Prohibicija: Jedna odluka vlade Amerike usmrtila hiljade građana!

0

Kako prohibicija ne samo da nije smanjila potrošnju alkohola, već je i povećala, vlasti SAD su se odlučile na drastičnu meru

U januaru 1920. godine američka vlada je odlučila da zabrani proizvodnju, transport i prodaju alkoholnih pića. Jedini su izuzeci napravljeni za korištenje u medicinske i religijske svrhe. Motivi iza prohibicije bili su moralne i zdravstvene prirode, ali umesto da se njom potpuno eliminiše ili barem smanji konzumacija alkohola, vladina je odluka imala kontraefekt.

U vreme prohibicije konzumacija alkohola porasla je na jednu od najviših nivoa u američkoj istoriji. Ilegalna je proizvodnja bujala i dodatno osnažila organizovani kriminal i brojne bande pretvorila u prava mala carstva. Gangsteri poput Al Kaponea u vreme prohibicije su mogli samo zadovoljno trljati dlanove. To je pak dovelo i do brojnih krvoprolića, kako između raznih bandi koje su proizvodile i distribuirale ilegalna pića, tako i u sukobima tih istih bandi sa snagama zakona.

Stvari su, ukratko rečeno, poprilično izmicale kontroli, a onda je krajem 1926. metaforički sve otišlo – dođavola. Na Badnjak te godine ulice Njujorka bile su ukrašene brojnim svjetlima i ukrasima. Ulice su ispunile porodice u zajedničkoj radosti iščekivanja Božića. A onda je u bolnicu Belvju ušetao rastrojeni muškarac koji je tvrdio da ga Deda Mraz progoni bejzbolskom palicom.  Pre nego što je osoblje shvatilo što je zapravo čovjeku koji je halucinirao, on je umro. Te iste noći u bolnicu je u sličnom stanju ušetalo još 60 ljudi. Osmoro ih je umrlo. Kroz sledeća dva dana zabeležena su još 23 smrtna slučaja uzrokovana – alkoholom.

Lekari su bili naviknuti na svakodnevne prizore alkoholnog trovanja jer je ilegalno proizveden alkohol najčešće bio užasnog kvaliteta. Ali ovo, ovo je bilo nešto potpuno drugo, piše Slate.com. Pokrenuta je velika istraga čiji će rezultati po njenom završetku šokirati i istražitelje, ali i celu naciju.  Frustrirani činjenicom da je po uvođenju prohibicije konzumacija alkohola čak i porasla, vladini službenici su se odlučili na ekstremne mere u punom smislu te reči.

Oni su naime naredili da se počne trovati legalno proizvedeni industrijski alkohol (koji se koristio u proizvodnji lakova, medicinskih preparata i goriva) koji su često krali ilegalni proizvođači i prerađivali za preprodaju i konzumaciju. Prema vladinim procenama, krajem 20-ih godina je ukradeno više od 227 milioa litara – godišnje.

Prohibicija je završila 1933. godine, a dotad je nacionalni program trovanja industrijskog alkohola, pokazuju brojke, ubio barem deset hiljada američkih građana. Iako je danas uglavom zaboravljen, takozvani ‘Hemijski rat prohibicije’ ostaje jedan od najneobičnijih i najsmrtonosnijih odluka u istoriji američkog zakonodavstva.

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

*