Проф. др Миомир Кораћ : Римске ископине у Србији привукле би 300.000 туриста

0

Директор археолошког института САНУ, о томе како наука и богато културно-историјско наслеђе у нашој земљи могу привући домаће и стране посетиоце и донети профит. Виминацијум пример за развој археолошког туризма

ДОЛАЗАК 1.000 научника из целог света на Лимес конгрес, који ће се одржати на Виминацијуму у августу 2018, потврда је његовог научног значаја али и туристичког потенцијала. Иако је откривање престонице римске провинције Горње Мезије још на почетку, њу обиђе и до 3.000 туриста дневно, а доња годишња граница посећености је подигнута на 60.000 посетилаца.

Археолошки пројекат „Виминацијум“ одмакао је далеко од скромног почетка пре нешто више од деценије, кад су се на месту данашњег научноистраживачког и туристичког центра тад налазили само шатори археолога међу зеленим кукурузима.

Нажалост, Виминацијум је усамљени светао пример како наука и баштина могу да буду презентоване занимљиво и профитабилно.

Иако је Србија „земља с вишком историје“, пребогата археолошким благом, оно се најчешће одмах после кратких истраживања поново закопава. Уобичајени изговор институција задужених за презентацију баштине јесте да за то нема новца. Додуше, неки изузетни локалитети су откривени и конзервирани, али се не популаришу, а туристичка инфраструктура им је никаква, па их нико и не посећује.

– ДРЖАВА на примеру Виминацијума уочава успех археолошког туризма, али је проблем што презентацију баштине не дефинише као стратешки национални интерес. За ту кључну почетну одлуку није потребан новац. Само спознаја да је презентација баштине у најмању руку једнако важно као рекламирање бања и планинских центара. Јер прва ствар с којом се среће посетилац неке земље јесте њена баштина која је осликава пред светом – каже директор Археолошког института САНУ, проф. др Миомир Кораћ, који од почетка руководи пројектом „Виминацијум“.

Он наглашава да овај локалитет није једини који може да привуче туристе.

– Постоји неколико археолошко-туристичких рута које, ако се уреде, могу да привуку 300.000 страних посетилаца у Србију. Они би се на њима задржавали од седам до 10 дана. Тренутно је наша најпопуларнија туристичка дестинација Београд, у коме се гости задрже до два дана. Презентација баштине кроз археолошке руте даје прилику држави да дође до великих средстава – истиче др Кораћ.

ГЛАВНИ бренд Србије за привлачење страних туриста, по његовом мишљењу, јесте баштина из доба Римског царства, јер се на нашем простору налазе добро очувани остаци великих градова и палата у којима је рођено 17 владара светске империје.

* Фото: Борис Субашић

– Римски период је неутралан, а свима познат туристички бренд. Због мноштва литературе, филмова и серија, чији се број непрестано увећава, Рим не губи популарност. То је већ припремљен терен за туристе, а у овом тренутку имамо неколико спремних и уређених тачака на нашој „римској царској рути“: Сирмијум, Виминацијум, Феликс Ромулијану, Медијану – каже др Кораћ.

Он додаје да српска наука и презентација баштине не треба да се баве само Римским царством, нити да буду усмерене само ка странцима. Он признаје да су управо бирократска затвореност према јавности и сукоби научних сујета створили широк простор који су заузели шарлатани и манипулатори.

– Научници су подбацили у односу према јавности, због одбојности да научна сазнања на најприхватљивији начин учине доступним јавности. То значи да морате да уложите додатни напор и изађете из кабинетских оквира, да се појављујете у медијима, да пишете популарне публикације, да едукујете становништво. Ако то не смета великим именима светске науке, зашто би то нама био проблем – сматра др Кораћ.

* Фото: Зоран Јовановић

ОН потврђује да су споменике српске националне баштине већ почели да присвајају суседни народи, али да је на нама велика одговорност јер је нисмо заштитили на прави начин.

– Најбољи начин заштите баштине је њено откривање и презентација јавности. То не може да уради нико осим нас. Хрватска је, на пример, као државни пројект снимила серијал „Хрватски краљеви“, који је већ неколико пута емитован на глобалном Хистори ченелу. Зашто ми још нисмо снимили серијал о својим владарима? С данашњом технологијом није скупо снимити материјал који ће гледаоца подстаћи да оде и види Стари Рас, Сопоћане и друге српске споменике. Кад едукујете људе на тај начин, онда ће они имати потребу да шире знање и на још дубљу прошлост, Рим и праисторију – закључује др Кораћ.

КАКО ТО РАДЕ ИТАЛИЈАНИ

СРБИЈА није свесна културног наслеђа које поседује, па га и не приказује на прави начин, упозорава др Миомир Кораћ:

– Не схвата се да културно наслеђе има другу димензију коју су Италијани одлично препознали. Код њих је презентација баштине директно под надлежношћу министарства туризма јер је то природна и нормална веза. Стручњаци и научници који брину о неком локалитету морају да направе производ који ће презентовати и изаћи с њим на тржиште.

 

 

Вечерње новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*