Прохибиција: Једна одлука владе Америке усмртила хиљаде грађана!

0

Kако прохибиција не само да није смањила потрошњу алкохола, већ је и повећала, власти САД су се одлучиле на драстичну меру

У јануару 1920. године америчка влада је одлучила да забрани производњу, транспорт и продају алкохолних пића. Једини су изузеци направљени за кориштење у медицинске и религијске сврхе. Мотиви иза прохибиције били су моралне и здравствене природе, али уместо да се њом потпуно елиминише или барем смањи конзумација алкохола, владина је одлука имала контраефект.

У време прохибиције конзумација алкохола порасла је на једну од највиших нивоа у америчкој историји. Илегална је производња бујала и додатно оснажила организовани криминал и бројне банде претворила у права мала царства. Гангстери попут Ал Kапонеа у време прохибиције су могли само задовољно трљати дланове. То је пак довело и до бројних крвопролића, како између разних банди које су производиле и дистрибуирале илегална пића, тако и у сукобима тих истих банди са снагама закона.

Ствари су, укратко речено, поприлично измицале контроли, а онда је крајем 1926. метафорички све отишло – дођавола. На Бадњак те године улице Њујорка биле су украшене бројним свјетлима и украсима. Улице су испуниле породице у заједничкој радости ишчекивања Божића. А онда је у болницу Белвју ушетао растројени мушкарац који је тврдио да га Деда Мраз прогони бејзболском палицом.  Пре него што је особље схватило што је заправо човјеку који је халуцинирао, он је умро. Те исте ноћи у болницу је у сличном стању ушетало још 60 људи. Осморо их је умрло. Kроз следећа два дана забележена су још 23 смртна случаја узрокована – алкохолом.

Лекари су били навикнути на свакодневне призоре алкохолног тровања јер је илегално произведен алкохол најчешће био ужасног квалитета. Али ово, ово је било нешто потпуно друго, пише Слате.цом. Покренута је велика истрага чији ће резултати по њеном завршетку шокирати и истражитеље, али и целу нацију.  Фрустрирани чињеницом да је по увођењу прохибиције конзумација алкохола чак и порасла, владини службеници су се одлучили на екстремне мере у пуном смислу те речи.

Они су наиме наредили да се почне тровати легално произведени индустријски алкохол (који се користио у производњи лакова, медицинских препарата и горива) који су често крали илегални произвођачи и прерађивали за препродају и конзумацију. Према владиним проценама, крајем 20-их година је украдено више од 227 милиоа литара – годишње.

Прохибиција је завршила 1933. године, а дотад је национални програм тровања индустријског алкохола, показују бројке, убио барем десет хиљада америчких грађана. Иако је данас углавом заборављен, такозвани ‘Хемијски рат прохибиције’ остаје један од најнеобичнијих и најсмртоноснијих одлука у историји америчког законодавства.

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*