajao pedesetak minuta, dodatno je oštećena, ali i dalje ne vitalno. U trećem vazdušnom napadu, Kosančićev venac i NBS bili su jedan od ciljeva.“

Nedeljnik

POSTAVI ODGOVOR

*