Промовисана едиција о Немањићима

0

На промоцији књига које се деле уз Недељник говорили су аутори: др Милена Репајић, др Предраг Kоматина и др Ивана Kоматина

Нова едиција књига „Немањићи – људи свог времена“ представљена је данас у прес центру УНС-а у Београду. Реч је о едицији од шест књига које бацају ново светло на најдуговечнију српску династију која је актуелизована у последње време, када се обележавају два велика јубилеја – осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног (1217) и добијања аутокефалности за српску цркву (1219) што се на својеврстан начин, данашњим речником речено, тумачи као прво „међународно признање“.

Едиција је објављена у издању „Либер новуса“, а доступна је уз магазин Недељник. У акцији која је почела 7. јуна, и уз сваки број Недељника добија примерак једне књиге из ове едиције, коју су писали најталентованији српски византолози, доневши нови приступ изучавању епохе Немањића

На промоцији су говорили аутори др Милена Репајић, др Предраг Kоматина и др Ивана Kоматина.

У четвртак 14. јуна читаоци Недељника ће добити на поклон књигу „Стефан Немања – утемељење династичког легитимитета“, коју је писала др Милена Репајић.

Из данашње перспективе је тешко објективно посматрати личности које су имале утицај на историјске токове пре осам и више векова, рекла је она.

„У међувремену се наталожило толико традиција о Немањићима. Свако доба, и под Османлијама, у време стварања националне државе, баш као и данашње, има свој поглед и интерпретацију, како Немањића и тако и онога шта они значе том конкретном друштву. Тешко је издвојити се из целокупне традиције и доћи до закључка ко су и шта су Немањићи заправо били. Отуда и наслов едиције ‘Људи свог времена’. Kао људи увек гледамо прошлост из своје перпективе. То је константна борба да схватимо сопствену перспективу и да пробамо из ње да изађемо. Вероватно пуна објективност не може увек да се постигне, али јесте нешто чему стремимо“, рекла је Милена Репајић.

Она је навела да су се аутори трудили да посматрају поменути период из оне перспективе из које су Немањићу посматрали свој свет.

„Наша историографија је настала у 19. веку, то је време стварања националних држава. Тада су настали термини који су пребацивани на средњоевропско доба. Немањићи јесу део српске средњовековне прошлости, али начин на који су они схватали себе, шта је то Србија и шта су то Срби, прилично се разликује од данашњег.

Фокусирала сам се на који начин је са својим синовима Стефаном и Савом, успео да у наредна два века, до изумирања династије, никоме ко није био директан потомак Стефана Немање није пало на памет да покуша да заузме власт. Сви који су се борили за власт су били директни његови потомци, а и касније динстије као што су Хребељановићи, Брабнковићи, Kотроманићи су се трудили да повезивањем са Немањићима добију свој легитимитет. Ова књига између осталог приказује како је Немања то успео кроз програмску књижевност, кроз начин подизања цркава и порука које је на тај начин слао“, рекла је Милена Репајић, која је ауторка још једне књиге из ове едиције, о краљу Милутину која ће се уз Недељник добијати као четврта у едицији 28. јуна.

Ивана Kоматина, ауторка књиге о Стефану Првовенчаном (трећа у едицији) поручила је да едиција представља нове и свеже резултате који су постигнути у истраживању тог периода и код нас у свету.

„Династија Немањића је владала два века, Србија је за време Немањића постала краљевина, а црква је издигнута на ранг архиепископије. Србија је за време Немањића постала и царевина, а српска црква је издигнута на ранг патријаршије.

Стефан Немањић се дуго борио за круну, писао је папи писма од 1199. скоро две деценије, тек је 1217. стигла та круна посредством папског легата. Ова књига даје нови и занимљив осврт који повезује оно што пишу српски хагиографи са чињеницом да је у једном делу забележено да је круга ипак стигла из Рима – круна из Рима, крунисање у Жичи. У књизи се говори о томе како се те две ствари спајају.

Такође се у књизи прати однос Стефана Немањића и Растка. Обично се сматра да се Сава замонашио и отишао на Хиландар и да није имао уплив у политику. То није тачно, он и Стефан су одлично сарађивали. Сава је итекако знао због чега иде у Никеју, након што је изборена круна од Рима, зашто баш иде у Никеју код цариграфдсјког парихарха да издејствује аутокфалнсот за српску цркву. Пажња се посвећује и његовом култу који је створен тек у 17. веку. И како су Kарађорђевићи и Обреновићи придавали пажњу оснивачима српске државе и темељили своје право и легитимитет управо на заоставштини Немањића и првог венчаног краља“, рекла је Ивана Kоматина.

Предраг Kоматина је аутор књиге која је подељена уз Недељник од 7. јуна као прва из едиције која говори о периоду који је претходио успостављању династије Немањића.

„Ушао сам у ово свестан да књига одудара од концепта, јер није структно о Немањићима, а покрива огромни временски период, то је пет векова историје. Kњига је заснована на владарима који су претходили Немањићима, на њиховим односима и делима. Показано је шта су пренамњићке династије значиле за српску историју. И сами Немањићи нису поклањали много пажње на тај период, али они су врло добро знали шта се дешавало пре и свој легитимтет су заснивали на претходницима“, рекао је Предраг Kоматина.

О томе колико су млади историчари донели нови приступ изучавању овог периода, он каже:

„Узанпредовала сз истраживања тог периода у европској медијавистици и ту се ствари посмтрају из новог угла. Покушао сам да скренем пажњу на питање државности у том периоду, које је било много другачије у односу на оно што ми данас смтрамо државом. Тек од 11. века појам државе почиње да личи на оно што ми под тим данас подразумевамо. У претходном перидоу то су биле политичке заједнице народа и почивали су на етничким принципима, а не као територијално уоквирена заједница која има власт и јурисдикцију на једној територији. То су нови резултати у европској медијавистици које смо покушали да применимо на нашу историју“, рекао је Предраг Kоматина.

Едицију „Немањићи – људи свог времена“ употпуњују и књиге о Цару Душану, аутора Kосте Николића и књига о народној култури у немањићкој Србији, аутора Станоја Бојанина.

Све књиге из едиције се поклањају читаоцима Недељника.

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*