Проф. др Миљко Ристић о смрти малог Раденка: Деца нам умиру јер лекари полажу испите преко везе!

0

Проф. др Миљко Ристић, светски познат кардиохирург, бивши директор Kлиничког центра Србије и главни координатор за трансплантацију органа при Министарству здравља, каже у интервјуу за „Ало!” да га је случај малог Раденка Никодиновића из Kозјака код Лознице дубоко потресао, баш као и целу Србију

– Лепо дете, здраво и право играло се и поломило руку. После шест дана било је мртво. Наравно да ме је то потресло!

12_1000x0

Kако је могло да се деси да мали Раденко умре од прелома руке?

– Преурањено је да др Добривоја Бојанића, ортопеда, који је лечио дечака, у овом часу квалификујемо као главног кривца. Требало би сачекати све налазе инспектора, резултате обдукције и извештаје тужилаштва, па тек онда да се склопи слика шта се тачно десило. Заборавља се да и уз надљудске напоре лекара пацијенти умиру. Гасна гангрена, за коју пише у документацији да ју је дете добило, најтежа је компликација неке ране и она је у вези са прљавштином коју је дете унело у организам када је поломило руку. Отворена рана идеална је за улазак инфекције. Да ли је направљена грешка у поступку лечење, то треба да кажу надлежни.

Али у прелиминарним резултатима здравствене инспекције пише да није поштован протокол и није вођена медицинска документација.

– Јасно ми је шта кажу прелиминарни резултати. Али да сачекамо ипак све. Требало би да се види где је др Бојанић студирао, код кога је полагао испите. То све указује на лош квалитет његовог образовања за време студија и касније усавршавања.

Kо је за то одговоран?

– Медицински факултет! Он има студентску и постдипломску наставу. Пре две године сам био прозван када сам рекао да се испити полажу преко везе и да лекари имају скромније медицинско знање због тога. То ће се решити када се више не буде полагало преко везе и студенти буду анонимно полагали. Да се не зна ко полаже. Ако неко хоће да положи испит, онда и мора да га спреми.

Али имамо случај да Kлинички центар Србије зову „институт за мајку и дете” јер се тамо запошљавају татини и мамини синови и ћерке без обзира на ниво њиховог знања?

– Тачно је. Али то важи за све здравствене установе. Мали Раденко је још једно упозорење у вези са тим.

Да ли ће стручњаци које је министар Златибор Лончар послао по болницама у Србији спречити убудуће смрт због лома руке?
– То је начин да се уозбиље лекари и да им се стави до знања да су они одговорни за живот и лечење пацијената. Тај надзор није ништа ново. Само што се не ради тако често. Мислим да је то добра идеја и да ће дати добре резултате.

Да ли је тачно да лекари воле да пију, као што је то објављено за др Бојанића, који је лечио малог Раденка?

– Сигурно да то није масовна појава, нити је то нормално. Знам да у пракси, када је неко славље у питању, да се донесу колачи, сокови, али не и алкохол. Ако се појавило неко пиће, ту је било вино. Али стварно буде литар на нас 20. А има и доктора у чијим канцеларијама је од раног јутра пуно дуванског дима и алкохола. Али су они у мањини.

Да ли је смрт малог Раденка преломни тренутак у српском здравству да се кончано тргне из летаргије?

– Ја бих то волео. Да не буде само као у оној пословици „Свако чудо за три дана”. Неопходна је свакодневна контрола рада лекара и медицинских сестара у свакој болници. Свака грешка морала би да се санкционише и да се то објави у медијима. Онда ће се и свест у главама лекара променити.

Просек 10, а не зна ништа!

Били сте и на испитима на Медицинском факултету. Шта вам је остало у сећању?

– Ово никада нећу заборавити: пре 10 година био сам у комисији на завршном испиту ургентне медицине. Било је 90 питања која су се односила на хитна стања, а које сваки лекар мора да зна. Било је 22 студента, а међу њима двоје са просеком 10. Само их је двоје положило, а они са највишим просеком су пали.
Kод лекара идите са добром везом

Да ли треба да тражимо везу кад идемо у болницу?

– Питајте сваку сестру о томе. Наравно да се више пажње указује пацијенту који је дошао преко везе. Добија љубазност, пажњу и све остало. Али људи не разумеју да чак ни то не може да утиче на исход лечења.

Ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*