Proslavljen praznik sv.Justina Đelijskoga u manastiru Ćelije

0

Ava Justin je svetitelj sabornosti

– Praznik Prepodobnog Justina Ćelijskog, u kalendaru svetih označen istog dana (14/1. jun) kad i ranohrišćanskog mu imenjaka Svetog Justina filozofa i mučenika, svečano je proslavljen u manastiru Ćelije, čiji je duhovnik Ava Justin bio više od tri decenije. Svetu Arhijerejsku Liturgiju služili su Preosvećeni Episkopi raško – prizrenski Teodosije, umirovljeni Georgije (Đokić) i Atanasije (Jevtić), valjevski Milutin i novoizabrani Episkop Mitropolije australijsko – novozelandske, arhimandrit Siluan (Mrakić), uz sasluživanje brojnog sveštenstva i sveštenomonaštva, kao i pojanje ćelijskih sestara i Srpskog hora „Sveti Serafim Sarovski“ iz Zrenjanina. Liturgijsko sabranje produženo je Svetojustinovskom akademijom – bogoslovskim kazivanjem i umetničkim stvaralaštvom u čast novoprojavljenog svetitelja Srpske Crkve.

Sveti Ava Justin bio je vaseljenski učitelj Pravoslavlja. Naučnik, molitvenik i stradalnik za Hrista Gospoda, sa Kojim je bio tokom celog zemnog veka. Velika je milost Božja na nama, kada nam je u malenom Leliću darovao duhovne divove poput njega i Svetog Vladike Nikolaja. Danas nas kraj moštiju sabiraju. Nas zavičajce i bogočežnjive duše iz celog sveta. Radost je to, ali i obaveza velika, besedio je na Svetoj Liturgiji jedan od Avinih učenika umirovljeni Episkop dr Atanasije (Jevtić).

Da je Ava Justin za života bio svet, spoznali su svi koji su mu bili blizu.

– Posle pogreba Oca Justina, bio sam poslat u Aleksandriju. Šetao sam četrdeset dana pustinjom, ronio suze i molio se za njega. Nakon četrdeset dana, počeo sam da se molim Njemu. On je jevanđeljska radost! Molite mu se i vi i čitajte njegova dela. Mnoga su se čuda kraj kivota Ave Justina dešavala – rekao je Episkop Atanasije i pozvao učesnike sabranja da uznose molitve za opstanak srpskog naroda na svetoj mučeničkoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji. Uskoro će, najavio je Episkop Atanasije, u Diptih svetih SPC biti upisani i sveštenomučenici kosovski Patrijarh Jovan Kantul (svirepo umoren od Turaka 1614. god.) i njegov naslednik na pećkom tronu Pajsije Janjevac (otkrio mošti Svetog Uroša Nejakog i podigao mu manastir u Nerodimlju), kao i novomučenik Otac Hariton (Lukić), žrtva savremene kosovske tragedije, koga su 1999. mučki ubili šiptarski teroristi.

Sa raspetog Kosmeta, u svetinju na obali Gradca, da Avu Justina proslavi došao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop raško – prizrenski G. Teodosije (Šibalić). Ćelijski bogomudrac imao je Bogočoveka Hrista za merilo svega. Učio nas je da nam teologija bude u podvigu. Jer, pisao je Sveti Maksim Ispovednik, „teologija bez podviga je demonska“, deo je slavoslovlja Vladike Teodosija.

– Otac Justin je suzama osvetio ovo mesto. U dubokom smirenju vapio je Gospodu i molio za rod srpski, pravoslavni… Uvek je imao Hrista ispred sebe i vojevao za Njega. Nauka Oca Justina je nauka Svetog Jevanđelja. Sav život bio mu je Sveta Liturgija. Gospod ga je oblagodatio da i na zemlji i na nebu bude proslavljen. Neka i nas njegovim svetim molitvama oblagodati i daruje nam mudrosti i snage da, ovde živeći, mislimo na budući, lepši život koji nam je Gospod pripremio – poručio je Episkop raško – prizrenski G. Teodosije, čestitajući slavu u Gospodu bratu Episkopu valjevskom G. Milutinu, igumaniji ćelijskoj mati Glikeriji i sestrinstvu, kao i svima koju su deo molitvenog slavlja.

Za današnji lep, umereno topao dan dugujemo blagodarje Gospodu, kao i za sve što nam na zemlji daje, dok ove sate pretvaramo u večnost u lepoj ćelijskoj dolini. Dolini, u kojoj je Ava Justin posmatrao svet i pisao u slavu Božju. Mi smo danas postali ljudi večnosti, poručio je Vladika Milutin, otvarajući Svetojustinovsku akademiju. Uz Gospoda, valja nam zablagodariti mati igumaniji Glikeriji i sestrama, čija nam je mudrost i dobrota sve omogućila, kao i Upravi za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama, koja je obezbedila sredstva za izgradnju sobrašice pod kojom je služena Sveta Liturgija i priređena akademija, istakao je Vladika Milutin.

