Протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић: Вјера у Христа Распетога и Васкрслога и сурогати исте

0

Недавно ми се десило да ме једна парохијанка замоли да покропим водицом постељину њеног сина који треба ваљда, да путује некуд. Одговорио сам јој да постоји молитва за путника, нека дође да му очитамо молитву, нек се припреми за Причешће, те да на тај начин са Христом путује. Нажалост, није дошао.

Размишљам сјутрадан о томе и сјетим се молитве која се чита послије Оче наш, у којој јасно пише: “ ..да ове Свете Тајне буду онима који се причешћују свакоме према његовој потреби, путуј с путницима“ итд. Не једанпут се десило да се од нас свештеника очекује да као неким чаробним штапићем махнемо, кад очитамо молитву и да све дође на своје мјесто. Апостол Павле говори: „Све могу у Христу, који ми моћ даје“, што доводи до јединог исправног закључка да Господ Христос тај који нас освећује, упућује.

У доба ране Цркве, Хришћани су сваки дан почињали са Светом Литургијом,“свако према својој потреби“ , Христом благосиљајући предстојеће послове, путавања и остало, па не видим никакав разлог зашто се то не би и данас чинило. Излазећи са молитвеним требама изван Св. Литургије, изван заједнице, не говоримо ли и о нашој гордости, на крају крајева? Зашто бих крио од мога брата/сестре у Христу да идем на испит, рецимо, кад је много љепше и благословеније да га замолим да и он/она упути своје молитве са цијелом Црквом за мене.

Rezultat slika za Божественная литургияБјежећи од заједништва Цркве, уједно и од заједнице са Христом, пружамо могућност себи да склизнемо и у сасвим супротне воде тзв. побожности, па се неријетко дешава да се иде и код гатара и врачара. Да не говорим о хороскопима и осталим глупостима. Освећује се водица у току Васкршњег Поста и на томе се све завршава, домаћица ће да дода мало освене водице у воду у којој се кувају и фарбају јаја за Васкрс и крај! На Литургији за Васкрс их у добром дијелу нема, о Посту и Причешћу да не причам! И онда свештеници бивају стрпани у исти кош са разним биоенергетичарима, овима што раде са виском, онима који нешто „виде“ итд.

Свака молитва је благословена, да се разумијемо, а, да кажем, најдјелотворнија је учешћем у заједници онога на кога се молитва односи.

Нема у том учествовању у заједници Цркве ничега лошег, иако многи злонамјерни управо то и говоре, да само у великој невољи иде човјек у Цркву. Људи, прошла су, ваљда, та времена незнања и површности.

Тако, народе, Христом Богом благословени кроз сједињењем са Њим у Светом Причешћу, па нека се и причестили неколико дана прије него што ћете започети оно за шта се Богу молите, од Њега, Христа, једино и само од Њега иштите свакоме према његовој потреби.

пише: Протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*