Prve procene: Makron i Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj

0

Nezavisni centristički kandidat Emanuel Makron i kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen,osvojili su po 23 odsto glasova na predsedničkim izborima u Francuskoj, pokazuju prvi nezvanični rezultati koje objavljuje agencija za istraživanje Kantar a prenosi francuska državna televizija. Ukoliko se ovaj trend zadrži do kraja brojanja glasova, oni će se nadmetati u drugom krugu izbora.

Kandidat desnog centra Fransoa Fijon i predstavnik radikalne levice Žan-Lik Melanšon osvojili su po 19 odsto glasova. Prema rezultatima drugih agencija Makron vodi sa oko jedan odsto ispred Le Pen.

Kandidat socijalista Benoit Hamon, koji se za sada nalazi na petom mestu, pozvao je sve preostale kandidate da podrže Makrona u drugom krugu izbora.

I bivši konzervativni francuski premijer Žan-Pjer Rafarin pozvao je “sve demokratske snage” da podrže glasaju za Makrona.

Do sedamnaest sati, kako je saopštilo francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova, glasalo je 69,42 odsto glasača. To je manje nego 2012. godine, kada je odziv u istom satu bio 70,59, navodi se u saopštenju koje je preneo Rojters.

Glasačko mesto Bezansonu, na istoku Francuske, koje je bilo evakuisano nakon što je ispred birališta ostavljeno ukradeno vozilo sa uključenim motorom, ponovo je otvireno, izjavio je Pjer-Anri Brande, francuski ministar unutrašnjih poslova.

Kako se navodi, sumnjivi automobil označen je kao ukraden, a imao je lažne registarske tablice, zbog čega su eksperti za uklanjanje bombi odmah izašli na lice mesta, rečeno je Rojtersu u Ministarstvu.

Izbori se odvijaju i u senci terorističkih napada u toj zemlji gde je na snazi vanredno stanje.

Skoro 47 miliona Francuza bira novog predsednika među jedanaest kandidata. Ishod je neizvestan favoriti su u prvom krugu, prema predizbornim anketama, centrista Emanuel Makron i ekstremna desničarka Marin Le Pen, uz desničara Francosa Fijona i radikalog levičara Lik Melanšona.

Nikola Dipon-Enjan bio je prvi od 11 kandidata koji je izašao na biralište u predgrađu Pariza. Zatim je glasala i kandidatkinja Radničke partije Natali Arto u Pantenu, u Pariskom regionu.

Nezavisni centrista Emanuel Makron je sa suprugom na biralište izašao u priobalnom gradu Le Tuke na severu Francuske.

Istovremno, predsednik Francuske Fransoa Oland, koji je odlučio da se ne kandiduje za drugi mandat, glasao je u Tilu, u jugozapadnom departmanu Korez.

Izborne nedoumice

Nepoznanica su neopredeljeni glasači, koji kako se navodi u predizbornim procenama medija, procenjuje čine skoro četvrtinu biračkog tela. Politički posmatrači kažu da je teroristički napad od 20. aprila u centru Pariza mogao da dovede do toga da se deo neopredeljenih odluči za krajnju desnicu.

Marin Le Pen, koju su kritičari optužili da koristi teroristički napad u političke svrhe, sebe predstavlja kao jedinog kandidata koji je sposoban da zaštiti zemlju od islamskih ekstremista.

Pobeda Le Penove sa njenim antimigracionim i antibriselskim stavovima mogla bi da označi nastavak talasa izolacionizma širom zapadnog sveta koji su pokrenuli novi američki predsednik Donald Tramp kao i Bregzit – piše svetska štampa.

Francuska je ključni član NATO-a i bila je ključni stub jedinstva EU u odgovoru ruskoj aneksiji Krimskog poluostrva, podsećaju mediji uoči izbora.

Većina istraživanja javnog mnjenja smatra da u drugom krugu prednost ima proevropski kandidat Makron koji podržava sankcije protiv Rusije, dok je Marin Le Pen naklonjena Rusiji.

Fijon, konzervativni bivši premijer koji je pozvao na poboljšanje odnosa sa Rusijom, izgubio je dosta glasača posle optužbi za korupciju i nepotizam. Ankete pokazuju da njega i Melanšona, koji se zalaže poništavanje trgovinskih sporazuma i napuštanje NATO –ane treba podceniti u izbornoj trci.

Birališta u Francuskoj u koju su uprte sve oči, zatvaraju se u 20 časova.

Do sada nijedan kandidat na predsedničkim izborima u Francuskoj nije izabran u prvom, već u drugom krugu koji će ovog puta biti, ako niko ne dobije većinu u prvom krugu, 7. maja.

Izbore obezbeđuje 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.

Izbori se prvi put održavaju u Francuskoj dok je na snazi vanredno stanje. Uvedeno je posle terorističkih napada 2015., dok je ove nedelje došlo do napada u Parizu u kojem su poginuli policajac i napadač, a ranjene tri osobe.

 

 

Slobodnaevropa

POSTAVI ODGOVOR

*