Imamo veliku čast da proslavimo retkog među svetima, koji je bio u molitvenoj družbi sa svetima, sa njima hodio, ljubio svaku tvar i svakog čoveka. Bog je prizvao ceo svet preko čoveka za sveti i večni život. Ovom kraju Gospod je darovao svetitelja, bogoslova koji govori u ime Logosa iz male ćelijske crkve istinu da je „čovek hram Božji, koji može da smesti u srce ono nesmestivo – božansku Trojicu“. Bogoslovlje Oca Justina je himna o Bogu, koji je postao čovek i prizvao sve nas da postanemno bogoljudi. Jer, sve potencije čoveka odgonetavaju se u tajni Bogočoveka Hrista, deo je besede u čast Ave Justina arhimandrita mr Siluana, novoizabranog Episkopa australijsko – novozelandskog, koji se tokom svog bogoslovskog usavršavanja naročito bavio bogoslovljem izvrsnog dogmatičara.

„Deca nas opravdavaju pred Gospodom. Deca i cveće“, govorio je Ava Justin. U duhu ove maksime, svoje mesto u programu našli su najmlađi: vokalne umetnice sestre Teodora i Anastasija Rafailović, frulaši Marija Obradović i Marko Radosavljević i članovi Kulturno – umetničkog društva „Đerdan“. Pevalo se, sviralo i igralo u Avinu čast…

Božja ruka bila je štedra i milostiva u mnogim krajevima, ali nigde kao ovde. Pored obilja prirodnih lepota, darivane su nam svetinje i svetitelji, koji u Lelić i Ćelije kao magnetna sila privlače ljude iz celog sveta, rekao je protođakon dr Ljubomir Ranković. Mnoge ljude, kada dođu ovde, impresionira lepota krajolika, konaka, crkve… Ali, smatra protođakon Ranković, lepši od svega je monaški život sestara ove obitelji.

– Često sam dolazio ovde sa počivšim Vladikom Jovanom i slušao o ženskom monaštvu. Da li će iko ikada opisati tu dramu mlade devojke, koja sve ostavi i žrtvuje, te odluči da ceo život služi Hristu Gospodu? Da li će iko opisati dramu igumanija , koje se staraju o tim devojkama? Ovde je mati Glikerija imala zadatak da preživi sve drame 44 sestara. Svoju sestru i roditelje privodila je Hristu. Preživela je i dramu Pashe oca Justina, prelazak njegov iz vidljivog u nevidljivi svet. Bdela nad njegovom posteljom, čitajući psalme i molitve – govorio je o ulozi ženskog monaštva u našoj istoriji protođakon dr Ljubomir Ranković.

Đakon Nenad Ilić, autor filmova o Svetom Vladiki Nikolaju i Avi Justinu, potpisuje i „slikovno žitije“ ćelijskog duhovnika, fotomonografiju koja sadrži prizore iz njegovog života od ranih dana, preko trodecenijske službe u Ćelijama pa sve do prestavljenja Gospodu. Album kakav bi svako za sebe poželeo da ima…

– Pišući čuvena „Žitija svetih“, Ava Justin stvorio je svoje. Prilikom rada na filmu o njemu, poredio sam ta žitija sa starim i shvatio da ona nisu istorijski zapis već „otrgnuto od eshatona“… Napravili smo album koji inspiriše sve nas, zbirku fotografija iz običnog života. Jer, najvažnije je ne dopustiti tu sablažnjivu misao da su svetitelji dar nekog prošlog doba. Ta ideja je otrov za Crkvu… Vidimo Avu Justina sa porodicom, u školi, sa ćelijskim sestrama… To ukazuje da je svetitelj biće sabornosti! Sabornosti, u kojoj živi ljubav, a nema ljubavi bez bližnjeg – zaključio je svoje izlaganje đakon Nenad Ilić.

Program Svetojustinovske akademije završen je nastupom zrenjansinskog hora „Sveti Serafim Sarovski“, guslara Radoslava Purića, te poznatom poemom Oca Justina „Srna u izgubljenom raju“, koju su čitale Vesna Krsmanović i Mila Paramentić. U ulozi voditelja akademije bio je sveštenik Dejan Tripković.

Izvor: http://www.eparhijavaljevska.rs/

POSTAVI ODGOVOR

*