Програм на националном нивоу: Kако се Исланд решио тинејџерске наркоманије

0

На Исланду, број тинејџера који пију, пуше и дрогирају се драстично је опао у последњих 20 година, за шта је заслужан опсежан национални програм. Зашто друге државе не следе њихов пример?

Пре двадесет година, млади Исланђани били су највећи конзументи алкохола у Европи, а данас је сасвим супротно: проценат особа старих 15 и 16 година које пију пао је са 42 посто, колико их је било 1998. године, на пет посто 2016. Број тинејџера који користе марихуану смањио се са 17 на седам, пушача са 23 на само три процента, а време које млади проводе дружећи се са родитељима се удвостручило.

Овакав успех постигнут је не само радикалним и научним приступом, заснованом на чињеницама, већ и ослањањем на оно што би се могло назвати здравим разумом. „То је најинтензивнија и најдубља студија о стресу у животу тинејџера са којом сам се срео. Заиста сам импресиониран њеним успехом“, каже амерички психолог Харви Милкман, стручњак за проблеме зависности.

Према писању дигиталног магазина Мосаиц Сциенце, све је почело 1991. године, када је професор Милкман дошао у Рејкјавик да одржи предавање о овисности. Милкман је на Државном универзитету у Денверу истраживао зашто неки људи који пробају опијате настављају да их користе и дошао до закључка да је у питању зависност од промене хемије у мозгу.

„Људи могу да се навуку на пиће, кола, новац, секс, калорије, кокаин. Идеја о бихејвиоралној зависности постала је наш заштитни знак“, каже Милкман.
Ова идеја родила је нову: онима који желе да измене своју свест треба пружити могућност да се „напајају“ таквом хемијом у мозгу која не укључује дроге и њихове опасне последице.

Милкман је у Америци већ покренуо Пројекат самооткривање, који је тинејџерима нудио алтернативу дрогама и криминалу. Убрзо пошто је дошао на Исланд да одржи предавања, постао је консултант у првом резиденцијалном центру за одвикавање од дроге за тинејџере у земљи са 330.000 становника.

Анонимне анкете које су редовно спровођене у школама међу ђацима старим између 14 и 16 година показале су да 25 посто младих испитаника пуши, а 40 посто њих се напило у последњих месец дана. Лекари су приметили да адикције нема међу децом која проводе доста времена са родитељима, баве се спортом три до четири пута недељно, пријатно им је у школи и не излазе касно увече. Млади су већ учили о злоупотреби супстанци и превенцији, али то није пуно помогло. Дакле, био је потребан нови приступ.

УДРУЖЕНИ ОKО НАЦИОНАЛНОГ ПЛАНА

За покушај да се нешто уради по овом питању био је заинтересован и градоначелник Рејкјавика, као и већина родтеља. У сарадњи лекара, наставника, породица и локалне заједнице донесен је нови национални план „Млади на Исланду“.

Најпре су промењени закони: малолетна лица више нису могла да купе цигарете, а млађи од 20 година ни алкохолна пића. Рекламирање ових проузвода је забрањено. Појачани су контакти између родитеља и школа преко родитељских организација које су, по закону, сада морале да постоје у свакој школи. Родитељима је сугерисано да је битан и „квантитет“ времена које проводе са децом, а не само „квалитет“: требало је да разговарају о проблемима, знају са ким им се се деца друже и потруде се да их увече задрже код куће. Донесен је и закон да особе старе између 13 и 16 година не смеју да буду на улици зими после 10 увече, а лети после поноћи. Тај закон је и данас на снази.
Родитељска организација „Дом и школа“ понудила је родитељима да потпишу уговоре којима се обавезују да неће пуштати децу на забаве на којима нема надзора, нити куповати алкохол малолетницима. Тиме је јачан родитељски ауторитет, а било је и теже вадити се да „то раде и други“, кажу из организације.

Држава је, са своје стране, повећала улагања у спорт, музику, уметност, плес и разне друге активности. Сиромашније породице добијале су финансијску помоћ како би могле да држе корак у овим програмима.

Сваке године спровођене су нове анкете међу ђацима, тако да су истраживачи увек располагали свежим подацима: скок фактора заштите, пад фактора ризика и смањење злоупотребе супстанци потврђивали су да је план успео.

ОД РУМУНИЈЕ ДО ГВИНЕЈЕ-БИСАО

Програм је осмишљен тако да се спроводи на локалном нивоу, а не да га воде националне владе. До данас је 35 градова у 17 држава, од Румуније до Гвинеје-Бисао, испробало исландски модел, уз локалне модификације. Деца у школама широм света испуњавају анонимне упитнике, а стручњаци на Исланду их анализирају и предлажу програм. Није свуда исто: у једном граду „на Балтичком мору“, рецимо, баш је бављење спортом представљало ризик, јер су спортске клубове држали бивши војници склони анаболицима, пићу и цигаретама. Најбољи резултати забележени су у Kаунасу у Литванији: за осам до десет година година, број тинејџера који пију смањен је за четвртину, а пушача и деце умешане у криминал за по 30 посто. У Букурешту је опао и број самоубистава младих.

ОД ПОЛИЦИЈСKОГ ЧАСА ДО ЕВРОПСKОГ ПРВЕНСТВА

Ипак, до сада нигде нису забележени исти резултати као на Исланду, а Милкман сматра да је то зато што се не могу „преписати генерички модели за сваку заједницу, јер немају све исте ресурсе“. Најбитније је користити оно што већ постоји: „Морате се ослањати на ресурсе своје заједнице“, објашњава амерички психолог.

Ниједна држава није спровела ни промене истих размера као Исланд. Упитан да ли је још негде уведен закон да деца увече остају код куће, Милкманов сарадник и колега Јон Сигфусон се само насмешио: „Чак се и Швеђани смеју и кажу да имамо полицијски час за децу.“

Битан је и однос грађана и државе, односно колико људи желе да се држава меша у живот њихове деце. На Исланду је овај однос такав да је допустио ефикасан национални програм за заштиту младих, али је питање да ли ће и друге државе закључити да овакав исход вреди више него што кошта.

Могуће да је програм Исланду донео и једну „додатну вредност“: у последњих 20 година све више младих се бави спортом, нарочито фудбалом, па је можда баш то резултирало одличном игром Исланђана на прошлогодишњем Европском првенству, када су победили Енглезе са 2:1 и послали их кући.

 

 

 

MosaicScience

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*