Prof. dr Miroslav LJ. Đorđević: U Srbiji se niko nije pokajao zbog operacije promene pola

Od kada je u januaru 2014. donet propis da RFZO pokriva dve trećine troškova promene pola, obavljeno je 26 takvih intervencija, a prosečna starost osoba koje se odluče za takvu „tranziciju” se sa 44 spustila na 23 godine

0

Koje etičke dileme prate promenu pola, juče je na tribini Centra za bioetičke studije u Beogradu objasnio prof. dr Miroslav LJ. Đorđević, urolog Dečje univerzitetske klinike i svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine.

On je na tribini Centra za bioetičke studije predstavio hirurške modalitete lečenja promene pola, ali je osvetlio i mnoge dileme i moralna pitanja koje se neminovno javljaju kada neko želi da promeni pol u kojem je rođen.

Dr Đorđević je podsetio da je Srbija među prvim državama u regionu prihvatila da preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokriva dve trećine troškova intervncije promene pola. Od januara 2014. godine, od kada je takav propis počeo da važi, 26 osoba je promenilo pol o trošku države. Od tog broja, više je bilo ženskih osoba koje su pol promenile u muški.

– Transrodnost je stanje rodne neusklađenosti: osoba se rađa kao pripadnik jednog pola, ali ne prihvata izgled svog tela i genitalija. Ako im se ne pomogne, njihovi životi se mogu tragično završiti. Time što im medicina pomaže u tranziciji u željeni pol, preveniraju se teška psihijatrijska stanja, pa čak i samoubistva – objasnio je dr Đorđević, koji je povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije upravo dobio priznanje „Duga”, koje dodeljuje Gej strejt alijansa.

Poruka ovog lekara porodicama koje primete da njihovo dete pokazuje promene u polnom ponašanju jeste da ne oklevaju i da potraže stručnu pomoć. Takvi znaci mogu da budu način oblačenja, ili kada dečak o sebi govori u ženskom rodu i obrnuto.

Kako ističe, pre 20 godina u Srbiji ovo je bila tabu tema, a sada se Beogradskom centru za urogenitalne promene pola neretko javljaju i roditelji dece uzrasta šest ili sedam godina, jer su prepoznali problem.

Kajanje je takođe važan etički aspekt ove specijalnosti, pa je dr Đorđević još jednom ukazao da važnost dobre procene ko su kandidati za promenu pola, da bi se sprečilo da neka osoba prođe kroz teške pripreme i operacije, a onda želi da se vrati u pol u kojem je rođena. – Na sreću, među pacijentima u Srbiji nismo imali slučaj osobe koja se pokajala, ali je naš tim predstavio u svetu studiju sedam pacijenata, stranaca koji su se pokajali. Posle pogrešnog lečenja u inostranstvu, naš tim u Srbiji hirurški ih je vratio u njihov prvobitni pol – objasnio je dr Đorđević.

Žena sa presađenom matericom čeka vantelesnu oplodnju
Profesor dr Miroslav LJ. Đorđević je sa dr Milanom Milenkovićem i lekarima iz Geteborga 26. marta na Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj obavio prvu transplantaciju materice kod jednojajčanih bliznakinja. Ističe da je zadovoljan kako se stvari odvijaju posle ove jedinstvene intervencije. Kod bliznakinje koja je dobila matericu od svoje sestre uspostavio se redovni menstrualni ciklus. Planirano je da se u septembru obavi vantelesna oplodnja, uz pomoć ranije zamrznutih embriona, otkriva dr Đorđević.
Olivera POPOVIĆ, POLITIKA

POSTAVI ODGOVOR

*