Протојереј Јован Пламенац: Мангупчић из Растока и НАТО

1

Допустили су му да се убрља у приватизацијама државне имовине, шверцу нафте и цигарета и другим транзиционим игрицама као дијете у пијеску. А онда су га сачекали на одвајању Црне Горе од Србије, признавању Косова за државу, сада увођењу Црне Горе у НАТО, и на многим мањим кривинама успут. Буквално, душу су му узели. О образу, поштењу, моралу нема помена; тога у њега већ одавно нема.

Сазидао је кулу свог политичког постојања на развалинама комунизма.

Увелико већински народ у Црној Гори и данас је православни, српског говорног подручја и српског коријена, иако су Титови комунисти расточили српско национално биће у Црној Гори и сурово се обрачунали са Православном црквом.

Срба у Црној Гори 1909. године, дакле прије уједињења у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, потоњу Југославију, било је 94,38 одсто. Након што су Титови комунисти искористили Други свјетски рат да у крајње нерегуларним условима, али уз подршку Енглеске, преузму власт у Југославији, на попису 1948. године у Црној Гори било је 1.78 одсто Срба!

Да ли су то Срби из Црне Горе прогнани као у ратовима на крају прошлог вијека из Хрватске и са Косова и Метохије? Не, над њима није примјењена та врста пресије. Они су, комунистичком алхемијом, претворени у Црногорце. Комунисти су увели правило да нијеси оно што јеси, него си оно гдје живиш, нијеси оно што су ти били отац, ђед… него си оно што напишеш да јеси, што ти Партија каже да си. На попису 1909. године у Црној Гори нико се национално није изјаснио као Црногорац, ама баш ни један једини човјек. А на оном 1948. као Црногорци по националности изјаснило се чак 90,67 одсто житеља Црне Горе! Ето, тако су Срби „нестали“ из Црне Горе.

Milo karikatura NATO 02 Мангупчић из Растока и НАТО

Али, каже наш народ, „гдје је врело и капаће“. И опет ће врети. Није било могуће да идеолошки Црногорци, данас Монтенегрини и слично, затру сјеме аутентичних Црногораца. И оно је поново проклијало.

Зато је режим Мила Ђукановића био присиљен да Црну Гору од Србије одвоји референдумом који је спровео као својеврсно насиље: уцјенама, пријетњама, подмићивањем. А сада, на тај начин створену државу, уводи у НАТО насиљем над већином грађана Црне Горе. Одржавајући се на власти истовјетним насиљем којим је Црну Гору одвојио од Србије, глобалистички интерес Запада спроводи употребом парламентане већине. Дакле, не вољом народа Црне Горе, него насилним изборима остварене парламентарне већине.

Притом се поштапа националним мањинама, које у Црној Гори имају сасвим други интерес од већинског народа. Како његова Демократска партија социјалиста није освојила преко 50 одсто мандата у Скупштини, да би опстала на власти дијели фирме које су још остале у државном власништву као надокнаду за коалициону подршку. Тако дијели и министарства. Крчми државне ресурсе као касапин: теби бут, теби плећка…

И док је, према „Информацији о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе“ из 2011. године, у државној управи, локалној самоуправи и правосуђу, од 13.900 запослених, Срба свега 1.194, дакле 8,5 одсто према око 30 одсто становништва, као посљедица одржавања у животу приватног режима Мила Ђукановића, на подручју Црне Горе утемељује се Велика Албанија, за сада само интензивном куповином земље, станова, запошљавањем у државним органима и предузећима…

У функцији Ђукановићевог опстанка на власти, формалној или неформалној свеједно је, Скупштина Црне Горе је 28. априла 2017. године на Цетињу изгласала улазак Црне Горе у НАТО. Ту одлуку донијело је 46 посланика, од 81 колико их чини Скупштину (већ смо видјели на који начин је та већина издјејствована).
Ових 46 људи одлучило је о судбини преко 600.000 грађана Црне Горе. Режим Мила Ђукановића није допустио грађанима Црне Горе да сами одлуче о својој судбини.

Дио тих 46-торо то је урадило обољевши од синдрома Велике Албаније, дио од синдрома превјере, а већина додворавајући се Босу, који су се код њега убрљали као што је он код својих газда са Запада.

Задњица Мила Ђукановића је већ дуже вријеме на врелој рингли, и та већина крњег црногорског Парламента пува да му је олади. Пувају да им плућа пукну (да не прођу као Свето Маровић), без пувалице, да би се што више примакли његовој задњици, не би ли он примијетио како ревносно пувају.

Некима од тих који пувају-ли-пувају знам ђедове, честите Црногорце, храбре, као они због којих је Црна Гора понијела славу „Српске Спарте“. Али, унучад се уфатила лошег друштва. И сада пувају, све осврћући се да неко не каже да није довољно.

protest cetinje antinato 1 Мангупчић из Растока и НАТО

Историја се понавља:

Скупштина на Цетињу одржана 28. априла 2017. изникла је из „Црногорског сабора“, „Петровданске скупштине“ одржане 12. јула 1941. године, такође на Цетињу, која је Црну Гору увела у „акциону сферу Фашистичке Италије“ (као што је ова сада увела Црну Гору у акциону сферу НАТО-а).

Даље, суђење Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, које је Специјални државни тужилац за заштиту режима Мила Ђукановића Миливоје Катнић „таргетирао“ као организаторе „државног удара“ у дан посљедњих парламентарних избора у Црној Гори, по прототипу је суђења Дражи Михаиловићу 1945. године.

Ми који, као и наши преци Црногорци кроз вјекове, волимо Русију и руски народ, у Црној Гори смо на „Голом отоку2, засад само медијском.

Ето, све је исто, само што Тита и Хитлера нема. У ствари, има – у духу режима Мила Ђукановића и његовом лично. Тито и Хитлер, комунизам и фашизам, једнојајчани су близанци, израсли из истог духа, духа Француске буржоаске револуције.

Још само да Ђукановић замоли НАТО, као оно Тито 1945. Американце и Енглезе, да бомбардује Подгорицу, Пљевља, Беране… То што је НАТО 1999. године бомбардовао Даниловград, Мурино и поубијао дјечицу, очито, није било довољно. Нијесмо добри, нијесмо се довољно изасрали на себе и на своје претке и – треба нас бомбардовати!

Свашта може да падне на памет том мангупчићу из Растока, којем је задњица на врелој рингли.

Да је, барем, Кварташ…

ИН4С

1 КОМЕНТАР

  1. 1909. se niko nije mogao izjasniti kao Crnogorac jer nije ni postojalo nacionalno izjašnjavanje. To bi bar ovaj pop morao znati. Upravo zato i manipuliše pa kaže „.. На попису 1909. године у Црној Гори нико се национално није изјаснио као Црногорац, ама баш ни један једини човјек.“ Da bi zatim izrekao laž („Срба у Црној Гори 1909. године, дакле прије уједињења у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, потоњу Југославију, било је 94,38 одсто.“) jer je, to je makar lako dokazivo jer ni popisi 1921 i 1931. takođe nijesu imali izjašnjavanje po naciji, PRVI POPIS NA TERITORIJI CRNE GORE U KOJEM SU SE GRAĐANI NACIONALNO IZJAŠĐNJAVALI POPIS IZ 1948!!! Što to onda Savo Fatić reče na Podgoričkoj skupštini: „Od danas nijesmo Crnogorci nego Srbi!“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*