Пупинова награда из српског и историје

Познато је да је Михајло Пупин Идворски био велики добротвор и веома угледан члан тадашњег америчког друштва. Углед је стекао, пре свега, научним открићима која су унапредила заједницу. Такође је био велики патриота, велики Србин, велики Југословен, али и човек који је неизмерно волео свој нови завичај Сједињене Америчке Државе, у којима је остварио своје снове, стекао богатство, постао велики научник, човек од огромног угледа и ауторитета.

0

Велики људи своју племенитост показују на малим стварима

Као славни научник, Михаило Пупин је при Српској краљевској академији основао Фонд Пијаде Алексић Пупин из Идвора у Банату. У писму из Њујорка 4. јуна 1914. Пупин обавештава Академију да им шаље упутницу на четрдесет хиљада динара као прилог за Фонд и деонице српских банака из Сарајева, Темишвара, Загреба, са Цетиња… Тада је за тај износ новца у Београду могла да се купи луксузна кућа.

Годинама се Фонд Пијаде Алексић увећавао, тако да постоји документ из 1936. године у коме се наводи да је главница Фонда 1.000.000 (милион) динара и да се налази у Државној хипотекарној банци на „оплодњи“. Годишња камата је била тридесет пет хиљада динара.

Награда за српски, књижевност и повесницу

У писму Академији од 4. јуна 1914. Михајло Пупин је написао правила Фонда. Тако је одредио (навешћемо према оригиналу):

„Српска краљевска Академија да располаже са приходом овога фонда и то на следећи начин:

1. Да оснује дванаест годишњих награда, свака од дин. 100 и 12 годишњих награда, свака од дин. 50 за ученике у гимназијама у Скопљу, Штипу, Битољу, Охриду, Прилепу, Приштини, Призрену, Ђаковици, Тетову, Новом Пазару, Пећи и Дебру и то у свакој од тих дванаест гимназија по једну прву и по једну другу награду. Те награде да се дају за најбоље утакмичено положене испите из српског језика и српске повестнице и књижевности, а у истим испитима да се уврсти такођер певање уз гусле ма које од неколико изабраних песама из збирке Вука Стефановића Караџића. Испити ће се одржати кад школске власти у споразуму са Академијом нађу за најподесније, а награде ће се прести на Свет Савској слави у појединим местима и том ће приликом награђени првом наградом отпевати уз гусле једну од народних песама из којих је полагао испит, а награђени другом наградом декламоваће један комад из српске књижевности.“

Занимљиво је да је велики физичар давао награду за познавање језика, књижевности и историје, не из математике, физике, хемије, биологије… Србији и Србима су тада сигурно били потребни људи са одличним познавањем фундаменталних природих наука јер без њиховог развоја нема никаквог напретка. Михајло Пупин, физичар светског угледа, знао је да је у питању очување националног и културног идентитета као први корак ка слободи и напретку. А то се мора пажљиво неговати још у школским клупама. Поред језика, књижевности и повеснице, новчано је награђивао и ученике који имају најбољи општи успех:

„2. Да се оснује и издржава шездесет годишњих благодејања, свако од стотину динара, за сиромашне али вредне и даровите ученике у напред наведених дванаест гимназија и то у свакој појединој гимназији по пет благодејања.“

Пупин је објаснио прави људски мотив за оснивање Фонда Алексић Пијаде. Наравно, то наводимо да би се људи који су постали изузетни (па и обогатили се) угледали на великог научника и учинили нешто за друге:

„Са овим завештајем ја желим да изразим благодарност мојој матери која је под теретом тешких жртава мене упутила из сеоске школе у вишу варошку школу, мада сама у своме детињству није никад видела ни сеоске школе, нити је икада имала прилике да изучи вештину писма и књиге. Ја сам уверен да данас има велики број таквих српских матера у новоослобођеним крајевима, та зато ја радо откидам од мојих уста, да њима мало олакшам терет школовања њихових синова.“

Тако је некада мислио и радио велики научник, један од највећих Срба у историји.

Драган КОЛАРЕВИЋ, РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*